Real Madrid probio milijardu evra, Liverpul prvi među Englezima

Svaki januar u fudbalskom svetu donosi isti “ekonomski derbi”. Deloitte objavljuje Money League listu, rangiranje 20 klubova sa najvećim prihodima, i ponovo se otvara staro pitanje ko je zaista najmoćniji, oni koji osvajaju trofeje ili oni koji pune kase? Izveštaj za sezonu 2024/25 daje jasan odgovor – Real Madrid je i dalje neprikosnoven, jedini klub koji prelazi milijardu evra prihoda, dok se iza njega guraju Barselona, Bajern i Pari Sen Žermen.

Međutim, brojke same po sebi nisu cela priča. U pozadini su renoviranja stadiona, novi modeli prodaje sedišta, rast komercijalnih ugovora, povratak u Ligu šampiona koji momentalno podiže TV prihode, i sve izraženija konkurencija tržišta van Evrope, od saudijske Pro lige do MLS-a.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Real je i u kampanji 2024/25 ostao jedini klub koji je probio granicu od milijardu evra, drugu godinu zaredom. U prethodnom izveštaju Kraljevski klub je bio prvi sa 1,0455 milijardi, a sada je otišao još dalje i sezonu završio sa 1,161 milijardom evra ukupnih prihoda. Time je potvrdio da kada se sabere sve što klub zarađuje od utakmica, marketinga, sponzora i TV prava, Madrid trenutno nema pravog rivala.

Zanimljivo je da je Real istovremeno prijavio i pad prihoda od utakmica od oko 6%. Razlog nije slabija poseta ili manja potrošnja navijača, već manji priliv iz specifičnog izvora, prodaje tzv. Personal Seat Licenses (ličnih licenci za sedišta). I pored toga, 233 miliona evra od dana utakmice i dalje je brojka koja bi u istoriji Money League-a stajala pri samom vrhu, kao drugi najbolji učinak ikada.

Ako je jedan segment malo “spustio” ukupnu krivu, drugi ga je debelo podigao. Komercijalni prihodi su skočili 23%. Deloitte posebno naglašava da je Real ostvario „594 miliona evra komercijalnih prihoda zahvaljujući rastu prodaje klupskih proizvoda i partnerstava“. U prevodu, dresovi, fan-šopovi, digitalna prodaja i novi sponzorski ugovori guraju Blankose napred, a u toj priči se lako prepoznaje i efekat dolaska velikih zvezda, poput Kilijana Mbapea, koje automatski šire domet brenda i podižu tržišnu temperaturu.

Iza Reala, na drugo mesto se vratila Barselona, prvi put još od sezone 2019/20 da je ponovo na Money League podijumu. Katalonci su u 2024/25 prihodovali oko 975 miliona evra, što je skok od 27% u odnosu na sezonu ranije.

Posebno zanimljiv detalj, Barselona je taj rast ostvarila iako i dalje nije igrala “kod kuće” na Kamp Nouu. Rekonstrukcija stadiona je i dalje u toku, a završetak se očekuje tokom 2025/26 sezone. Dakle, klub je praktično u “privremenom režimu”, ali finansijski nije stao, već je pronašao novi mehanizam zarade.

Ključni okidač bio je uvođenje Personal Seat Licence aranžmana, koji su doneli jednokratan prihod od približno 70 miliona evra. Barselona je taj model vezala za obnovu stadiona, baš kao što je i Real ranije eksperimentisao sa sličnim pristupom tokom svog infrastrukturnog ciklusa.

Treće mesto pripalo je Bajernu, koji je sezonu završio sa oko 861 milion evra prihoda. Nemci su napredovali za dve pozicije u odnosu na prethodnu godinu, a glavni razlog je rast prihoda od TV prava, podstaknut nastupom na FIFA Svetskom klupskom prvenstvu 2025. Takva takmičenja, čak i kada nisu “tradicionalno” u fokusu evropske publike, mogu da naprave ozbiljan finansijski impuls zbog televizijskih ugovora, marketinških aktivacija i dodatne globalne vidljivosti.

Na četvrtoj poziciji je Pari Sen Žermen sa 837 miliona evra, što je rast u odnosu na prethodnih 806 miliona, ali i pad za jedno mesto, ranije je bio treći. PSŽ je, pritom, ostao jedini francuski klub u top 20, što dovoljno govori o razlici u finansijskim kapacitetima unutar same Lige 1.

Parižani i dalje grade imidž kluba koji zna da unovči brend. Deloitte navodi da PSŽ nastavlja da koristi svoju prepoznatljivost kako bi gurao komercijalni rast, uz saradnje sa globalnim imenima poput Air Jordana, čime se klub “ugrađuje” i u širu pop-kulturnu priču, mimo klasičnog fudbalskog okvira.

Kada se lista spusti ispod samog vrha, postaje jasno koliko je Premijer liga finansijski moćna. U top 10 se uguralo čak šest engleskih klubova, a najzvučniji podatak je da je Liverpul prvi put u istoriji Money League-a postao klub sa najvećim prihodima među Englezima.

Redsi su sa 836 miliona evra zauzeli 5. mesto ukupno, a brojke su podržane konkretnim sportskim i organizacionim faktorima: Igranje Lige šampiona donelo je rast TV prihoda od čak 34%, dok su komercijalni prihodi porasli 7% zahvaljujući većem broju događaja na Enfildu koji nisu vezani isključivo za utakmice.

Mančester siti je sa 2. mesta pao na 6. (829 miliona evra), uz blagi pad prihoda. Razlozi su, opet, direktno povezani sa terenom: Treće mesto u Premijer ligi umesto titule, i lošiji evropski rezultat u vidu ispadanja u plej-ofu Lige šampiona umesto četvrtfinala prethodne sezone. U modernom fudbalu, jedna slabija godina u Evropi i manji sportski bonus može da pomeri klub za nekoliko pozicija u finansijskoj trci.

Mančester junajted je otišao još niže – na 8. mesto (793 miliona evra), što je njegov najgori plasman u istoriji Money League-a. Iako je ukupni prihod porastao u odnosu na prethodnu godinu (sa 771 na 793 miliona). Između Sitija i Junajteda ugurao se Arsenal (7. mesto, 821,7 miliona), dok top 10 zatvaraju Totenhem (9. mesto, 672,6 miliona) i Čelsi (10. mesto, 584,1 milion).

Donji deo liste potvrđuje da se finansijska mapa Evrope širi, ali i da je konkurencija sve oštrija. U top 20 su još Inter (537,5 miliona), Borusija Dortmund (531,3 miliona), Atletiko Madrid (454,5 miliona), Aston Vila (450,2 miliona), Milan (410,4 miliona), Juventus (401,7 miliona),
Njukasl (398,4 miliona), Štutgart (296,3 miliona), Benfika (283,4 miliona), Vest Hem (276 miliona).

Posebno se izdvajaju dva “povratnička” momenta. Benfika je prvi put na listi još od 2005/06 sezone, i ujedno je postala prvi klub van Liga petice koji je ušao u top 20 posle ruskog Zenita (2020/21). Veliku ulogu u tome ima činjenica da je 10 klubova sa liste učestvovalo na FIFA Svetskom klupskom prvenstvu, pa se taj globalni format pokazao kao ozbiljan finansijski accelerator.

Štutgart je, s druge strane, ušao u Money League prvi put posle više od decenije (od 2009/10), uz skoro 90% veći matchday prihod. Ključni razlozi su igranje Lige šampiona i dodatni prihodi od VIP/hospitality segmenta nakon renoviranja MHP Arene. Stadion, dakle, nije samo “scena”, već i biznis infrastruktura.

Možda najvažnija poruka izveštaja je ona koja ide izvan same tabele. Iako se klubovi iz Saudijske Pro lige i Inter Majami (MLS) još nisu pojavili u Money League top 20, njihov rast postaje ozbiljan komercijalni izazov za evropske lidere. Timovi puni zvezda momentalno dižu globalni profil, prodaju dresove, privlače sponzore i povećavaju medijsku vrednost.

Za MLS se posebno naglašava potencijal posle Svetskog prvenstva 2026. Ako liga uspe da iskoristi talas pažnje i kapitalizuje interesovanje nove publike u Sjedinjenim Američkim Državama, mogla bi da otvori potpuno novo tržište fudbalskih potrošača. A kada se otvori tržište – pre ili kasnije, stižu i klubovi iz tih liga na listu najvećih “generatora” prihoda.

Bonus video: