Ljubomira Radanovića, nekadašnjeg kapitena Partizana, ljubitelji fudbala pamte po golu u poslednim sekundama meča protiv Bugarske (3:2) 1983. godine, koji je reprezentaciju Jugoslavije odveo na Evropsko prvenstvo.
Gol je ukrasio i učinio ga još poznatijim čuveni usklik Mladena Delića u prenosu „Ljudi moji, je li to moguće! Radanović, Radanović!”
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
„Taj pogodak i komentar Delića je obeležio moju karijeru. Mada, mislim da je u njoj bilo još velikih trenutaka. Ali, taj snimak se vrteo danima posle utakmice, vrti se i dan danas. Ne postoji čovek koji bar jednom nije čuo taj komentar. Utakmica je bila važna, ali bilo je važnijih, većih i značajnijih u mojoj karijeri. Sticajem okolnosti je, međutim, proslavila i sjajnog Delića i mene”, rekao je Radanović u intervjuu za Večernji list.
Radanović, inače sjajni defanzivac, iz bogate karijere je izdvojio još jedan gol.
„Moj drugi najdraži pogodak, kome se tad nisam radovao, zato što sam ga dao u specifičnim uslovima je onaj koji sam postigao posle pogibije Dragana Mancea. Bilo je odloženo prvenstveno kolo, pa smo se dogovorili da igrač koji prvi postigne gol protrči terenom kako je Mance slavio i završavao ga na kolenima. Bila je to moja ideja kao kapitena, naravno nisam mogao da pretpostavim da će meni to pripasti. Igrali smo prilično tešku utakmicu protiv Prištine i desilo se da baš pred kraj meča postignem gol. Protrčao sam kao Mance i završio na koljenima. Bio je to jedini gol nakon kojeg sam plakao”, ispričao je Radanović.
Bonus video:
kluka4002
Gol koji svi dobro pamtimo
vanicdusan01
To su bila dva veličanstvena gola kojih se i dalje rado sećamo!
Goran Munic
Radanović je usao u legendu sa tim golom protiv Bugarske
nemanja.stanisic
Pogibija Mancea je bila velika tragedija a i svi njegovi saigraci su to tesko podneli!