U svetu fudbala se često govori o velikim transferima, milionskim ugovorima i brzim usponima, ali postoje i one priče koje pokazuju potpuno drugu stranu sporta – onu u kojoj se karijera gradi strpljivo, uz odricanja i paralelni “drugi život”.
Takav je i put Rudija Kosija (64), čoveka koji je tek u kasnim dvadesetim postao profesionalac, a zatim izgradio dugu trenersku karijeru kao pomoćnik u brojnim klubovima širom Belgije.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Njegova priča počinje daleko od fudbalskog glamura, u vremenu kada je sport bio samo deo svakodnevnog života, a ne jedini izvor prihoda.
“Sve do transfera, fudbal sam kombinovao sa poslom u banci, gde sam radio na izvodima sa računima klijenata. U to vreme, to je bilo neophodno da bih sastavio kraj s krajem, jer fudbal nije bio dovoljan da živim od plate, iako sam igrao u prvoj ligi. Pogotovo jer sam tada tek sagradio kuću u Gramonu“, rekao je Kosi za dhnet.be.
Prekretnica je stigla iznenada – telefonski poziv koji mu je promenio život i odveo ga iz Molenbeka u Klub Briž.
“Bio sam sa prijateljem koji mi je pomagao da radim u Klub Brižu. Vanhove me je pitao da li me zanima dolazak u Briž. Rekao sam mu da mogu da dođem kad god želi“.
Taj odlazak bio je i početak nove faze, ali i dokaz koliko fudbal ponekad zavisi od spontanih odluka i ličnih odnosa, a ne samo od agenata i sistema.
“Dočekao me je u mantilu, dok se brinuo o svojim golubovima. Uslov je bio da živim ne dalje od 20 kilometara od Jan Brejdel stadiona. To je bilo nemoguće zbog moje nove kuće. Ipak je napravio izuzetak, ali samo ako nijednom ne zakasnim. Nikada nisam zakasnio“.
Danas, decenijama kasnije, njegova trenerska priča obuhvata brojne klubove i različite projekte, ali posebno poglavlje vezano je za Šarlroa i rad u stručnom štabu, gde je imao priliku da sarađuje sa igračima različitih profila i karaktera.
Upravo tu se posebno izdvaja srpskog napadača Nikolu Štulića, koji je ostavio snažan utisak na iskusnog trenera. Kosi je detaljnije objasnio i zašto nije bio šokiran njegovim napretkom, iako ga mnogi drugi jesu brzo primetili.
“Nisam bio toliko iznenađen njegovim uspehom. Na treningu je bio najbolji u šesnaestercu. Čim bi dobio loptu u kaznenom prostoru, udarac je išao u okvir gola. Kada njegov transfer u poljski Motor Lublin nije realizovan, otišao sam kod njega i rekao mu da ćemo raditi kao ludi“.
Upravo taj deo priče najbolje pokazuje koliko je Štulićev razvoj bio vođen radom i detaljima, a ne slučajnošću. Kosi je, kako kaže, lično preuzeo deo odgovornosti za njegov napredak.
“Počeli smo da radimo na završnici, i tokom i posle treninga. Čim bi spustio glavu, bio sam iza njega. Čekao sam samo da Rik odluči da mu da šansu da počne utakmicu. Posle toga je ispisao svoju priču, ali i danas je zahvalan“.
Ovaj deo posebno osvetljava odnos trenera i igrača, gde se vidi da je razvoj Štulića plod i posvećenosti pomoćnog trenera, koji nije odustao od bivšeg špica Partizana i niškog Radničkog. Danas je Nikola napadač Lećea u Seriji A i doneo je Zebrama 5.000.000 evra prošlog leta.
Na kraju, Kosi je priznao da su upravo takvi igrači i takvi procesi ono što mu daje najveće zadovoljstvo u karijeri – trenutak kada neko “eksplodira” posle dugog perioda rada u tišini.
Bonus video:
mihajlo
dok danas svi gledaju koliko ko vredi na trzistu, ovakvi likovi podsete da se fudbal i dalje najcesce gradi u tisini, na treningu, bez kamera i bez pompe
andrija
Cosi je zapravo primer kako fudbal nekad krene potpuno “normalnim” putem. Radio je u banci, igrao fudbal uz posao, i tek kasnije, u ozbiljnijim godinama, uspeo da postane profesionalac. Danas deluje gotovo neverovatno u eri u kojoj klinci sa 18 vec menjaju klubove za velike pare.
dejan
Ovo je bas jedna od onih fudbalskih prica koje ne vidis svaki dan, jer nema glamura, nema miliona i velikih transfera na pocetku nego cista borba i strpljenje.