Kratko pamćenje i paušalno doneseni sudovi postali su simboli modernog doba, ali i oružje koje surovi glas javnosti isuviše dobro koristi u kreiranju imidža pojedinaca koji su s razlogom našli u centru pažnje.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Bez sagledavanja šire slike, lako je zaključiti da Filip Stevanović za sada nije dosegao predviđane visine, ali ako zagrebete za nijansu dublje, postaćete svesni da bivši kandidat za “Zlatnog dečka” ima tek 23 godine i više nego dovoljno vremena da opravda epitet vunderkinda iz Humske ulice, koji ga je pratio još od srednjoškolskih dana.
Činjenica da nikada nije dobio adekvatnu priliku u dresu Mančester sitija, koji ga je platio 8.000.000 evra, uticala je da mladi plejmejker već kao tinejdžer proživi put od miljenika publike i čitave fudbalske Srbije, do momka čiji se svaki potez na terenu, ali i van njega, detaljno analizira i prosuđuje. Nije to slomilo Filipa Stevanovića, a kako otkriva u intervjuu za Meridian sport, nisu ni povrede koje su ga proteklih godina usporile na putu do cilja. Oporavku koji traje preko 330 dana polako se bliži kraj, što vraća osmeh na lice arhitetki belgijskog Lomela.
“Svestan sam da javni posao nosi različite reakcije i komentare. To doživljavam kao deo profesije i ne opterećujem se time. Fokus mi je isključivo na terenu, radu i ljudima koji su mi bliski”, počeo je Stevanović sportsku ispovest za Meridian sport, pa nastavio u istom dahu:
“Doživeo sam tešku povredu kolena, kidanje prednjih ukrštenih ligamenata i meniskusa. Oporavak ide svojim tokom i trenutno sam u završnoj fazi povratka timskom radu. Najvažnije mi je da se vratim zdrav i stabilan, bez preskakanja koraka”.
Minutaža i kvalitet partija po dolasku u Belgiju bili su nagoveštaj povratka u optimalnu formu. Koliko je bilo zahtevno suočiti se sa činjenicom da teška povreda koja zahteva dugačak oporavak dolazi u trenutku kada si ponovo pronašao sebe u fudbalskom smislu?
“Bude teško kada konačno uhvatiš ritam posle perioda bez kontinuiteta, a onda ponovo moraš da staneš. U takvim situacijama naučiš da prihvataš okolnosti i fokusiraš se na ono sto možeš da kontrolišeš. Maksimalno sam se posvetio oporavku i osećam da sam na dobrom putu”.
Deo si filijale Mančester sitija, koja je prethodnih godina školovala veliki broj mladih talenata. Možeš li da domaćoj javnosti približiš način funkcionisanja kluba i opišeš kvalitet po rangu drugog takmičenja u Belgiji.
“Lomel je sredina u kojoj se ozbiljno radi i gde je razvoj igrača na prvom mestu. Liga je fizički zahtevna i ima dosta kvalitetnih mladih igrača, pritom je deo Siti Grupe i odlična odskočna daska”.
Premda izuzetno mlad, stekao si zavidno iskustvo, osetio dobru i lošu stranu profesionalnog sporta i javnog života. Koliko se zapravo Filip Stevanović danas razlikuje od mladog momka iz Arilja koji je pre sedam godina zakoračio u prvi tim Partizana?
“Mnogo toga se promenilo, prvenstveno u glavi. Danas bolje razumem igru, proces i sebe kao igrača”.
Još si pohađao srednju školu kada si stekao status miljenika Partizanove publike, ali i vunderkinda srpskog fudbala. Da li su ti takvi epiteti, komplimenti i obasipanje pažnjom prijali ili stvorili dodatno breme u procesu igračkog razvoja?
“Velika očekivanja, pogotovo u tom periodu, sastavni su deo fudbala i prihvatao sam ih kao deo puta kroz koji moram proći. Pritisak mi uvek prija i pozitivno deluje na mene – to je ono što me motiviše i daje snagu”.
Osvojio si Kup Srbije, postigao gol na debiju i zaigrao na evropskoj pozornici u crno-belom dresu. Postoji li nešto zbog čega žališ da nisi postigao kao igrač Partizana?
“Ne gledam unazad sa žaljenjem. Partizan mi je dao temelje i uspomene koje nosim u srcu . Sve što se desilo bilo je deo mog razvoja”.
Najviše mečeva u Humskoj ulici, kao i karijeri generalno, odigrao si pod dirigentskom palicom Sava Miloševića. Da li je on trener čije metode su ti najviše odgovarale?
“Bio sam okružen iskusnim igračima koji su mi pomogli da sazrim i na terenu i van njega. Njihovi saveti su mi mnogo značili, posebno u trenucima kada je bilo vazno ostati miran. Rad sa Savom Miloševićem mi je prijao zbog jasne komunikacije, slobode u igri i poverenja koje je davao mladim igračima”.
Nakon 70 utakmica, trofeja, devet golova i pet asistencija, stiže ponuda iz Mančestera… Da li si imao opciju da biraš između više ponuda i da li si uopšte želeo da kreneš put Engleske u tom trenutku?
“Bilo je interesovanja i drugih klubova, ali u tom trenutku je procenjeno da je to najbolji korak i za mene i za Partizan. Odlazak u Mančester siti mi je doneo ogromno iskustvo i u fudbalskom i u ljudskom smislu. Siguran sam da će mi to znanje biti od koristi u nastavku karijere”.
Tek si proslavio punoletstvo, a potpisao si za jedan od najboljih klubova na planeti u višemilionskom transferu. Koliko je bilo teško ostati pribran i prizeman u datom momentu?
“Osećao sam se ponosno, što je i prirodno kada iz male sredine i bez idealnih uslova došeš do tako velikog koraka. Naravno – uz podršku porodice, kluba, napornog rada i odricanja. Najvažnije je u tim trenucima ostati prizeman i fokusiran. Velike izazove nikada nisam doživljavao sa strahom”.
Prav šansu na “Etihadu” nikada nisi dobio, a zatim su usledile pozajmice u redovima Herenvena, Valvijka, Santa Klare, Lomela… Gde si se i zašto najbolje osećao?
“Svaka sredina mi je donela nesto drugačije. Posle niza promašenih pozajmica , bez upiranja prstom u bilo koga, trudio sam se da se prilagodim i izvučem maksimum gde god da sam bio. To iskustvo me je oblikovalo kao igraca i kao čoveka. Najbolje se trenutno osećam u Lomelu, klubu koji veoma pažljvo radi i brine o meni”.
Suočavao si se sa povredama i čestim promenama sredine. Kako si se nosio sa takvim oscilacijama? Da li je pritisak javnosti nastao zbog velikih očekivanja i tvog potencijala uspeo da negativno utiče na tebe?
“Oscilacije su deo karijere i prihvatio sam ih kao lekciju. Pritisak uvek postoji, ali mi prija. Jedni od najlepših trenutaka su zasigurno debi i period u dresu Partizana, kao i potpis za Mančester siti. Kao najteže bih izdvojio povrede, koliko god bile male, odvoje te određeni period od terena i mgou u velikoj meri pogoršati status koji gradiš, pogotovo kada si na pozajmici i nemaš kontinuitet igranja”.
Nedavno su se pojavile spekulacije o tvom povratku u Srbiju. Ljudi iz Novog Pazara su odmah demantovali navode o dolasku u njihov klub. Koliko je realno da zaista zaigraš u Superligi u bliskoj budućnosti?
“Ne bavim se spekulacijama. Trenutno sam potpuno fokusiran na oporavak i povratak na teren. Sve odluke u budućnosti zavisiće od mnogo faktora”.
Filip Stevanović i Partizan jednostavno uvek idu zajedno. Da li pratiš utakmice matičnog kluba i misliš li da je nova generacija crno-belih talenata sposobna da vrati Partizan na pobedničko postolje?
“Pratim Partizan kada god imam priliku. Mislim da mlada generacija i te kako može da vrati Partizan na mesto koje mu pripada i osvoji titulu. Kvalitet ne može da ne ispliva, mislim da svako zaslužuje šansu, na igraču je kako će je iskoristiti”.
Postoji li šansa da Filip Stevanović ponovo obuče crno-beli dres?
“Nikad se ne zna, fudbal je nepredvidiv. Sigurno da bi bilo lepo u određenom periodu karijere ponovo zaigrati u crno-belom dresu , ali trenutno sam fokusiran na završni period oporavka od povrede i da se na teren vratim što spremniji”.
Prošao si sve mlađe selekcije nacionalnog tima Srbije. Da li se nadaš pozivu Veljka Paunovića u budućnosti, s obzirom na to koliko srpski selektor uživa u radu sa mladim igračima?
“Reprezentacija je uvek velika čast i dodatni motiv. Moj fokus je da budem zdrav i spreman, a sve ostalo dolazi kao posledica rada”.
Da li postoji ponuda zbog koje se kaješ što si je prihvatio ili ne u dosadašnjem delu karijere?
“Na karijeru ne gledam kroz kajanje. Svaka odluka je u tom trenutku doneta sa najboljom namerom i iz svake sam nesto naučio. Verujem da me je sve to oblikovalo u igrača i čoveka kakav sam danas”, konstatovao je Filip Stevanović u intervjuu za Meridian sport.
Bonus video:
vukasin
Žao mi je što nije uspio otišao jako rano nije on stasao kao igrač i tamo se totalno izgubio u pomela da je slava umjesto fudbala i rada na sebi za pravo da se više promovišem kao igrač nego što je radio na sebi dokazivao sam na terenu