Zašto Micića verovatno još dugo nećemo videti u Evropi

Piše: Marko Vudragović

U senci sjajnih igara Nikole Jokića i Bogdana Bogdanovića, Vasilije Micić polako, ali sigurno osigurava svoje mesto u NBA ligi. Noseći dres Šarlot Hornetsa bivši MVP Evrolige je pokazao da za njega u najjačoj ligi sveta itekako ima mesta.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Nakon marginalne uloge u Oklahomi, gde je presedeo gotovo sve utakmice u prvom delu sezone, očekivao se povratak na Stari kontinent, a košarkaška čaršija je već pričala o potencijalno zainteresovanim klubovima. Micić bi se tako pridružio drugim legendardnim bekovima poput Vasilisa Spanulisa, Huana Karlosa Navara, Serhija Rodrigeza i Aleksandra Đorđrevića koji uprkos ogromnom kvalitetu nisu uspeli da ostvare stabilnu karijeru preko Bare.

Međutim, sve se promenilo početkom februara kada je zapadni deo kontinenta zamenio istočnim i konačno dobio prostor da pokaže zašto je jedan od najboljih igrača Evrope u poslednjih nekoliko sezona. 

Sa većim prostorom je do izražaja došla i glavna razlika sa gore pomenutim igračima, a to su fizičke predispozicije. Bivši igrač Mege je visok 198 santimetara i težak 92 kilograma što nudi jače telo za poziciju koju pokriva. Kada na to dodamo raspon ruku od 203 santimetra, snažan gornji deo tela i brzinu koja ne trpi zbog visine i samih gabarita – dobijemo NBA veličinu.

U izostanku Lamela Bola, u Šarlotu se otvorilo mesto organizatora igre, a Vasa se upravo tu dokazao publici u Americi. Kao veoma školovan plejmejker koji fantastično vidi teren, primarni zadatak mu je razigravanje ekipe, što se najbolje odslikava u čak šest asistencija za “samo” dvadeset minuta na parketu. Napad Stršljenova najbolje prevodi sa centralnih pozicija gde sjajno napada sredinu odakle vidi ceo teren.

Za razliku od većine rezervnih jedninica sa tom minutažom, pre svega gleda saigrače, a ne koš, što svakim skupljanjem odbrane kažnjava dobrim dodavanjem. Od njegovog dolaska najviše su profitirali igrači koji se kreću po kornerima i 45 stepeni, kao što su Majls Bridžis i Kodi Martin.

Naravno, kao bivši najbolji strelac Evrolige nije bezopasan po koš ni na američkim parketima, pa se tako i dalje služi šutem. Kada je na terenu gotovo da igra samo sa loptom u rukama i to u prostoru između levih i desnih 60 stepeni, samim tim i najveći broj šuteva uzima iz driblinga upravo iz tih oblasti. Trenutno je efikasniji u šutu za dva poena, koji koristi samo ako ga centar brani u dubini, ili u situacijama kada stvori dovoljnu prednost u igri jedan na jedan. U novoj sredini je na 32% uspešnosti sa distance što nije loš procenat s obzirom da primarno nije skorer, ali i da najveći broj pokušaja uzima iz driblinga. 

Do koša napada dosta ređe nego što je to radio u Turskoj, pre svega jer iz prodora podeli veliki broj što direktnih, što indirektnih asistencija. Na sam obruč ide samo u otvorenim situacijama kada odbrana nije imala rekakciju na pomoć.

Od lopte gotovo da se ne kreće van pomenute zone, pa tako kada se oslobodi iste retko je dobije nazad, a kada je to slučaj većinom šutira iz mesta.

Poslednje, ali ne i najmanje važno je njegov doprinos u igri u tranziciji, gde apsolutno predvodi celu ekipu svojim dodavanjima i nesebičnosti. Dugo nismo videli evropskog beka koji ne igra na ol-star nivou da je tako koristan u ovom segmentu igre.

Micić se defanzivno nikada nije isticao kao najbolji u ekipi, ali je sa telom koje poseduje uspeo da odgovori NBA standardima. Gabariti gotovo prosečnog krila mu pružaju mogućnost da sačuva veći deo igrača na svojoj poziciji, od kojih je ili viši snažniji. Raspon ruku takođe igra bitnu ulogu, pre sve ga jer se radi o školovanom igraču koji dobro čita namere protivnika, te mu pomenutih 203 santimetra dodatno olakšavaju posao. 

Za razliku od Efesa u Hornetsima nije lider ekipe koji drži ceo napad u svojim rukama, pa nevezano za defanzivni učinak ima zagarantovanu minutažu. Nasuprot tome, sada iznova mora da se dokaže u svim segmentima, pa i odbrani koju ovog puta “mora” da igra.

Da Vasilije Micić ne beleži samo praznu statistiku, govori i činjenica da je sa njim u timu Šarlot na skoru od čak pet pobeda i samo jednog poraza. Ukoliko nastavi u ovom ritmu srpskog plejmejkera još dugo nećemo videti u Evropi, pošto će u najmanju ruku biti stabilan rezervni plejmejker u NBA ligi.

Bonus video: