Marko Pešić je još ranije doneo odluku da napušta košarkašku sekciju Bajerna. Dugogodišnji prvi operativac Bavaraca sa kojim se četa iz Minhena uvukla u Evroligu i tu je već godinama, broji poslednje dane u klubu.
Tim povodom, zvanični sajt Bajern napravio je opširan intervju u kojem je sin Svetislava Pešića pokušao da sumira svih 14 i po godina u Minhenu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„Ponekad je dobro kada drugi donesu odluke za tebe – ali je bolje kada ih donosiš sam. Svaki klub, svaka firma i svaka osoba povremeno treba da promeni kožu. Moraš da prekineš stare navike da bi došla nova energija. Nisam više osećao da mogu da pretočim tu energiju u akciju onako kako jedan generalni direktor, po mom mišljenju, mora. Energija nije neograničena. Posebno samo posle poraza uvek od sebe zahtevao da se povežem sa ljudima, da vidim kakva je atmosfera, kako je trener… Moraš da budeš izvor energije. A ja sam osetio da to više ne mogu da radim onako kako mislim da je ispravno. Tada mora da se nađe rešenje – za sebe i za klub“, pričao je Pešić.
Za Marka uopšte nije teško to što napušta klub.
„Biću dostupan ako nekome zatrebam. Ali neću se mešati, niti zvati da kažem: „Mislim da ovo ili ono ne valja.“ To nije moj posao. Ako me pitaju, rado ću pomoći – svojim iskustvom, možda savetom. Ali aktivno se mešati? Ne. Takođe zato što sada i ne vidim sve. Ne vidim treninge, nisam na svakom sastanku uprave niti na svakom ručku u BMW Parku. Dakle, fale mi informacije, nedostaje mi i osećaj za dnevna zbivanja. Zato sam rešio: biću tu kada me trebaju – a ako ne, onda jednostavno nisam tu. Veoma sam opušten po tom pitanju.“
Adrian Sarmiento i Dragan Tarlac će zajedno preuzeti funkciju direktora.
„Adrian je pravi proizvod kluba – nema nikoga ko bolje razume Bajern. U smislu kako je sve počelo. Kod ovakvih promena uvek postoje dva puta: ili tražiš eksterno rešenje, ili gledaš unutar kluba. Bajern je uvek rastao organski. Kada bi neko otišao, uglavnom smo tražili interno rešenje. Jer postoji nešto što ne možeš lako da kupiš: identifikacija i empatija. Oboje su neophodni. Ako nemaš empatiju, ne možeš da se identifikuješ sa klubom – a ako se ne identifikuješ, teško možeš da preuzmeš odgovornost. Ne samo za sebe, već za celinu. Zato nam je moto uvek bio: da li postoji pripravnik, student ili volonter koji ima potencijal za više? Onda ulažemo naše vreme i poverenje. To kažem zato što naš košarkaški klub ima kulturu koju treba čuvati – i Adrian to oličava kao niko drugi. On može da razvija stvari dalje i da stvori sopstveni put. Ne mora da radi stvari kao ja – to bi bilo pogrešno.“
Što se tiče Dragana Tarlaća…
„Dragan nam se pridružio prošlog leta i potpuno je drugačiji tip osobe od mene – i od Adriana. Donosi novu energiju i svežu perspektivu, veoma je kompetentan. Bio je igrač, i to u NBA, osvojio je Evroligu kao profesionalac, a kasnije osvajao medalje sa srpskom reprezentacijom dok je radio u menadžmentu. Zajedno čine tim koji će pronaći sopstveni stil. Neće to biti preko noći, ali imaju ogroman potencijal.“
Kada je Marko Pešić prvi put došao u Bavarsku, ceo posao je umalo propao zbog zabune oko identiteta.
„Bernd Rojh, tadašnji potpredsednik zadužen za košarku, stvarno me želeo. Ali ja sam rekao da moram da znam da li i Uli Henes, kao predsednik, stoji iza toga. Bernd ga je odmah pozvao i stavio telefon na zvučnik. Gospodin Henes je, međutim, umesto „Marko Pešić“ čuo „Miki Stević“, koji je tada bio sportski direktor u Minhenu 1860 i viknuo u telefon da Bernd to može odmah da zaboravi. Tako je izgledao moj prvi susret sa Ulijem Henesom. Ali, naravno, to se razjasnilo tokom razgovora – i putovanje je počelo.“
Počeci su za košarkašku sekciju Bajerna bili drugačiji nego što sada izgleda klub.
„Bilo je jasno od početka da će nam trebati čvrsto jezgro nemačkih igrača. Kontaktirao sam i Đordija Bertomeua iz Evrolige: „Gledaj, idem u Bajern – postoji li ikakav način da igramo međunarodno?“ Odmah mi je ponudio vajld kartu, što nam je omogućilo da dovedemo bolje igrače, jer smo mogli da im ponudimo perspektivu.“
Marko Pešić ističe da nikada nije u potpunosti verovao trenucima kada sve ide dobro.
„Možda zvuči paranoično, ali bio sam sumnjičav kada je sve išlo previše glatko. To je iscrpljujuće. Kada sad analiziram sebe, mislim: zašto nisi više uživao u dobrim trenucima? Ali moja motivacija je uvek dolazila iz teških momenata. Ako nešto ne funkcioniše, želeo sam da nađem rešenje. Tada sam se osećao živim. Bio sam uveren: ako izađeš iz takve faze, rasteš – kao osoba, kao igrač, kao tim, kao klub. Pravio sam mnogo grešaka. Sećam se jedne utakmice prošle godine, ključne u Evroligi, kod kuće protiv Fenerbahčea. Prvo poluvreme: katastrofa. Uleteo sam u svlačionicu, vičući na Andija Obsta, Karsena Edvardsa i Vladimira Lučića – naše ključne igrače. Mislio sam da moram da ih isprovociram da odreaguju. Trener je bio napolju, cela arena je čekala, a ja sam besneo. Onda sam otišao kući. Bilo me je sramota. Nedelju dana kasnije, izvinio sam se timu i platio kaznu od 1.000 evra.“
Tim ispadom Marko ipak nije preokrenuo utakmicu protiv Fenerbahče, ali onda je usledio plej-in protiv Crvene zvezde Meridianbet.
„Ali, pobedili smo sledeću protiv Zvezde – zahvaljujući jedinstvu tima. Da li je to imalo veze s mojim postupkom? Nemam pojma. Često sam delovao emotivno i instinktivno, ali uvek u najboljem interesu kluba. Hteo sam da ljudi vide: evo nekoga ko misli ozbiljno, ko je tu – jutro, noć, uvek.“
Bonus video:
ivona
Sigurno da posle ovoliko godina dolazi do zasicenja sredinom,pa ce otici na neko drugo mesto u kosarci.
aleksej
Verujem da mu niko neće to zamjeriti ali eto dobro sad u situaciju da prosto mora da ide iz kluba da nisu zadovoljni njegovim radom
vanja
Sad mu je žao što nije razmišljao o Tome kada su te stvari dešavale moram malo povesti računa o ponašanju ipak je to čovjek prepisku sam sa toliko godina ne smo sebi to dozvoljavati