U Almendralehu ponovo tinja nada. Ekstremadura, čije ime nosi težinu romantičnih priča i kratkotrajnih uspona iz devedesetih, večeras se vraća u središte pažnje okršajem sa Seviljom u Kupu kralja. Iako je istorija odavno ispisala poglavlja o njenom slavnom prethodniku, CF Ekstremaduri, današnja generacija pokušava da na tragu te tradicije vrati klub u vrh španskog fudbala.
Naslednik CF Ekstremadure, koja je krajem devedesetih izborila istorijski plasman u Primeru, bije bitku sa Seviljom (21 čas). Ekstremadura se, inače, tokom istorije susrela sa Seviljom šest puta u elitnom i drugom rangu i zabeležila samo jedan trijumf, ali se on još prepričava.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
U sezoni 1997/1998, pod vođstvom Rafaela Beniteza, crnogorski napadač Igor Gluščević (51) je postigao het-trik i poveo tim ka ubedljivoj pobedi koja je postala prekretnica u povratku Ekstremadure u elitni rang.
Taj spektakularni nastup bio je uvod u kasniji transfer Budvanina u Sevilju, tada jedan od najskupljih u Segundi. Andaluzijski klub platio je 500 miliona tadašnjih pezeta, što je oko tri miliona evra u današnjoj vrednosti. Za to vreme, takva investicija je predstavljala ogroman finansijski rizik.
“Ne znam da li je baš taj het-trik odlučio moj odlazak u Sevilju, ali svakako je bio važan. Ključ je, naravno, bilo 24 gola kojima sam te sezone postao najbolji strelac Segunde i omogućio Ekstremaduri da se plasira u Primeru”, rekao je Gluščević, sada fudbalski agent, u razgovoru za As.
Iako se u Sevilji zadržao samo jednu sezonu i postigao osam golova, njegova epizoda u Andaluziji bila je obeležena teškim okolnostima.
“Mučila me povreda leđa, to me je ubijalo. Nisam mogao da pružim maksimum, nažalost. Dešavale su se i stvari vezane za rat na Balkanu, moja zemlja je bila pod intervencijom NATO-a. Sevilja je platila 500 miliona i normalno je bilo da očekivanja budu velika. Ali u fudbalu se živi u sadašnjosti, ne postoji ni juče ni sutra. Dobro je što smo uspeli da izborimo povratak u Primeru”.
Gluščević danas sa žaljenjem gleda na probleme koji pogađaju oba kluba, ali ostavlja prostor za optimizam.
“Rastužuju me problemi Ekstremadure. Bilo bi divno da se vrati u najviše rangove. Almendraleho živi za fudbal. Tada je imao 40.000 stanovnika, a na stadion je dolazilo i do 14.000 ljudi”.
A kada govori o Sevilji, ne skriva emocije.
“To je istorijski klub, najveći u kojem sam igrao tokom cele karijere, a bio sam u više od 10 timova. U poslednjih 20 godina, uz Monćija i sve ljude koji su tamo radili, doživeli su neverovatan period. Verujem u sposobnost onih koji sada vode klub. Antonio Kordon je uspeo da stabilizuje Betis i može to da uradi i sa Seviljom”.
Na kraju, dodaje i osvrt na večerašnji susret, dva kluba u kojima je ostavio trag.
“To su dva moja bivša kluba, tako da navijam za fudbal. Sigurno će biti veoma lep meč. Mnogo bih voleo da prisustvujem utakmici Kupa, ali imao sam obaveze u Portugaliji, pa onda u Londonu. Obožavam Španiju, svaki put kada se vratim tamo budem presrećan”, poručio je Gluščević, nekadašnji napadač Mogrena, Vojvodine, Ekstremadure, Sevilje, Arisa, Utrehta, Sparte Prag, Vitesea, Šandunga i Heraklesa.
Bonus video:
jelena
Gluscevic je oduvek bio na svoju ruku, taj het trik mu je i obelezio karijeru a Nato bombardovanje usporilo karijeru.
andjelija
Mislim da je Gluščević jedan od retkih koji će večeras da navija za oba svoja bivša kluba iz Španije.