Srbija je ponovo najbolja na svetu u tenisu! Izabranici Nenada Zimonjića su u prvom izdanju ATP kupa pobedili Španiju sa 2:1.
Pre deset godina naši momci su prvi put pokorili svet, kada su osvojili Dejvis kup, a sada deceniju kasnije na drugoj strani zemljine kugle, na najmanjem kontinentu, u Australiji, u Sidneju. Ponovo su naterali da im se svet divi.
Odlučujući poen našoj selekciji doneli su pre svega veliki drugari, ali i sjajni teniseri – Novak Đoković i Viktor Troicki, koji su pobedili španski dubl u sastavu Felisijano Lopez – Pablo Karenjo Busta sa 6:3, 6:4.
Ne treba mnogo da pričamo o Noletu. Produžio je niz nepobedivosti u reprezentaciji. Ostvario je 21. vezanu pobedu u singlu. Ikona našeg tenisa i neko o kome ćemo uvek pričati sa velikim poštovanjem zbog svega što je uradio u karijeri.
A koliko voli da igra za svoju zemlju – to je tek posebna priča. Rekao je da je svima “salatara” iz 2010. godine promenila karijere, pa se nada da će tako i sada da bude.
Kao i to što je posle meča zaplakao u zagrljaju Nenada Zimonjića. Sve je Nole osvojio, ali kao što kaže nijedan trofej nije draži od onog koji se osvoji za svoju zemlju.
– Kad mi je Nenad pomenuo 2010. godinu, kada smo uzeli Dejvis kup posle one velike pobede nad Francuskom, sve mi je prošlo kroz glavu. Od tog finala sve naše individualne karijere su krenule na bolje. Ostvarili smo najveće pobede posle toga. Nadam se da će svim našim igračima ovaj trofej doneti isto to – rekao je Đoković.
https://www.meridiansport.rs/tenis-atp-dejvis-kup-finale-spanija-srbija-dubl-viktor-troicki-novak-djokovic-pablo-karenjo-busta-felisijano-lopez-2-0/
Ponovo je porazio Nadala – 29. put u karijeri i možda zauvek otklonio dilemu ko je najbolji igrač u istoriji “belog sporta”.
Troicki je verni vojnik Srbije. Uvek je tu. Doneo je onaj odlučujući poen protiv Francuske, pa i sada uz Noletovu pomoć. Hvala, Viktore!
Ipak, ne bi bilo fer i pošteno a da se ne spomene ostatak tima koji je dao veliki doprinos u osvajanju ovog trofeja.
Dušan Lajović je igrao tenis života na tvrdoj podlozi, ređao je pobede jednu za drugom. Poražen je samo u grupnoj fazi od Benoe Pera i sada u finalu od Roberta Bautiste Aguta.
Duci je pobedio igrače poput Feliksa Ože-Alijasima i Karena Hačanova, te tako pokazao da može da bude i te kako opasan na betonu.
Nikola Ćaćić je igrao nekoliko mečeva u dublu sa Viktorom i pokazao da na njega ozbiljno može da se računa. Jedini koji nije igrao je Nikola Milojević, no i on je bio velika podrška saigračima na putu do titule.
A, Nenad Zimonjić! Ne treba trošiti reči – kapiten, vođa i neko ko ove momke poznaje u dušu. Zaslužio je ovo Ziki nakon teškog poraza od Rusije u Dejvis kupu.
Možda i najvažnije za uspeh naših momaka je veliko drugarstvo i zajedništvo. To nije imala nijedna selekcija na ovom takmičenju.
Lepo je Viktor posle pobede rekao, da ovom timu fale i Filip Krajinović, Laslo Đere, Miomir Kecmanović, kao i Janko Tipsarević koji jeste zavšio karijeru, ali će uvek biti deo reprezentacije…
– Hoću da napomenem, da nije naš ceo tim ovde. Hoću da se zahvalim našem bratu Janku, Filipu, Kecmanu i Đereu… I oni su deo našeg tima, hvala svima, nadam se da ćemo nastaviti sa ovim – poručio je Troicki.
Nema dileme da su Nenad, Viktor, Novak, Dušan i dvojica Nikola zaslužili sve ovo i nadamo se da će im kao i te 2010. karijere krenuti u boljem smeru i da će osvojiti još mnogo trofeja.
Još jednom, momci svaka čast!
