Susret sa Vladimirom Đokićem, trenerom užičke Slobode, bio je prilika za razgovor i o kuriozitetu vezanom za subotički Spartak. Ne za trenutne uspehe, već za činjenicu da je ovaj klub rasadnik trenera.
Na konstataciju da je uz njega u KLS i Blagoja Ivić, te da su u trenerskim vodama od starijih iz redova Golubova Srećko Sekulović i Stojan Ivković, Đokić nastavlja sa nabrajanjem:
„Oliver Popović, Dragan Aleksić, Nenad Čanak…”
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Činjenica da su ostali na parketu, pokazuje i da profesiju nisu birali samo zbog materijalnog momenta, već i ljubavi prema košarci koja traje još iz doba dok nisu bili profesionalci.
„Sigurno je da smo igrali iz ljubavi, nikome nikada nije bila primarna pomisao ‘Uzećemo pare’ što je možda i pogrešno, ali da sad ne pričamo o tome. Na to je uticalo i vreme bez mobilnih telefona. Kad smo išli na utakmice, na primer na Cetinju, putovali smo vozom 17 ili 19 sati, pričali ‘tamo nas čeka taj i taj, ja ću da ga čuvam ovako’ ili ‘šta ti misliš o ovom…’ Pa posle utakmice komentarišemo, analiziramo zajedno. Svi smo celim bićem živeli za košarku, bili fokusirani na nju. Mi smo u Subotici četiri, pet godina igrali zajedno. Dešavalo se da neko igra loše mesec, dva i tri, ali on bi ostajao, dogodine igrao bolje. Niko nije razmišljao o promeni sredine dok traje ugovor, osim ako te ne pozovu Partizan ili Zvezda, pa plate obeštećenje. Promenilo se mnogo toga, ali mislim da smo svi mi živeli isključivo za košarku, komentarisali je 24 sata dnevno i iz tog miljea izašlo je i dosta trenera” kaže Vlada Đokić, trener užičke Slobode, za Meridian sport.
U priči o tome koliko su se vremena promenila Đokić opisuje sadašnja timska putovanja.
„Danas uđete u autobus, svaki igrač ima slušalice ili telefon, čita statistiku, gleda hajlajtse ili se dopisuje sa menadžerom, roditeljima, devojkom… Promenilo se sve. Decu razumem, ali osnova je uvek teren, trening i ozbiljan rad.”
U videu na našem Youtube kanalu pogledajte i koliko vremena je prošlo od poziva Raše Radovanovića do Đokićevog povratka na klupu Slobode. Neminovno u razgovoru se došlo i do poređenja Spartaka, Slobode, ali i Metalca, simbola košarke njegovog rodnog grada. Sloboda je u organizacionom pogledu izrasla u stabilan klub, Spartak je otišao nivo više, dok Metalac svake godine kreće iznova. Upitan da li deo odgovora zašto Valjevci nisu uspeli da ostvare kontinuitet leži i u mentalitetu ljudi iz rog grada, odgovara:
„Stvarno smo specifična sredina, iako je Valjevo grad košarke, ljudi vole igru. Da li ne cenimo dovoljno domaće, ne samo stručnjake, nego i igrače? U poslednje dve godine su otišla dvojica veoma talentovanih igrača, Gnjato i Obućina. Izuzetno mi je žao, jer to su po meni dvojica budućih reprezentativaca. Mislim da im nije bilo vreme da odu. Ali veliki deo krivice sigurno snose klub ili grad, ne kažem to sa nekom zlom namerom, već zato što jednostavno takvi potencijali koji se pojavljuju u svim gradovima unutrašnjosti moraju da se cene, maze, paze i čuvaju. Spartak je otišao na mnogo viši nivo, zahvaljujući Bobanu Jaramazoviću koji želi da vrati košarci što je dobio kao igrač, voli taj grad i klub. Dobro ga poznajem i ubeđen sam da će napraviti još veći iskorak, što je dobro za košarku i igrače u Srbiji.”
Pomenom Jaramazovića, nametnulo se pitanje o tome koliko ljudi poput Raše Radovanovića i njega znače za Užice, Suboticu i srpsku košarku u celini.
„U svim gradovima postojali su entuzijasti, sportski radnici, ne samo treneri, nego i sekretari, predsednici. U Subotici je bio Emil Čabarkapa koji je izuzetno verovao Peri Vuceliću, divnoj osobi. Hvala mu na svemu što je učinio za nas i tadašnji Spartak. U Valjevu je to bio Rajko Marković, legenda. Bilo je mnogo dobrih ljudi, a novac je nekako bio u drugom planu. Svi su trudili da se napravi što bolji ambijent i ekipa, koja će da ostvari što bolji plasman… Živelo se za to. Raša Radovanović je veliko ime, čovek koji je ušao u Kuću slavnih. Sama njegova pojava je nenormalan dobitak i plus za Užice. Raša je stara škola – ‘rad, trening, obaveze’ i čini sve da igrači budu zadovoljni. Mislim da navijači prepoznaju da Sloboda ide u dobrom pravcu zahvaljujući Radovanoviću.”
Đokić (54) ima ogromno iskustvo iza sebe, kao bivši igrač Partizana i Crvene zvezde i dugogodišnji trener, ali ističe da se čovek uči dok je živ. On ima priliku da razgovara sa jedinim čovekom u našoj košarci koji ima olimpijsko zlato i titulu klupskog prvaka Evrope.
„Raša je širok čovek. Bilo da priča o svakodnevnim stvarima i nesebično deli iskustva na sagovorniku je da oseti šta je hteo da kaže i izvuče pouku. Sarađujemo vrlo jednostavno, precizno, kad se pojavi problem nema odlaganja, već se zajedno trudimo da ga rešimo. A u nekoj neobaveznoj priči neka iskustva iz njegovih reprezentativnih doživljaja i osvajanja medalja, ophođenja trenera prema njemu i njegovog prema trenerima i saigračima, svaki normalan čovek upija, obrađuje i gleda kako da primeni u savremenim okolnostima.”
Deo Đokićeve priče o ambicijama njegovog tima u ovo sezoni, kao i oceni da Sloboda mora da ‘uhvati voz ka Evropi’ i u dogledno vreme igra neko međunarodno takmičenje pogledajte takođe u videu na Youtube kanalu Meridian sporta.
Bonus video:
