Tijago Silva sa 41 godinom i kapitenskom trakom na ruci polako zatvara jedno od najdugotrajnijih i najtrofejnijih poglavlja u modernom fudbalu. Iako se bliži kraj njegove igračke karijere, brazilski štoper već gleda unapred. Trenerski posao nije samo ideja već sledeća velika misija, a putevi bi ga, kako priznaje, mogli ponovo da ga odvedu u klubove u kojima je ostavio najdublji trag.
Kao kapiten Fluminensea, Tijago Silva i dalje igra na vrhunskom nivou, ali svestan je da se približava trenutak kada će morati da okrene novu stranicu. Njegova vizija budućnosti jasno je vezana za klupu, a ambicija mu je da jednog dana vodi timove u kojima je nastupao i osvajao trofeje.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
U razgovoru za France Football, Silva se osvrnuo na trenutak koji je presudno uticao na njegovu karijeru i dugovečnost u vrhunskom fudbalu.
“Ideja da igram što je duže moguće rodila se dok sam posmatrao Maldinija kada sam stigao u Milan 2009. godine. Nisam mogao da igram zbog administrativnih problema, ali me je Anćeloti zamolio da ipak pratim ekipu. Tako sam imao priliku da izbliza posmatram Maldinija i shvatio sam da su za dugotrajnost neophodne velike žrtve. Od tada sam promenio mentalitet. Postao sam sportista, a ne samo fudbaler“, rekao je Silva.
Prisećajući se osmogodišnjeg perioda u Pari Sen Žermenu, Silva je govorio i o odnosima unutar svlačionice, posebno o saradnji Kilijana Mbapea i Nejmara.
“Na početku su bili u savršenoj harmoniji, a onda su se posvađali i nisam razumeo zašto. Šteta“.
Tokom karijere bio je Silva izložen brojnim kritikama, naročito u Parizu, ali danas na njih gleda drugačije.
“Neke su bile opravdane, neke ne. Naročito u Pari Sen Žermenu. Danas svoje sinove učim kako da se nose sa tim“.
Povratak u Brazil ponovo je otvorio pitanje njegovog statusa u nacionalnom timu, naročito pred naredno Svetsko prvenstvo 2026. Silva priznaje da razgovora o povratku još nije bilo, ali vrata ne zatvara.
“Sa Anćelotijem nisam razgovarao o pozivu, ali on zna da može da računa na mene. Najveći san bi bio da završim karijeru sa titulom svetskog prvaka“.
Jedan od emotivno najtežih trenutaka u njegovoj karijeri bio je odlazak iz Milana 2012. godine.
“U junu 2012. bio sam uveren da ću ostati u Milanu, ali me je Galijani pozvao i rekao da postoje finansijski problemi. Tako sam potpisao za PSŽ, gde sam se kasnije osećao kao kod kuće“.
Ni razlaz sa Pari Sen Žermenom 2020. godine nije mu lako pao, a taj period i danas pamti s gorčinom.
“To još nisam uspeo da razumem“.
Silva se prisetio i odnosa sa tadašnjim sportskim direktorom Leonardom.
“On me je ubedio da dođem u Pariz, iako sam imao predugovor sa drugim klubom. Imali smo odnos poverenja, ali me je u proleće 2020. pozvao i rekao da više nisam deo projekta. Bio sam razočaran, ali sam pristao da igram letnju fazu završnice Lige šampiona, uključujući i finale koje smo izgubili od Bajerna. Posle finala, Leo me je pitao da li sam već potpisao za drugi klub, kao da me želi nazad samo zbog te tri utakmice koje sam odigrao, kao da me ne poznaje. To je bilo razočaravajuće“.
Trofej Lige šampiona ipak je stigao godinu dana kasnije, sa Čelsijem, pod vođstvom Tomasa Tuhela. Time je Silva zaokružio jednu od najbogatijih defanzivnih karijera u savremenom fudbalu. Njegova budućnost, međutim, ostaje neraskidivo vezana za teren, ali ovog puta sa druge strane aut-linije.
Kao trener, inspirišu ga Luis Enrike, Pep Gvardiola, Tuhel, ali i Roberto De Zerbi “iako vodi Marsej”.
“Želim da treniram ekipe u kojima sam igrao. Možda se nikada ne dogodi, ali bilo bi magično“, poručio je nekadašnji štoper Čelsija, PSŽ-a i Milana.
Bonus video:
anika
Ko zna zbog čega su se ta dvojica posvađali, verovatno dva tako jaka ega nisu mogla da funkcionišu u jednom timu….
mateja
Tesko je funkcionisati kad ima toliko zvezda u timu i svako želi da vodi glavnu rec