PRIČE IZ KRAJA Put Galića od rata preko Proletera do Partizana

Znamo da ste navikli da na naše “Priče iz kraja” uvek podsete na neka možda davno prošla vremena, ali posebno dobra vremena.

Tako se i ovog puta prisećamo jednog vrednog imena i fudbalera koji je ostavio dubok trag u jugoslovenskom fudbalu, a posebno u fudbalskom klubu Partizan.

Naš današnji “junak” je Milan Galić, a mi vam otkrivamo sve što do sada niste znali o njemu.

Milan Galić je bivši jugoslovenski fudbaler i legenda fudbalskog kluba Partizan. Međutim, malo je poznato da je ponikao u zrenjaninskom Proleteru, a da se potom afirmisao u Partizanu.

Svoju karijeru Galić je nastavio u Standardu iz Liježa, a završio u Remsu. Kada se radi o nacionalnom timu, za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 51 utakmicu i dao 37 golova, što je jedan gol manje od najboljeg reprezentativnog strelca, Stjepana Bobeka.

I to je ono ukratko. Međutim, iza njegovog imena krije se mnogo toga. Pa, krenimo redom.

Milan Galić rođen je 8. marta 1938. godine u Temerinu, gde se otac Ilija nastanio, posle ratovanja na Solunskom frontu, pošto je prethodno napustio rodno Bosansko Grahovo. Međutim, brzo je ostao bez oca, a u ratnom vihoru 1944. godine ostao je i bez majke Sofije, a siročad su se razdvojila.

Milan je četiri ratne godine proveo u zbegu u Bosni, gde ga je po oslobođenju sestra Marija, inače partizanka, pronašla i vratila u Vojvodinu. Rastao je u domovima za siročad u Kanjiži, Molu, Titelu i najzad Zrenjaninu.

Po prirodi povučen, dugo je trebalo da se odluči i prijavi treneru omladinaca domaćeg Proletera Koči Kolarovu. Trener Kolarov očinski je prihvatio Galića, koji njegove savete nikad nije zaboravljao. I to se vrlo brzo isplatilo, pa smo dobili fudbalskoh junaka. Kad je napunio 16 godina, postao je i omladinski reprezentativac Jugoslavije.

Kako se Galić pronašao u sportu?

Za sve ovo vreme u Zrenjaninu je završio osnovnu školu i gimnaziju, a pre mature je postao prvotimac u Proleteru. Već kao afirmisani igrač, prešao je u Partizan, ali se brzo vratio da pomogne svom timu u kvalifikacionim borbama za ulazak u Prvu ligu.

Pošto je Sarajevo ugasilo sve želje Zrenjaninaca, Galić se nakon toga vratio u Partizan i posle nekih sporova zbog njegove registracije za crno-bele, stiče pravo igranja na prvenstvenim utakmicama tek u proleće 1959. godine.

Igrao je levo krilo i levu polutku, ali se kod najšireg kruga ljubitelja fudbala proslavio kao vođa napada. Ipak, on je bio vođa navale posebnog tipa. Brz i okretan, sposoban da se kreće na velikom prostoru igrališta, da se nađe na svakoj poziciji u navalnom redu, Galić je bio uspešan organizator igre i izvanredan strelac.

U dresu Partizana Galić je odigrao ukupno 281 utakmicu i postigao 165 golova. Posebno e zanimljivo to da, iako sjajan strelac, čiji su golovi često odlučivali brojne utakmice, nijednom nije bio najbolji golgeter u prvenstvu, ali je zato osvojio četiri šampionske titule sa Partizanom: 1961, 1962. i 1963. i 1965. godine.

Igrao je i u nezaboravnoj sezoni kada je Partizan stigao do finala Kupa evropskih šampiona. Nalazeći se na odsluženju kadrovskog roka u JNA, odigrao je samo tri utakmice, ali je i time doprineo da ta generacija Partizana stigne do tako velikog uspeha.

Pripremajući se za olimpijski turnir 1960. godine u Italiji, Galić je učvrstio mesto u ekipi. U odlučujućoj utakmici protiv Danaca, već u 1. minutu igre, postigao je vodeći gol za Jugoslaviju i skoro ponovio podvig iz debitantskih dana, ali je u 38. minutu zbog prigovora sudiji Lo Belu bio – isključen!

Iste godine igrao je i u finalu prvog Kupa evropskih nacija 10. jula 1960. godine protiv SSSR-a (1:2) u Parizu. Naša ekipa osvojila je srebro.

Međutim, ni to nije sve. Galić je sa reprezentacijom nizao usphe iz godine u godinu.

Na Svetskom prvenstvu 1962. godine u Čileu, na kome je naš tim osvojio četvrto mesto, Galić je igrao na svih pet utakmica i postigao tri gola. Tada se nalazio u zenitu karijere i brzo je privukao pažnju svetske javnosti.

Kad se 1966. godine “raspao” onaj slavni tim Partizana, Galić je medu poslednjima otišao u inostranstvo. Od oktobra 1966. do juna 1970. igrao je za belgijsku ekipu Standard Liježa, a zatim od juna 1970. do juna 1973. godine u Francuskoj, za ekipu Stade de Reims.

Stekao je iskustvo u inostranstvu, a onda je usledio povratak u Srbiju.

Pošto se 1973. vratio u Beograd, završio je studije i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Ostao je aktivan u fudbalu, kao pravni stručnjak u Fudbalskom savezu Jugoslavije, da bi preminuo 13. septembra 2014. godine u Beogradu.

Strašan žreb LŠ: Repriza finala već u četvrtfinalu!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: 10 NAJBOLJIH BOKSERA SVIH VREMENA | PART 1 | Meridian Sport TV