Tanka je linija što spaja i razdvaja: Sve je krenulo ponudom za Paspalja

Pominjanje Olimpijakosa i Partizana znači i priču o ljutom rivalitetu. Znači da se govori o nekoj velikoj utakmici, o nekoj istoriji, legendarnim obračunima od kojih su neki vodili čak i ka finalima Evrolige… Plus, sve dodatno začini pominjanje boja bivših šampiona Evrope.

Međutim, koliko je tanka linija što razdvaja, toliko je jaka i ona koja spaja giganta iz Pireja i slavni klub iz Humske. Ta što spaja je čisto košarkaška.

Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!

Sve je krenulo od Žarka Paspalja koji je u jednom trenutku, kao dominantna figura u Partizanu, dobio ponudu kakva se odbija. Levoruki as prešao je u Olimpijakos i započeo eru koju će od te 1991. godine, do današnjeg dana ispuniti brojna imena.

Zaključno sa Nikolom Milutinovim, još jednim mladićem koji je iz Partizana otišao direktno u Pirej, potom igrao godinama za CSKA, da bi se konačno vratio u grčku luku i u petak će, protiv njegovih crno-belih, predstavljati snagu Olimpijakosa. Sa njim u timu je i Najdžel Vilijams-Gos, plejmejker koji je evropsku karijeru započeo takođe u, tada, Pioniru. Pokazao je da može da igra na najvišem nivou, da bi se potom popeo i do krova Evrope.

U dresu Partizana, u petak, sa brojnim poznatim licima će se pozdraviti Aleksej Pokuševski. Iako je sada dete crno-belih, on je istovremeno i dete Pirejaca. Odrastao je u crveno-belom delu Atine, tamo otišao kao klinac i, pre nego što će zaigrati ozbiljnije za ovaj klub, odleteo za NBA.

U međuvremenu…

Rašo Nesterović je odigrao mali broj utakmica za Partizan u slavnoj karijeri, pre nego što je otišao i imao uspehe svugde de je igrao. Zaključno sa Olimpijakosom gde je, 2011. godine, završio karijeru.

Branko Milisavljević je odigrao sjajnu sezonu u crno-belom dresu pre nego što će, preko Limoža i PAOK-a sleteti u Olimpijakos, 2003. godine. Ipak, brzo je ovaj Užičanin napustio Pirej i krenuo dalje.

Neki momci su išli i drugim putem. Lorens Roberts je evropsko putešestvije započeo u Olimpijakosu, da bi preko Crvene zvezde došao do Partizana gde je ostavio neizbrisiv trag. Sa crno-belima je otišao do fajnal-fora Evrolige gde je, u polufinalu, posle produžetka izgubio od – Olimpijakosa.

Jedan Teksašanin je imao takav put, a drugi – potpuno različit. Ejsi Lo je u Humsku stigao kao vrlo dobar NBA igrač, ali nije ostavljao utisak zadovoljnog košarkaša, kao što ni u klubu nisu bili presrećni njegovim učinkom. Preselio se usred sezone kod Dušana Ivkovića i… Osvojio je dve Evrolige u dve godine!

Godinu dana pre ne baš sjajne epizode Loa u Partizanu, vrlo sličnu je imao Oliver Lafajet. Nije se proslavio, krenuo je dalje i, okolnim putem, stigao do evropske elite. Sezonu je proveo i u crveno-belom dresu iz Atine.

Tu godinu proveo je rame uz rame sa Joanisom Papapetruom. Nekada dete Olimpijakosa, potom se preselio u Panatinaikos, a veliku sezonu odigrao je i u Partizanu kada je ekipa Željka Obradovića stala na korak od plasmana na fajnal-for. Posle toga se, ipak, vratio u zelenu Atinu.

U toj crno-beloj ekipi koje će se mlađi fanovi košarke posebno sećati, bili su i Zek Ledej i Kevin Panter. Ubitačan tandem Amerikanaca, pre nego što je upoznao Beograd, igrao je za Olimpijakos.

Tu ne može da bude kraj. Jer, čovek koji je prvi trofej u karijeri osvojio sa Partizanom, smatra se i najvećim trenerom u istoriji Olimpijakosa. Dušan Ivković je bio mlad stručnjak kada je počeo sa crno-belima, dok je na zalasku karijere vladao Evropom sa crvenima, baš kao i sredinom 90-ih. Milan Minić je bio asistent u stručnom štabu Nenada Čanka i prvi trener Pirejaca u jednom periodu.

Bonus video: