Dušan Šakota iza sebe ima bogatu karijeru – dve Evrolige, pet titula prvaka Grčke, FIBA Ligu šampiona… Ali, košarkaški – ostao je u senci slavijneg oca. Verovatno da nije imao prezime Šakota na leđima, više reflektora bi imao nad sobom i ne bi svaki potez bio gledan kroz prizmu Dragana.
Ali, uprkos tome – učinio je mnogo na svom košarkaškom putu, a u razgovoru “Man to Man” je otkrio zanimljive detalje. Govorio je dolasku u Atinu, ocu i tereta koji je nosio, Željku Obradoviću…
Zbog stanja u tadašnjoj Jugoslaviji, porodica Šakota je krenula put Grčke.
„Nismo znali da ćemo ostati. Bila je to samo privremena odluka. Prvih godina smo se stalno vraćali. Imali smo porodicu u Jugoslaviji. Imam živa sećanja. Moja su lepa. Danas toga u Srbiji više nema. Sećam se ekipe, sve te dece napolju. Bilo ih je sto, možda i dvesta, čim bi prošlo vreme kada se nije smelo praviti buka.“
Nastavio je u istom dahu.
„Imali smo veliku sreću u nesreći. Ušli smo u zlatno doba grčke košarke devedesetih. To je bio ogroman korak za čoveka u četrdesetim godinama, jer je razlika između jugoslovenske i grčke košarke tada bila velika. Pre dolaska mog oca, samo su pokojni Dušan Ivković i možda Bane u PAOK-u došli. Srpska škola je tada došla u Grčku i spojila se sa novcem i sjajnom generacijom grčkih igrača.“
Ne krije da činjenica što je sin Dragana Šakote uticala na njegovu karijeru.
„Bez njegove krivice — da se bavio nekim drugim sportom, bilo bi mi lakše. Uvek moraš dodatno da dokazuješ da zaslužuješ mesto. U omladinskom timu AEK-a smo dominirali kada je Dragan osvajao titulu. Kad sam prešao u Panatinaikos, prve godine bile su Olimpijske igre i tada je Obradović doveo mog oca kao pomoćnog trenera. Hajde sad ubedi sve da zaslužuješ da budeš tu. Lagao bih kad bih rekao da me to nije pogađalo sa 18 godina.“
Ne krije da je navijao da otac stavi tačku na karijeru, ali ne krije da je pogrešio i da je odluka da ponovo postane trener AEK-a bila prava .
„Bio sam deo tog plana da se povuče. Brinulo me je, ima 72 godine. Mislio sam na zdravlje, pitao se koliko još ima energije… A sad vidim suprotno. Kada trenira, pun je energije. Kad ne trenira, samo leži na kauču. Ako je tako i ako pokazuje da može, zašto da stane? U 2014. godini pričao nam je anegdotu iz AEK-a: igrali smo protiv Kifisije i rekao je da mlađi moraju da ‘izbace’ Kakiouzisa s terena, jer dok god može da igra — neka igra. Isto važi i za njega — zašto da stane samo zato što to piše u ličnoj karti?“
Prisetio se vremena kada je bio deo Panatinaikosa zajedno sa Željkom Obradovićem.
„Ogromna škola. Bila mi je čast i privilegija da budem tamo. To što sam video kao saigrač Dijmantidis, Jasikevičiusa, Spanulisa, visokih igrača kao što su Peković, Carcaris, Albertis… Ne može se zameniti. Mnogo sam naučio gledajući kako Fragiskos vodi ekipu.“
Željko… Bio je drugačiji i poseban.
„Posle meča protiv Prokoma. Pobedili smo, ali smo igrali loše. Pre Top 16 faze. Na konferenciji je bio jako ljut. Ali kada je ušao u svlačionicu, dao nam je četiri dana odmora. Posle toga nismo izgubili nijedan meč i igrali smo kao novi tim. Verovao je u igrače — da ćemo sami shvatiti da dugujemo sebi i ekipi da krenemo ispočetka. Nismo sedeli i gledali video 7-8 sati. Tu je njegova magija.“
Bonus video:
vojinovmarko15
Ume Obradovic da bude izuzetno sugestivan!!!
davidpantelic80
Samo prezime Sakota nosi veliki respekt u Grckoj