Nikola Jović je na Evropskom prvenstvu izgledao maksimalno spreman, fizički i psihički. Bio je jedan od reprezentativaca Srbije za čije predstave niko ništa nije može da kaže.
Spreman je došao na pripreme državnog tima – spreman je stigao i na okupljanje u Majamiju. Mladi centar/krilni centar/ krilo došao je na Floridu pun samopouzdanja. S razlogom.
Na pitanje koji mu je glavni cilj ove sezone, Jović jasno odgovara:
„Najvažnije je da se izborim za mesto startera. Mislim da mi je to najbitnije. Iako sam možda igrao bolje sa klupe, iako je možda i lakše, svi žele da budu starteri. Hoću da pokažem ljudima da sam to zaslužio!“
Ova poruka je više nego jasna. I druga je, iako je pokušao da izbegne priču na temu ugovora. Jović ulazi u četvrtu godinu saradnje i Majami bi u narednim danima trebalo da mu ponudi novi, neuporedivo unosniji ugovor. Ako ne, narednog leta bi bio slobodan agent, a to Vrelina sigurno želi da izbegne.
Meridian sport ti daje BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 RSD i dva dana igre bez depozita!
„Ne bih o tome. Nisam zabrinut. Imam još godinu dana. Još mnogo toga da pokažem. Videćemo šta se dešavati u narednih 20 dana. Nadam se da ćemo se nešto dogovoriti i da ću ostati tamo gde su me i draftovali. Ali, ne brinem. Znam da sam bolji igrač, koliko mogu još da radim i da pomognem ovom timu da bude bolji. Ako se ne desi ove godine, sledeće će“, kaže Jović.
Ističe da mu je leto provedeno sa reprezentacijom bilo veoma važno. Ali, oseća se gorčina u njegovom glasu.
„Nismo uzeli ono po šta smo otišli, a to nam je bilo najbitnije. Opet, igrao sam uz najboljeg na svetu, u potpuno drugačijoj ulozi. Bio sam neko ko treba uvek da kažnjava na lou-postu, igrao oko obruča… Morao sam obično da čuvam najbolje igrače. To je kul. Važno mi je i što sam se oporavio od povrede, igrao…“
Zašto je drugačija uloga? Zašto ne može da igra svoju igru svuda isto? I na ova pitanja Jović je nudio odgovor.
„Ovde je drugačije. Evropska košarka je sporija. Ako ovde igram krilo, moram da čuvam nekoga kao što je Vigins. Da li mogu? Verovatno. Ali, drugačije je. U NBA nema pozicija. U odbrani mogu da budem baš dobar, svestan sam gde su moje prednosti. I prošle godine sam u tom segmentu postao bolji. Video sam to i po činjenici da me nisu napadali, prestali su. Svi su me ovde smatrali lošim defanzivcem, tako da mi je to značilo.“
Jović se sam borio za svoje pozicije u reprezentaciji Srbije. Fokus je bio na Nikoli Jokiću, ali se mlađi Nikola sjajno snalazio.
„Znali su da ću ja pronaći način u napadu. Imamo u timu najboljeg igrača na svetu, on će mi uvek dodati ako sam otvoren. Tako da je na meni bilo samo da pronađem pravu poziciju, da skačem…“
Kako je igrati uz Jokića, zanimalo je američke novinare iz Majamija.
„U prvoj utakmici na Evrobasketu, stajao sam u ćošku sa rukama na kolenima. Bio sam umoran. Odjednom sam video da mi lopta leti prema licu. Naravno da sam šutnuo, ali od njega sam video neke neverovatne stvari. On ima čudesnu radnu etiku. Uvek je prvi na treningu, uvek radi posle utakmicama. Ako vidite da najbolji to radi, onda znate šta vam je potrebno.“
I naučio je mladi Jović mnogo toga.
„Naravno! Ne možeš baš da ukradeš od njega umeće, ali to kako vidi košarku možeš. On tačno zna kada će ko da pomogne, kako će da rotiraju u odbrani, to ti pomaže da razmišljaš o budućnosti, korak napred. Tu mi je najviše pomogao. Nadam se da ću uspeti to da kopiram. On je jedinstven po tome. Meni je pomogao da uvek mogu da se nađem u pravoj poziciji. To ne znači da mogu da uradim ono što on radi. Ali, sutra kada Tajler prodre po čeonoj liniji, znam gde treba da budem. Mnogo može da se nauči.“
Leto je proveo igrajući kao krilo, a sada dolazi u klub gde će nastupati kao…
„Ne mogu da kažem da sam baš volim više da sam trojka, samo sam morao da igram zbog rotacije, a i bio sam jedan od boljih defanzivaca. Zato su me tako koristili, pomagao sam. Znam da ću ovde morati da igram kao petica, ili četvorka. Ali, u ovoj fazi želim da učim kako da branim veće igrače, da širim u napadu… Ne brinem.“
Majami je imao mnogo povređenih igrača prošle sezone, ima ih i uoči nove. Jović je, srećom, zdrav.
„To je najvažnije, igrati što je više utakmica moguće. Celo leto sam radio tako da bih ostao zdrav cele godine. Nešto ne može da se izbegne. Prošle godine, pred Olimpijske igre, stao sam na nečije stopalo i slomio kost. Onda sam slomio nos tokom sezone jer me neko udario laktom. Pa sam slomio i ruku jer me neko udario. To je nemoguće izbeći. Šta da radim ako me neko udari.“
Koliko se odnos sa Erikom Spolstrom promenio od ruki sezone do danas?
„Uvek osećam da moram da se dokazujem, to je i dobro. Svaka godina je drugačija. Moj odnos sa trenerom je profesionalan. Tako i treba. On mi govori šta treba da radim, ja njemu kako se osećam. Lako je razgovarati sa jednim od najboljih svih vremena.“
Spolstra je proveo nekoliko dana u Srbiji, upoznao Jovićevu porodicu…
„Super je osećaj videti trenera koji dođe u moj grad, da me vidi kako igram. Pomaže jer osećaš da si važan za tim. Lepo je videti njega i Adama, nismo pričali mnogo o košarci, više o porodici, životima. Otišli smo u restoran, proveli vreme sa mojom familijom. Važno je da su se upoznali. Ipak su to ljudi sa kojima provodim celu godinu.“
Što se fizičke snage tiče, Nikola kaže da je jači svake godine.
„Ne znam baš koliko još želim da ojačam. Zavisi od uloge u timu. Voleo bih da mogu ovako da se krećem, a ako to može uz još malo mišića, super“, ističe Jović i dodaje da je od ruki sezone nabacio 10 kilograma. „A to nije malo.“
Bonus video:
