Alvaro Morata, iskusni napadač i kapiten Španije na putu ka tituli na Evropskom prvenstvu 2024, otvorio je dušu o paklu kroz koji je prolazio – depresiji, napadima panike i želji da pobegne od sporta koji najviše voli…
U dokumentarcu koji uskoro izlazi, 32-godišnji fudbaler priznaje da je uoči turnira želeo da simulira povredu i izbegne nastup za reprezentaciju.
„Zvao sam timskog lekara i pokušao da izmislim povredu kako ne bih morao da idem na EURO“, priznaje Morata. „Bio sam mentalno slomljen. Toliko toga se nakupilo tokom godina – uvrede, podsmevanje, zvižduci – i pukao sam.“
Dokumentarac otkriva da je jedan od ključnih momenata za pad bio četvrtfinalni poraz Atletika od Dortmunda u Ligi šampiona 2024. Morata je promašio zicer protiv Gregora Kobela, a to ga je progonilo danima.
„Nismo ni gubili u tom trenutku, ali u glavi sam imao da sam uništio san da odem s Atletikom do finala. Kada je meč završio, dugo sam sedeo sam u svlačionici i samo sam želeo da plačem. Od tog trenutka, sve je krenulo nizbrdo.“
Strahovi su postali svakodnevni.
„Bole vas noge, grudi vam se stegnu, ne možete da dišete. Bojao sam se da zaspim jer sam mislio da se neću probuditi. Bojao sam se svega.“
Morata je ipak otišao na EURO – ne bez pomoći. Selektor Luis de la Fuente, saigrači Koke i Ojarzabal, kao i psihijatrica Pilar de Kastro i legendarni Andres Inijesta, koji je i sam vodio borbu sa depresijom, bili su ključni da se podigne. Morata je između utakmica viđao psihijatricu i igrao golf s reprezentativcima, što mu je pomagalo da se opusti.
Na kraju, bio je važna karika u pohodu Španije na titulu – otvarao je prostor za Lamina Jamala, Nika Vilijamsa i Danija Olma, a trijumf nad Engleskom u finalu (2:1), golom Oyarzabala u 86. minutu, nazvao je „najsrećnijim trenutkom karijere“.
Međutim, cena svega što je prošao bila je visoka. Nakon prvenstva, nakratko se razišao sa suprugom Alis Kampelom, koja je i sama prošla kroz ozbiljnu psihološku krizu – gotovo je izgubila život pri porođaju njihove ćerke Bele. Par se u međuvremenu pomirio…
Morata je već ranije govorio o borbi s mentalnim zdravljem:
„Možeš imati sve, ali kada te uhvate depresija i napadi panike, ti si samo čovek koji pokušava da preživi dan. Ljudi te vide na TV-u, ali to nije stvaran svet. Dođe trenutak kada ne možeš ni da vežeš kopačke.“
Uprkos brojnim trofejima – dve Lige šampiona sa Real Madridom, četiri nacionalne titule sa Realom i Juventusom, Morata je odlučio da napusti Atletiko i preseli se u Milan.
„Nisam mogao sebi da dozvolim još jednu depresiju. San mi je bio da osvojim nešto s Atletikom, ali nije vredelo rizikovati zdravlje. Odlazak je bio najlakša odluka koju sam doneo.“
Za kraj, dodaje:
„Ljudi su me godinama ismevali. Bio sam laka meta. Ali ta fotografija sa zlatnom medaljom oko vrata… ona ostaje zauvek. I, možda, menja sve.“
BONUS VIDEO:
Petar Markovic
Obrni okreni na kraju sve proizilazi iz glave