Andrej Stojaković blista na Univerzitetu Ilinoj. Ipak, još je daleko od toga da prestigne oca Predraga, najboljeg strelca one čuvene reprezentacije koja je u Indijanapolisu osvojila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu.
Ipak, dok za Andreja i vrapci na grani znaju da je sin legendarnog asa, manje je poznato da i David Mirković (20, 206) ima sličan background. Razlika je samo što je mladom Nikšićaninu majka bila vrhunska košarkašica.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
David je gen beskompromisnog borca nasledio od Jelene Mirković (190 cm) centra reprezentacije Jugoslavije na tri Evropska prvenstva (1995, 1997, 1999). Bila je deo plavog kolektiva uz rame sa Anđelijom Arbutinom, Ninom Bjedov, Danijelom Ilić, Gordanom Grubin, Jadrankom Ćosić, Daliborkom Vilipić… Bila je i uzdanica šampionskog Hemofarma sa kojim je po dva puta učestvovala u Kupu Lilijane Ronketi i Evroligi.
Iz Vršca se preselila u Valensijen, koji je tih dana bio jedan od najreprezentativnijih klubova ženske košarke i takođe igrala Evroligu. Četvrt veka kasnije je, kako kaže, u daleko delikatnijoj poziciji.
„Sad bih radije obukla dres i zaigrala, samo da ne pratim utakmice”, kaže Jelena Mirković za Meridian sport. „Sada se hiljadu puta više se nerviram. Nekako je sve lakše dok čovek igra, nema takvu tremu. Totalno je sve drugačije, kao roditelju valjda je sve duplo više izraženo.”
Spletom okolnosti, Davidova porodica neće biti među pedesetak hiljada gledalaca na stadionu Koltsa u Indijanapolisu.
„Nedavno sam se vratila. Bila sam petnaestak dana, pa došla kući. Posle je kćerka išla. Bile smo na smenu. Za Fajnal-for nismo mogli nikako da se organizujemo. Baš mi je žao, ali šta da se radi.”
Na pitanje da li se nervoza povećavala srazmerno kako su išle faze 64, 32, 16, 8, Mirkovićeva odgovara:
„Katastrofa. Ne mogu da opišem. U početku, dok odavde gledaš, nemaš predstavu kolika je njihova popularnost, da ljudi NCAA toliko gledaju, kao i da je ogromna posvećenost. Samim tim, svi ti navijači stvaraju dodatnu presiju, ta popularnost poveća nervozu, a kako se približava Fajnal-for veći je i stres. Nekako sam, kad su došli do završnog turnira, odahnula. Među četiri najbolja su i sada ‘Kom obojci, kom opanci’.“
Mirkovićeva je stara škola, naučena da se na vrhunskom nivou dobre igre podrazumevaju, a da se ukazuje samo na propuste kako bi se ispravili.
„Utakmice uvek gledam kao bivša košarkašica, ne kao roditelj. Do sitnica tražim neke njegove greškice i uvek mu to prvo serviram, a posle, kad se završi sve oko košarke, budem majka.”
Naglašava da suprug i ona nisu imali presudnu ulogu u Davidovom opredeljenju da ode u Ameriku.
„Doneo je odluku da njegova karijera ide tim putem. Što se tiče košarke, njemu je Amerika bila opcija broj jedan. Dobio je baš dosta ponuda raznih koledža i nije se premišljao. Da li sam uticala na izbor? Mislim da nisam. Možda sam presudnu ulogu imala u odabiru sporta. Više tada, nego sada kad je reč o školi i koledžu.”
Logično, vratili smo se na dane kad je David napravio prve korake u nikšićkom Anagustumu.
„Bio je mnogo nestašno, hiperaktivno dete. Tako da smo ga bacali na sve sportove kako bismo ga umorili, a mi se odmorili. Ali, ništa nije pomagalo. Uvek je nalazio viška energije da nas dodatno iznervira i ‘maltretira’. Uglavnom je voleo sve te aktivnosti, a kad je na kraju krenuo da raste i jača, shvatili smo da bi, ako se zainteresuje, košarka mogla da bude prva opcija.”
Zasluge za to što je zavoleo magičnu igru pripadaju i trenerima Nemanji Grboviću i Milošu Miniću, koji su brinuli o njemu dok nije otišao u SC Derbi. David je do sada postigao više od mnogih vršnjaka, ali zanimljivo majku još nije dobio u basketu!
„Nije me još pobedio, jer sam se izvukla i govorila ‘Ne mogu, bole me kolena’. Tako da više i ne može da me dobije.”
S obzirom na bogato iskustvo, Jelenu smo zamolili da nam prenese utiske sa studentskog kampusa u Šampanju, gradiću nadomak granice Ilinoja i Indijane.
„Ne znam da li je tako svuda u Americi, ali njegov koledž je fenomenalan što se tiče organizacije, škole, uslova za treninga i svega ostalog. Dobro je organizovano pa njima ništa drugo ne preostaje nego samo da slušaju, prate uputstva i normalno budu vredni, radni i da se trude. Kad sam posetila univerzitet i videla gde treniraju, te njihove hiperbarične komore u centru za oporavak, sale u restoranu…moje prvo pitanje Davidu bilo je ‘Koja je razlika između NBA i NCAA?’ Odgovorio mi je: Mama, vrlo mala. Razlika je samo u tome što si tamo profesionalac i sam vodiš računa o sebi, a ovde drugi ljudi sve razmišljaju i usmeravaju te.”
Kao i to što u NCAA na gostovanjima imaju cimere u sobi.
„Kad putuju svuda idu privatnim avionima. Nema onoga kao kod nas prvo raniš na bus, pa duža vožnja do aerodroma, pa tek onda avion. A to što su u sobama u paru je bolje za ekipu, utiče da se bolje slažu i razumeju, gradi se zajedništvo i sličan način razmišljanja.”
Ekipi Ilinoja dali su nadimak Balkan Bojs. Zanimljivo svi su na – ić. Mirković, Stojaković, Petrović, Ivišići i Bilić koji se pridružio tokom sezone.
„Sa Ivišićima ima dobru relaciju još iz Derbija. Generalno, sigurno da svima, ne samo njemu, prija da su zajedno.”
Jelenu smo upitali šta bi, kao nekadašnja košarkašica, savetovala sinu da uradi po završetku ove sezone.
„Ne mora da znači da sam u pravu, ali sa neke moje tačke gledišta idealno bi bilo da još godinu dana ostane u Ilinoju. Zbog adaptacije, škole, da sazri. Mislim da mu nedostaje ta jedna godina da bi potpuno sazreo i kao igrač i kao ličnost.”
Kao i svi vrhunski sportisti Mirkovićeva ne voli prognoze. Čak ni šta će biti na F4.
„Nemojte to da me pitate, ne samo zato što ne volim da prognoziram, nego što je svako protivnik težak. Najsvežiji primer je Djuk koji je bio projektovan ne samo za Fajnal-for, već i za osvajanje, ali lopta je okrugla i nekad se ne dešavaju stvari kako ljudi planiraju, nego kako onaj gore odredi.”
Jelena je, na kraju, čula da joj između nedelje i ponedeljka želimo da bude među najsrećnijim majkama sveta. Već je među najponosnijim.
Bonus video:
olga
Nije lako ni jednom sportisti da kao roditelj gleda utakmice svog deteta, a posebno ako se bave istim sportom.
anastasija
Mirkovic je dokaz one stare izreke da krv nije voda….