Istina o otkazu koji je bio samo pitanje vremena: Mareska nije umeo da ćuti

Odlazak trenera iz velikog kluba retko je posledica samo loših rezultata. Mnogo češće je u pitanju neslaganje i tiha borba za kontrolu. Tako je bilo na Stamford Bridžu. Iako je Enco Mareska u relativno kratkom periodu doneo trofeje i vratio Čelsi u Ligu šampiona, pukotine u odnosima sa klupskom hijerarhijom postajale su sve vidljivije. Raskid je stigao naglo, ali ne i neočekivano.

Čelsi je danas zvanično saopštio da je raskinuo saradnju sa Mareskom. Italijanski stručnjak napustio je klupu Plavaca svega tri dana pred derbi Premijer lige protiv Mančester sitija, što dodatno oslikava ozbiljnost situacije. Iako je klub u saopštenju naveo da je promena bila neophodna kako bi se sezona “vratila na pravi put”, iza te odluke krije se daleko kompleksnija priča.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Rezultatski pad bio je očigledan. Čelsi je u poslednjih 10 utakmica u svim takmičenjima ostvario samo tri pobede, a u Premijer ligi je dobio tek jednu od poslednjih sedam. Tim se u trenutku rastanka nalazio na petom mestu, sa čak 15 bodova zaostatka za vodećim Arsenalom, i bliže sredini tabele nego vrhu. Ipak, brojke same po sebi ne objašnjavaju sve.

Tokom 549 dana provedenih na klupi tima sa Stamford Bridža, Mareska je vodio Čelsi na 92 utakmice, uz prosek od 1,97 bodova po meču. To je bio bolji učinak u odnosu na Maurisija Poketina (1,78), ali i dalje slabiji od trenera poput Tomasa Tuhela (2,08), Mauricija Sarija (2,08) i Antonija Kontea (2,12).

U prvoj sezoni Mareska je vratio Čelsi među četiri u Premijer ligi, osvojio Ligu konferencije i iznenadio planetu trijumfom na Svetskom klupskom prvenstvu, gde je u finalu savladao Pari Sen Žermen. Unutar kluba, plasman u Ligu šampiona smatran je njegovim najvažnijim uspehom.

Krajem novembra delovalo je da se projekat stabilizovao. Čelsi je bio treći na tabeli i iza sebe imao ubedljivo izdanje protiv Barselone u Ligi šampiona. Pre manje od mesec dana Enco je proglašen za menadžera meseca u Premijer ligi za novembar. Međutim, decembar je doneo preokret.

Prelomni trenutak dogodio se posle pobede nad Evertonom od 2:0, jedine ligaške u tom mesecu. Mareska je tada izjavio da su mu “mnogi ljudi” priredili “najgorih 48 sati” od dolaska u klub. Iako je izjava došla posle dobre partije, u klupskoj hijerarhiji doživljena je kao direktan udar. Kasnije je objašnjeno da se sve odnosilo na nesuglasice sa medicinskim sektorom.

Mareska je smatrao da mu se indirektno nameće izbor igrača, što je za njega predstavljalo prelazak crvene linije. Sa druge strane, medicinski tim je pokušavao da ograniči minutažu povratnika od povreda, po standardnim protokolima, kako bi se izbeglo preopterećenje. U klubu su tvrdili da su ti saveti često ignorisani, čime su pojedini igrači dovođeni u rizik.

Uprkos rastućim tenzijama, plan je bio da se saradnja analizira po završetku sezone. Međutim, ljudi bliski Mareski navode da je on već razmatrao odlazak, nezadovoljan sve većim brojem sugestija o rotaciji tima, izmenama tokom utakmica i, kako je smatrao, nedostatkom zaštite njegovog rada u javnosti.

Odnos sa vlasničkom strukturom ostao je ključna tačka konflikta. Mareska je bio podstican da rotira tim, ali je imao utisak da je Čelsi gubio bodove upravo kada bi sledio te preporuke u Premijer ligi. Otvoreno je pozivao novinare da postavljaju pitanja klupskoj upravi, što je dodatno iritiralo čelnike kluba, jer su smatrali da se nesuglasice moraju rešavati interno.

Italijan je kasnije priznao da su njegove izjave posle Evertona bile unapred promišljene, odbacivši tvrdnje da su bile plod emotivne reakcije. Istovremeno, želeo je i veću slobodu van terena. Razmatrao je pisanje knjige i pojavljivao se na sportskim manifestacijama bez saglasnosti kluba, što je dodatno pogoršalo odnose.

Javno je iskazao i nezadovoljstvo jer klub nije doveo štopera posle teške povrede Levija Kolvila u predsezoni. Uprava je taj potez obrazložila brigom za razvoj mladog Džoša Ačemponga iz akademije, plašeći se da bi dolazak pojačanja blokirao njegov put. Na kraju, Mareska je morao da popusti.

Navijački odnos prema treneru prolazio je kroz drastične oscilacije. Posle pobede nad Kardifom u Liga kupu, njegovo ime se ponovo orilo tribinama. Međutim, ubrzo su usledili zvižduci posle odluka da izvede Kola Palmera u mečevima protiv Aston Vile i Bornmuta. Mareska je tvrdio da su izmene bile medicinski uslovljene, iako je ranije isticao da njegov najbolji igrač može da izdrži svih 90 minuta.

Iako je osvojio Svetsko klupsko prvenstvo, deo navijača nikada se nije u potpunosti povezao sa stilom italijanskog stratega koji je forsirao sporiji i strpljiviji pristup u igri. Ujedno, podrška Mareski često je tumačena i kao protest protiv vlasničke strukture BlueCo na čelu sa Todom Bolijem.

Unutar svlačionice, odnos je, uveravaju engleski mediji, bio sa više nijansi. Standardni prvotimci uglavnom su cenili Maresku, dok je među igračima sa manjom minutažom bio znatno manje popularan. Enco je smatrao da zaslužuje veću podršku i uticaj, sličan onome koji ima Mikel Arteta u Arsenalu. Na Stamford Bridžu, međutim, projekat je iznad pojedinca. Klub je spremniji da zameni trenera, nego da prepusti kontrolu bilo kome.

Zato je i konačan rasplet došao bez velikog iznenađenja. Čelsi ulazi u izuzetno zahtevan period, sa duelima protiv Mančester sitija, Arsenala i Napolija, dok primarni cilj ostaje plasman u Ligu šampiona. Ko god da nasledi Maresku, a pominju se Ćavi i Lijam Rosenior, moraće da se povinuje sistemu, i da ne pametuje.

Bonus video: