Svetsko prvenstvo u Kataru privuklo je veliku pažnju čitave javnosti i sve oči su uprte u arabijsku pustinju, a pored fudbalera u fokusu su i navijači.
Ipak, samo 32 zemlje su mogle da imaju predstavnika na Mundijalu, dok je ostalima ostalo da navijaju i podrže neku od učesnika.
Ogroman broj navijača u Dohi imaju južnoameričke selekcije, ali u najvećoj podršci uživaju fudbaleri Argentine. Pored velikog broja Argentinaca, imaju podršku i domaćeg stanovništva, tačnije Bangladešana, kojih ima oko pola miliona u Kataru.
Ono što je zanimljivo, ne samo da podržavaju Argentinu u Kataru, već i na ulicama Bangladeša, zemlje istočno od Indije, koja je osma po broju stanovnika – njih 150 miliona.
Svaki put kada “Gaučosi” igraju neki meč, na ulicama Bangladeša može se videti na stotine hiljada stanovnika obučeni u plavo-belo kako bodre voljeni tim.
Čemu tolika ljubav i zašto je tako?
Tokom jedne od vožnja Uberom i razgovora sa Bangladešaninom, shvatili smo čitavu poentu.
Priča datira iz davnih 1940. godina, kada su Bangladešani bili Engleska kolonija. Tako je bilo sve do 1986. godine, iako su mnogo ranije tačnije 1971. godine stekli nezavisnost. Oni su i dalje bili pod uticajem engleske vladavine.
Sve se to promenilo te 1986. godine, posle svima poznatog Svetskog prvenstva u Meksiku zbog Dijega Armanda Maradone i njegovog prepoznatljivog pogotka rukom. Tada su se u četvrtini-finala našle Argentina i Engleska.
Pobeda “Gaučosa” je dovela do toga da Bangladešani shvate da jedna neevropska zemlja može da pobedi Engleze i odatle je krenuo bunt, pobuna i definitivno oslobođenje.
Pobeda Argentine, bila je i njihova pobeda, pa odatle veliki fanatizam za južnoameričkom reprezentacijom, koji je ostao do dana današnjeg.
Na prvu loptu, iako je izgledalo da su poput Indijaca i ostalih nacija koje podržavaju Argentinu, tu zbog Mesija, ovde je ipak nešto više – iskonska ljubav i simbol njihove pobede i oslobođenja.
Takođe, pojavile su se informacije da ima dosta plaćenih navijača na Mundijalu, ali Bangladešani to sigurno nisu.
Oni Mesija smatraju njihovim detetom i pratili su ga od malih nogu, a ne isključivo sada kada je postao jedan od najboljih fudbalera današnjice.
Zanimljiva činjenica je ta, da je većinu karata za argentinske utakmice kupilo baš stanovništvo Bangladeša. Primera radi, na utakmici protiv Meksika, na hiljade ljudi je slavilo pobedu Argentine.
Takođe je veliki broj njih pratio utakmicu u osmini-finala sa Australijom, takođe na ulici njihvog glavnog grada Daka, gde je postavljen orgoman video bim.
Kako fudbal može da spoji dve daleke kulture, koje nemaju nikakvu povezanost, ne možemo da shvatimo i ne treba da pokušavamo.
Fudbal je čudo!
DA LI ĆEMO GLEDATI REPRIZU FINALA MUNDIJALA? Meridian donosi najveće kvote – prognoziraj finaliste Svetskog prvenstva!
OBAVEZNO POGLEDAJTE: MUNDIJAL U KATARU | Marko Knežević da li je Piksijeva strategija bila prilagođena svetskom prvenstvu
sonja
Ništa čudno kad je Banladeš decenijama bio okupiran od strane kolonijalističke Engleske, svaki protivnik Engleske je prijatelj Bangladeša
marko
Kakva divna priča, e o ovome bi vredelo napraviti film, jedan narod je pobedu Argentine nad engleskom u fudbalu video kao iskru nade u oslobađanje od ropstva
nika
Argentina ima mnogo verne navijače bukvalno na svakom kontinentu.