Vidimo se u Parizu

Košarkaska reprezentacija Srbije ostvarila je ogroman uspeh osvajanjem srebrne medalje na Svetskom kupu i plasmanom na OI u Parizu koje ce se održati 2024. godine u Parizu.

Početak priprema reprezentacije uznemirio je javnost u Srbiji zbog izostanka nekih od nosioca igre Orlova. Malo ko je verovao da će tim Svetisalva Pešića moći da ostvari makar plasman na Olimpijadu. Pred sam početak prvenstva FIBA je postavila Srbiju na deveto mesto favorita za osvajanje zlatne medalje.

EKSKLUZIVNO ZA MUNDOBASKET: Preuzmite fantastičan BONUS DOBRODOŠLICE u iznosu od 5.000 RSD i to POTPUNO BESPLATNO!

Naš tim je u miru sproveo pripreme u sklopu kojih su odigrane utakmice protiv BiH i Poljske, a zatim učestvovao na Akropolis kupu gde je osvojio drugo mesto posle pobede nad Grčkom i poraza od Italije.

Sledi odlazak u Kinu i mečevi protiv domaćina I Portorika, kasnijih protivnika u B grupi I Brazila.

Već pri prvom susretu sa našim reprezentativcima u Manili moglo se primetiti da je to jedna sjajna družina spremna na rad sa punom koncentracijom.

U prvoj utakmici u grupi B u legendarnoj Araneta koloseum areni, Srbija je ubedljivo savladala Kinu koju je sa klupe predvodio Aleksandar Đorđević rezultatom 115:63. Na premijeri su se svi naši igrači upisali u strelce.Čak petorica su bili petocifreni,a najviše poena su postigli Bogdanović i Marinković po 14. Pratio ih je Ristić sa 13. Pobeda je izvojevana veoma lako,ali je utakmicu uz ubedljivu igru obeležila povreda Filipa Petruševa koji je prilikom doskoka povreio skočni zglob.

Selektoru Pešiću su Orlovi na najlepši mogući način čestitali 74. rođendan pobedom nad Portorikom 94:77 u drugoj utakmici naše grupe. U prvom poluvremenu igrači Srbije su dominirali u svim segmentima igre. Svih jedanaest igrača osim povređenog Petruševa su dobili priliku da igraju. Rezultat na pauzi je bio 57:27. U trećoj četvrtini Portoriko je zaigrao mnogo bolje i postigao čak  31 poen. Nastavili su Portorikanci predvođeni Hauardom i Pineirom sa dobrom igrom I na pet minuta pre kraja meča došli na – 10,ali je Srbija serijom 7:0 vratila prednost I rutinski zatvorila utakmicu. Fantastičan je bio Nikola Jovic sa 17 poena i 4 asistencije,pratili su ga Bogdanović sa 17 i Avramović sa 15 poena, a centralna figura je bio Nikola Milutinov koji je zabeležio 12 poena i sakupio 15 skokova! U 4/4 povredio se sjajni Aleksa Avramović, ali na sreću povreda nije bila teška.

Prvo mesto u grupi potvrdili smo pobedom protiv najprijatnijeg iznenađenja Svetskog kupa Južnog Sudana. U utakmici koju su Orlovi doboli rezultatom 115:83 prikaazana je najbolja igra od poćetka šampionata.Sjajnu atletsku ekipu smo nadskočili 38:25. Za dva poena procenat šuta je bio 70% (25/36), za tri poena 53% (17/32). Sjajnojm timskoj igri svedoče zabeležene 34 asistencije. Stefan Jović je sjajno vodio tim sa 13 dodavanja,pratio ga je Bogdanović sa 9 uz 23 poena. Nikola Milutinov je ponovo ostvario dabl –dabl sa 17 poena I 10 skokova.Najbolju utakmicu karijere je odigrao Nikola Jović. On je šutirao 4/4 za dva poena , 5/5 za tri poena im ukupno zabeležio 25 poena za 27 minuta koliko je proveo u igri!Istakli su s još Dobrić sa 12, Gudurić 11 i Marinković sa 11 poena.

 A onda posle sjajne pobede sve nas je šokirakla vest da je Boriša Simanić zadobio izuzetno tešku i opasnu povredu posle jakog udarca koji je dobio u stomak. Odmah po završetku utakmice prevezen je u bolnicu u pratnji doktora Dragana Radovanovića. Njemu su urađena dva operativna zahvata I odstranjen mu je bubreg.

“To je najdrastičnija povreda u jugoslovenskoj I srpskoj košarci”, reči su Dr Mome Jakovljevića.koji još poručuje da u evropskim hirurškim krugovima nije čuo da je usled sportske povrededošlo do ovako teške povrede bubrega.

Posle ovog stravičnog  dogadjaja Orlovi su nastavili takmičenje u drugoj rundi u novoformiranoj grupi I. Prvi protivnik nam je bila reprezentacija Italije. Iako smo posle sjajnih igara u grupi svi očekivali pobedu protiv azura koji su nam poslednjih godina naneli puno stete to se nije dogodilo. Utakmica je bila presliksana kao meč koji smo odigrali na evropskom prvenstvu. Tokom meča smo imali  16 poena prednosti koju smo ispustili iako smo imali priliku u poslednjem napadu za pobedu. Nekoliko je stvari odlučilo ishod meča.Serija Luiđija Datomea 8:0 za samo jedan minut, sjajna igra Fontekiija koji postigao 30 poena za koga nismo imali rešenja I pad koncentracije I loša rešenja u napadu. Naši procenti šuta su bili loši.U ostalim elementima smo bili izjednačeni. Nikola Milutinov je bio najbolji igrač u našem timu sa 14 poena I 12 skokova.

Bogdanović je postigao najviše poena 18,ali uz veoma loš procenar šuta za tri poena 1/13.Uz njega istakao se i Ognjen Dobrić sa 15 poena. Svakako je na rezultat uticala i povreda Boriše Simanića što su I naši igrači spomenuli.

Posle poraza od Italije za prolazak u četvrtfinale bila je potrebna pobeda protiv Dominikanske republike predvođene NBA zvezdom Karl Entoni Taunsom.

Reakcija ekipe posle utakmice protiv Italije bila je sjajna i zabeležena je ubedljiva pobeda rezultatom 112:79  .Tada smo već mogli da vidimo da su Orlovi prava ekipa sa snažnim karakterom. Bili smo snazniji,dobro smo trčali, koncentracija je bila na visokom nivo i opet smo imali šest dvocifrenih igrača!

Sreća je pogledala hrabre, pa je Litvanija kao autsajder uspela da savlada SAD na svom poslednjem meču druge faze Mundobasketa i kao prvoplasirana u svojoj grupi zakaže duel sa Srbijom (zbog poraza od Italije, Srbija je kao druga iz svoje grupe ušla u četvrfinale).

Pozitivan nalet energije i postepeni oporavak Boriše Simanića, rezultirale su novom promenom atmosfere u taboru Srbije. Na treninzima su uz povremenu šalu i osmehe, viđena velika fokusiranost i koncentracija. Izabranici Svetislava Pešića su ozbiljno shvatili zadatak koji im predstoji.

Poletna Litvanija predvođena Jonasom Valančunasom, naročito posle pobede nad SAD, uživala je ulogu favorita na meču sa Srbijom.
Opšte je poznato da uloga favorita mora da se dokaže na terenu, ali to nije bio slučaj. Srbija je odigrala do tog trenutka svoju najbolju partiju na takmičenju.

Odbrana je funkcionisala perfektno. Avramović i Dobrić terorisali su protivničke bekove, dok je Milutinov nadigrao Valančunasa. Uz partiju apsolutnog lidera Orlova na Svetskom kupu – Bogdana Bogdanovića. Filip Petrušev je odigrao svoju najbolju partiju protiv Litvanije. Srpski centar dominirao je na oba kraja parketa. Upisao je 17 poena, dok je na drugoj strani potpuno neutralisao Donatasa Motijeunasa.
Pitanje pobednika bilo je rešeno već sredinom prvog poluvremena i Orlovi su se našli među četiri najbolje ekipe na svetu.

Drugi duel četvrfinala između Slovenije i Kanade odlučivao je sledećeg rivala našeg tima. Kanađani su u svom sastavu imali pregršt NBA igrača od kojih su se isticali Šej Gildžus-Aleksander i Dilon Bruks, dok je snaga Slovenije ležala u Luki Dončiću.

Ispostaviće se da je pobeda u Kanade na ovom meču imala višestruko značenje za Srbiju. Dve najbolje ekipe sa Mundobasketa obezbeđuju plasman na OI.

Eliminacijom Slovenije iz borbe za medalju parovi polufinala izgledali su ovako: Srbija – Kanada i SAD – Nemačka.

Viza za OI nije poljuljala sastav Srbije, koji je zadržao fokus. Baš kao i na meču sa Litvanijom, Kanada je na papiru važila za favorita.
U prilog ovoj činjenici išle su reči Svetislava Pešića, da su Kanađani verovatno najbolja ekipa na turniru.

Ali najbolja ekipa na turniru naišla je na još bolji tim Srbije. Šej Gildžus-Aleksander, koji je dominirao tokom čitavog takmičenja nije se proslavio protiv Alekse Avramovića i Ognjena Dobrića. Tandem srpskih bekova pokazao je retko viđenu agresivnost u odbrani čime je odsekao vedetu kanadskog tima iz igre svog tima.

Napad je ponovo funkcionisao kao dobro podmazana mašina. Milutinov je bio nezaustavljiv, Bogdanović je šutirao u visokim procentima, dok je uloga x faktora pripala Marku Guduriću koji je preuzeo odgovornost u drugom poluvremenu i overio trijumf Srbije.

Još jedno iznenađenje viđeno je u drugom polufinalu. Nemačka je u pravom trileru bila bolja od SAD.

Od ekipe kojoj su se davale gotovo nikakve šanse da uđe finale, ta ista ekipa je živela svoj san. Veličinu uspeha prepoznali su navijači, što nije bio prvi put da navijači osećaju energiju Orlova.

Velika grupa njih bila je u Manili od početka takmičenja. Pored skandiranja igračima na terenu, navijači su rešili da naprave transparent u čast Boriše Simanića, čije se ima često moglo čuti u MOA areni.

Za finalni duel protiv Nemačke broj navijača Srbije se gotovo duplirao.

Zadržali su Orlovi tu notu koja ih je krasila tokom takmičenja i pred najbitniji meč na Svetskom kupu. Fokus i maksimalana posvećenost uz pozitivnu atmosferu vladali su u danima pauze između polufinala i finala.

Na kraju je došao dan D. Neporažena Nemačka izašla je na megdan Orlovima. Šruder, braća Vagner, Tajs i Vojtman bili su na kraju preveliki zalogaj za naše igrače.

Srbija je bila ravnopravan rival tokom prvog poluvremena, da bi serija Pancera u trećoj deonici presudila meč.

Denis Šruder je bio neverovatan (MVP Svetskog kupa), a pored njega briljirali su Franc Vagner (MVP finala) i Johanes Vojtman.

Potpuno je ugušen na ovom meču bio Milutinov, Bogdanović je upisao 17 poena, ali je bio vidno iscrpljen. Srpski centar je vukao povredu mišića, dok se kapiten Srbije razboleo neposredno pred meč, što je otkrio Svetislav Pešić na konferenciji za medije.

Ulogu lidera u finalu preuzeo je Aleksa Avramović. Organizator igre Srbije dao je srce na terenu, preuzeo je odgovornost da čuva Šrudera, uz to bio je najefikasniji u taboru Orlova sa 21 poenom.

Trojke i bitni poeni u poslednjoj deonici istopili su osetnu prednost Nemačke i Srbija se na krilima Avramovića vratila rezultatski u meč.
Nisu izabranici Svetislava Pešića imali snage u poslednjih par minuta meča. Veliki broj grešaka i izgubljenih lopti na kraju je koštao Srbiju zlata.

Nemačka je po prvi put u istoriji postala šampion sveta u košarci čime je zapečatila sjajan Mundobasket na kom nisu znali za poraz.

Ostaje veliki žal za propuštenom prilikom da posle više od dve decenije pehar prvaka sveta sleti u prestonicu Srbije.
Međutim, Orlovi su na Svetskom kupu ostvarili veliki uspeh. Plasman na OI nisu ostvarile velike evropske ekipe koje su znatno ranije završile takmičenje poput: Španije koja je branila titulu, Francuske, Italije, Litvanije…

Iz tog razloga ne treba umanjiti uspeh Svetislava Pešića i Orlova. Možda Manila nije bila “plodonosna” kao 1978. godine, ali će ponovo ostati upamćena kao mesto odakle su naši košarkaši kući doneli medalju.

Mabuhaj Manilo, Orlovi – vidimo se u Parizu!

Bonus video: