(Od izveštača Meridian sporta iz Podgorice)
Sasvim je očekivano na stadionu pod Goricom sresti Miodraga Radulovića. Pomalo nesvakidašnje izgleda kada nakon sudijskog zvidžuka sedi u loži, a ne na klupi Sokola sa kojima je beležio zapažene rezultate za vreme trogodišnjeg mandata.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Tvorac moderne Crne Gore umesto selektorske obavljao je ovom prilikom ulogu vernog navijača. Uz posebnu dozu ponosa, u društvu prijatelja Anta Drobnjaka, posmatrao je Radulović svog učenika Mirka Vučinića, kojeg je predano pripremao za preuzimanje dirigentske palice.
Trijumf u prijateljskom susretu sa Andorom nije ni smeo da se dovodi u pitanje, ali prizor koji je imao pred očima neprestano je mamio osmeh na Radulovićevom licu, čemu svodeče njegove reči u razgovoru za Meridian sport.
“Video sam novu Crnu Goru kakvu Mirko Vučinič ima u svojoj viziji. Dopala mi se nova energija koja nosi ekipu. Nije lako igrati ko god da je protivnik. Ima tu mnogo potencijala. Primetio sam pregršt pozitivnih stvari. Dobro je što se pobedilo, jer će to poslužiti kao dodatni zamajac nadolazećoj generaciji. Prva utakmica je potpuno uspela. Mirko je video ono što je hteo i sada pred sobom ima daleko jasniju sliku kada je u pitanju perspektiva ovog tima. Mislim da će ova reprezentacija potpuno biti spremna za Ligu nacija naredne jeseni”, počeo je Radulović, a Sokole već ovog podneva čeka nova provera – protiv Slovenije (18:00č).
Saradnja, ali prevashodno prijateljstvo sa nekadašnjom zvezdom Juventusa i Rome traje decenijama unazad. Ne krije prekaljeni strateg zadovoljstvo što je posle njega i čuvenog Roberta Prosinečkog, na kormilo Crne Gore stiglo tako zvučno ime.
“Mirko i ja smo u mnogo dobrim odnosima. Bio sam mu trener u mladoj reprezentaciji Srbije i Crne Gore. Potom smo sarađivali za vreme mandata Zorana Filipovića, a onda mi je dve godine bio asistent u A selekciji. Redovno smo u kontaktu, a pre nekoliko dana smo ponovo bili zajedno. Mnogo mi se dopada njegova vizija. Radio je sa velikim stručnjacima i smatram da je pokupio mnogo toga. Predstoji mu lepa trenerska budućnost”.
Bez plasmana na Mundijal ostale su Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija… Hrvatska se minulih godina izdvojila kao broj jedan od zemalja bivše Jugoslavije, ali na dobrom putu da osvetla obraz “komšijama” nalazi se Bosna i Hercegovina.
“Prevashodno mi je žao što nema Crne Gore, a potom i Srbije. Bili smo nekada zajednica. Bio sam u sistemu oba Fudbalska saveza. Pored velike želje i motiva potrebno je da se kockice slože. Pratio sam sve utakmice. U nekoliko navrata smo bili na korak od velikih dela. Kada sam bio selektor prišli smo dva puta na bod od baraža. Igrali smo nerešeno sa Bosnom i Hercegovinom. Nismo otvorili utakmicu kako treba, a danas ko to učini u 80 odsto slučaja i pobedi. Gledam sad selekciju BiH, tamo smo izgubili, ali u Podgorici remizirali i odigrali u najmanju ruku egal meč. Drago mi je zbog njih. Kada već nema Crne Gore, navijam za sve selekcije iz regiona. To je potvrda igračkog i trenerskog kvaliteta sa naših prostora”.
Dotakao se iskusni strateg i selekcije Srbije, na čiju adresu je uputio nekoliko komplimenata, posebno za novog selektora – Veljka Paunovića.
“Srbija se takođe suočava sa procesom smene generacija. Treba sve to istrpeti. Imaju veliku grupu kvalitetnih, perspektivnih igrača, sa trenerom koji je bio prvak sveta. U fudbalu je neophodno istrpeti nešto da bi se došlo do rezultata, do toga da cela nacija bude ushićena zbog igre i rezultata”.
Kada se u Srbiji priča o crnogorskom fudbalu, nemoguće je prethodnih meseci zaobići četvorku iz Humske ulice, koja se iako vrlo mlada – brzo nametnula u crno-beloj opremi. Milan Vukotić, Andrej Kostić, Milan Roganović i Stefan Milić postali su važni šrafovi Partizana, a Radulović govoreći u superlativima izdvaja ubojitog golgetera, koji se u međuvremenu već obavezao na vernost slavnom Milanu.
“Pokazuje se da je to dobra investicija Partizana. Sve su to mladi i talentovani igrači. Neko se dokazao, neko će tek iskazati svoj kvalitet. Na pravom su putu. Posebno mi je interesantan Andrej Kostić. Naši stručnjaci nisu pravovremeno procenili da će biti veliki igrač. Sada je u Partizanu skrenuo pažnju na sebe i to ga je dovelo do Milana. Njegov talenat u Budućnosti nije prepoznat. Ko ima oko za mladog igrača odmah je mogao da vidi. Kostić, Vukotić, Milić, Roganović – sve su to dobri igrači. Andrej Kostić je sjajan! Vidim ga na top nivou ako ga zaobiđu povrede, a od toga će najveći benefit imati naša selekcija”.
Radulović upozorava da je veoma važno biti oprezan prilikom odabira narednog koraka u karijeri. Da nije uvek bajkovito preći direktno u neki od najvećih evropskih klubova, Miodrag objašnjava na primeru vunderkinda crnogorskog fudbala – Vasilija Adžića.
“Neophodno je biti oprezan kada su mladi igrači u pitanju. Bio sam svedok odrastanja Stevana Jovetića, Stefana Savića, Vešovića, Mugošu… Imao sam sreće da i kasnije radim sa njima u A selekciji. U pravo vreme su birali prave klubove. Ove nove generacije to moraju da rade. Potvrda mojih reči je primer Vasilija Adžića. Velika je stvar igrati u Juventusu, jednom od najboljih svetskih klubova, ali za njegov razvoj je sigurno bolje da je otišao u klub gde bi imao veću minutažu. Ovako češće greje klupu nego što igra, a možda bi u nekom manjem timu i ligi došao do izražaja. Sigurno bi brže napredovao. Veliki je biser. Ne sumnjam u njega, ali žao mi je što nema veću minutažu. Ovako bi bio nosilac u manjem klubu, a uveren sam i u reprezentaciji. Ulaznica za reprezentaciju je ono što pružaš u svom timu. Tako selektori biraju igrače. Možda je najbolje da ode negde na pozajmicu i iskaže nesumnjivo ogroman potencijal”.
Nadovezao se iskusni trener na pitanje da li su beogradski večiti rivali možda idealna destinacija za Adžićevu pozajmicu.
“Mislim da je to sad nemoguće. Preskočio je već tu stepenicu. Otišao je na top nivo, a to nije lako. Tu dolaze gotovi igrači, najbolji iz celog sveta. Treba mu samo vreme i poverenje”.
Misija “Povratnici” dugo je bila glavna tema u Humskoj ulici. Pokušavalo je novo rukovodstvo Partizana da vrati svoje bivše asove, ali za sada im je to pošlo samo u slučaju Saše Zdjelara. Uprkos tome, kao glavne mete za budućnost još se izdvajaju proslavljeni crnogorski igrači – Stevan Jovetić i Stefan Savić. Ako ih neko poznaje u dušu – to je Radulović, a koliko su dali planetarnoj pozornici, lako se shvata kroz njegove reči.
“Ne znam kakva je mogućnost da dođu, ali svakako da bi doneli mnogo toga dobrog iz više razloga. Kako igrački, tako i u marketinškom smislu. Ponosan sam što sam trenirao takva dva čoveka i igrača”.
I kada jednog dana okači kopačke o klin, fudbalski romantici širom planete prepričavaće kakvu je magiju u nogama imao Stevan Jovetić. Nesumnjivo jedan od najvećih bisera balkanskog sporta dogurao je do Mančester sitija, Intera, Fiorentine, ali utisak je da granice za njega ne bi postojale da nije bilo upornih povreda.
“Jedino mi je žao što se Stevan suočio sa toliko povreda. Da su ga povrede zaobišle bio bi vodeći igrač Evrope. Siguran sam! On je i ovakav jedan od boljih, ali su ga povrede onemogućile da pokaže vanserijski talenat. Kada smo igrali protiv Holandije svi su veličali Memfisa Depaja, protiv Norveške Erlinga Halanda, a Stevan je svojim potezima pokazivao da je mnogo veća klasa. Povrede su ga mnogo usporile da blista u kontinuitetu. Mnogo bi doprineli Partizanu. On i danas, od starta ili sa klupe, uvek oplemeni našu igru. Ne samo našu – vidite šta je radio u Olimpijakosu… Sada je ponovo glavni u Omoniji. Oni nisu isti bez njega i njegovog ključnog dodavanja. Ne znam koliko je realno, ali uveren sam da bi mnogo dali Patizanu”.
Dve i po decenije u trenerskoj struci, uz prethodno stečeno iskustvo za vreme igračkih dana, doneli su Raduloviću nebrojeno prijateljstava. Među ljudima sa kojima je uvek negovao odličan odnos nalaze se i aktuelni čelnici Partizana. Nedavno je bio u prilici da razgovara sa Predragom Mijatovićem i Dankom Lazovićem, ljudima u koje ima poverenje uprkos njihovim neslaganjima i razilaženjima u rukovođenju crno-belima.
“Video sam se sa Peđom na jednom slavlju. Došao je sa velikim ambicijama. Izgledalo je da će sve biti dobro. Ali, vratio se iz najboljeg svetskog kluba, gde se uklopio u sistem. I tada sam razgovarao sa njim. Sećam se kada je doveo Robinja, to je njegova projekcija bila. I ovde je lepo osmislio priču sa mladim igračima, ali ne ide uvek sve kako želite. Neophodno je da protekne neko vreme, da igrači stasaju, steknu rutinu… Partizan je veliki klub. Mi ovde tražimo sve i odmah. Ne može to preko noći”.
Nije manjkalo tema ni sa generalnim direktorom crno-belih.
“Razgovarao sam i sa Dankom Lazovićem. Bio sam mu trener svojevremeno. Nije možda sve krenulo kako treba, ali siguran sam da je to tandem koji će Partizanu doneti boljitak. Posebno ove mlade snage mogu da donesu mnogo radosti navijačima crno-belih”.
Ukratko je sumirao Radulović utiske iz crnogorskog klupskog fudbala. Utisak je da čak i najvećim timovima ne cvetaju ruže, s obzirom na to da ih predugo nema na evropskoj pozornici.
“Ne možete da napravite ekipu preko noći. Tu se greši u crnogorskom fudbalu. Timovi koji vide da će igrati u Evropi, kada se to nazire već treba da počnu sa sklapanjem kockica za sledeću sezonu. Takmičenja počinju sredinom leta… Najveća je greška tada praviti novu selekciju. Mora mnogo ranije… Tu sportski sektor treba da odigra ključnu ulogu. Nedostaju plan i sardnja sportskog sa ostalim sektorima u klubu. Tu se malo zataji, kasni se sa pojačanjima i uigravanjem. Razlika se smanjila u ligi”.
Podgorička Budućnost našla se u nezavidnoj situaciji, pa je komandu nad timom iz prestonice preuzela klupska legenda i jedan od najpoznatijih trenera sa ovih prostora – Miodrag Grof Božović. Uveren je Radulović da bi njegov dugogodišnji prijatelj napravio ozbiljne rezultate vrlo brzo da je angažovan prethodnog leta, a da mu je posao mnogo otežala činjenica da je stigao kada su kola krenula nizbrdo, te da nije imao mnogo vremena da uigra ekipu.
“Saigrač, saradnik, prijatelj – sve… Možda tajming nije bio dobar. Bila bi sasvim druga priča da je Grof došao na leto. Možda su zakasnili… Poznato je da se tokom zime teško dolazi do slobodnih, a dobrih igrača. Tokom leta ima mnogo više vremena za sve. Siguran sam da bi Budućnost napravila iskorak i možda igrala u grupnoj fazi Lige konferencije da je Grof došao tokom leta. Ovako smo nažalost izgubili od Milsamija iz Moldavije… Da je ekipa na vreme selektirana olako smo mogli da budemo u Evropi. Budućnost je promenila četiri trenera za sezonu. To je previše. Sve bi bilo drugačije da je bio tu od leta. Ipak – nikada nije kasno. Poruka za sve je da ne vreme mora da se sklapa ekipa. Vreme je neophodno da bi se napravila ekipa koja je sposobna da u kontinuitetu pravi rezultate”.
Posle uspešnog rada u svojoj domovini, Radulović je nastavio selektorske misije. Donedavno je predvodio Liban, ali ratno stanje na Bliskom istoku uticalo je na njegov povratak pre planiranog vremena. Ponuda ne fali, ali on još čeka onu pravu, koja bi zadovoljila njegove epitete posle toliko godina uspešnog rada.
“Već sam iskreno imao nekoliko ponuda. Preko mesec dana sam bez angažmana, ali sam se više bazirao na reprezentativni fudbal. Za 25 godina karijere oko 18 sam proveo na selektorskim pozicijama, kako u A timovima, tako u mlađim kategorijama. Nije mi stran ni rad u klubu. Sada sam u kontatima da nastavim selektorsku karijeru. Odbio sam nekoliko, ali možda naiđe neki klub koji ne mogu da odbijem. Nikada se ne zna”, poručio je Miodrag Radulović u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
