Ivica Iliev: Tužno, ne mogu da se pomirim sa realnošću... Voleo bih da dođem na stadion kada nekima vidim leđa, Rikardo i danas tri klase iznad Poltera

Monotonija. Svako proleće u Humskoj budi identične zaključke, iste dileme i isti osećaj repriziranja – najblaže rečeno lošeg scenarija. Sujeverni bi rekli da je neko u Partizanovim prostorijama razbio ogledalo, dok bi oni skloniji optimizmu dodali da se zaključno sa ovom sezonom, zatvara tih famoznih sedam godina nesreće, u kojima su crno-beli ostali bez trofeja, izgubili korak u trci sa Crvenom zvezdom, kao i status ravnopravnog rivala u borbi za najviša dostignuća.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

U takvom odnosu snaga, čak i osvajanje drugog mesta posmatra se kao uspeh, što dodatno zabrinanjava sve koji Partizan doživaljavaju kao klub bogate tradicije i šampionskih ambcija. Još jedan težak udarac stigao je sinoć u Ljutice Bogdana, gde je Zvezda u derbiju slavila sa ubedljivih 3:0, overila devetu uzastopnu krunu i pred očima rivala produbila jaz koji se godinama unazad ne smanjuje.

Takav rasplet utiče, i to snažno, na sve kojima su crno-bele boje bliske srcu. Među njima je i Ivica Iliev, čovek koji je najpre kao igrač, a potom i funkcioner ostavio zapažen trag u Humskoj, te ne čudi što njegova reč ima težinu u crno-belom svetu.

“Najteže čoveku pada što više nema ni nervoze, ni reakcije, zavladala je ravnodušnost”, direktno je Ivica Iliev otvorio razgovor za Meridian sport.

Aktuelna situacija i te kako pogađa nekadašnjeg sportskog direktora Partizana, za vreme čijeg mandata je klub osvojio poslednju titulu, sada već davne 2017. godine.

“Izuzetno sam tužan što sve ovako izgleda. Ne bih voleo mnogo toga negativnog da pričam, jer sam već govorio u tom kontekstu tokom poslednje dve godine. Samo mogu da kažem da je tužno sve ovo što se dešava. Ne bih ni u koga da upirem prstom. Posebno zato što verujem da svako snosi deo odgovornosti. Teško mi je kao partizanovcu da gledam sve ovo i da to prihvatim. Najtužnije je što to nije iznenađenje. Mnogo je velika razlika. Poražavujeće. Ni ostali klubovi nemaju poseban kvalitet, pa verujem da ćemo biti drugi”.

Evropska epizoda završena je još u avgustu, juriš na Kup zaustavljen na prvom koraku u Šapcu, a juče zvanično izgubljena šansa za eventualni čudesni preokret u trci za titulu, koja ponovo ostaje na Marakani. Crno-belima je ostalo da se bore i nadaju osvajanju drugog mesta, na koje ozbiljno pretenduje novosadska Vojvodina.

“Naravno da je bolje biti drugi nego treći. Takav epilog bi nam donekle olakšao put kroz kvalifikacije. Onda imamo prostora da kiksnemo jednom. Ako si drugi, a Crvena zvezda osvoji Kup, onda počinješ priču u Ligi Evrope. Doduše, tako je bilo i prošle godine, pa se nije slavno završilo. Ipak je lepše početi sa bolje pozicije. Uvek se nadamo da će se dogoditi nešto posebno i da će se napraviti tim koji može da učini nešto u Evropi. To se dugo nije desilo. Na svakih pet godina se koeficijent obnavlja, a mi već dugo nismo imali uspeha… To dodatno komplikuje situaciju. Voleo bih da verujem da ćemo biti barem drugi”.

Teško se nekadašnji as Partizana miri sa trenutnom situacijom u klubu u kom je ponikao. Premda ne pronalazi mnogo objektivnih razloga za optmizam, veruje u neka bolja vremena i priželjkuje lepše dane za njegov matični klub, a kako ističe – najviše ga boli osećaj ravnodušnosti koji je uočio.

“Nismo bili kompetentni u borbi ni za jedan trofej, nismo se plasirali u Evropu, a ono što me najviše boli jeste činjenica da smo obezvredili igrački kadar. Tužno je gledati koje se cifre nude i prihvataju za prodaju naših najboljih igrača. Ne znam kako tome može da dođe kraj. Teško je da za godinu, dve sve može da se vrati. Nada poslednja umire. Sport je čudo. Verujemo da će se nešto promeniti. Tužno je što više nema ni nervoze. Samo prihvatanje činjenica. Valjda će doći bolja vremena”.

Kao imperativ u borbi za izlazak iz stanja agonije, Iliev vidi plasman na evropsku pozornicu. Bilo je u Humskoj i ranije “suša” kada su trofeji u pitanju, ali klub je neretko opstajao i radovao svoje pristalice određenim pobedama na sceni Starog kontinenta, što već dugo nije slučaj…

“Evropa je jedini spas za Partizan. To je možda i najbitnije ako gledamo sa finansijske strane, ali i sa gledišta za kasniju prodaju igrača, izgradnje imidža, očuvanja veličine… Naravno da su titule važne, ali ako ne uspevaš da ih osvojiš, važan je i drugi trofej… Makar biti konkurentan, a Partizan nije ni u jednom takmičenju. Nadam se da će se napraviti mnogo bolja selekcija. Pitanje je sa kojim finansijama, da li je to realno i moguće? Svi vidimo ova prepucavanja i rat unutar kluba… Nažalost ne znamo šta nas čeka, ni ko će pobediti, ni ko nudi kakve planove, ideje, projekte, finansije… I da se nešto dobro desi, kratak je period do početka priprema i kvalifikacija. Vi pre evropskih mečeva morate da dovedete adekvatna pojačanja”.

Činjenica da se Stefan Mitrović na derbiju ponovo istakao kao jedan od najboljih pojedinaca na obe strane terena ne iznenađuje Ilieva.

“O Stefanu Mitroviću sam uvek govorio u superlativu. Samo, takvo pojačanje je moralo da dođe prethodnog leta, kada bi neko poput njega pomogao u borbi za Evropu. Kasno je u januaru kada Evrope nema”.

Nije bilo lako na derbiju pronaći svetlu tačku u redovima crno-belih, ali iz evidentnog sivila sa nekoliko kvalitetnih poteza isplivao je nemački špic – Sebastijan Polter. Ipak, Iliev smatra da je prekaljeni Nemac i na maksimumu u ovim godinama daleko ispod Partizanovog nivoa.

“Koliko god Polter deluje malo bolje, budimo realni, sve je to smešno. Bezopasan je, ne postiže golove. To što skoči, pa to nema veze sa Partizanovim napadačima i stilom igre. On je atipičan napadač za Partizan. Pre nekih 15 godina su bila možda jedan, dva promašaja kada su u napadači u pitanju, ne pamtim skorije… Inače, to što će da postigne dva, tri gola u našoj ligi i da udari loptu glavom, nema to veze sa ozbiljnim fudbalom”.

Za vreme boravka u Humskoj Ivica se istakao kao sportski direktor koji je često dovodio strance koji prave razliku. Stizali su u Partizan igrači poput Rikarda Gomeša, Bibarsa Natha, Umara Sadika, Takume Asana, Sejdube Sume, Evertona Luiza… Na pitanje da li bi neko od njih danas bio rešenje za Partizan, Iliev je odgovorio:

“Teško… Sve su to već stariji igrači. Otišao sam iz Partizana pre četiri godine. Samo je Umar Sadik i dalje u pravim igračkim godinama, svi ostali su duboko zagazali u četvrtu deceniju. Neki su čak u penziji. Teško da bi bilo kod od njih sada mogao da ponovi iste partije. Svaki igrač ima svoj momenat. Treba biti pravi i pogoditi kada su na maksimumu, dovesti ih i izvući ono najbolje iz njih. Nije to samo dovesti igrača, mnogo faktora utiče”.

U razgovoru za naš portal ubojiti golgeter Rikardo Gomeš otkrio je da je bilo blizu povratka u Beograd minulog januara.

“Rikardo je najbolji strani strelac u istoriji srpskog fudbala. Niko nije dao više golova od njega, a igrao je za Partizan tri gola. Bio je najbolji strelac srpskog fudbala u svim takmičenjima za jednu sezonu. Nedodirljiv je u tom segmentu. I on je zakoračio u zrelije godine… Ali kada je došao Polter, Rikardo je tri klase iznad njega. Pogotovo što verujem da bi došao za povoljne uslove… Dečko voli Partizan i mogao bi da pomogne mnogo više od bilo kojeg igrača dovedenog u poslednje tri, četiri godine”.

Biranim rečima priča iskusni funkcioner o Stefanu Mitroviću, ali ne bi voleo da govori o tome ko bi poput prekaljenog defanzivca potencijalno mogao da pomogne crno-belima u narednom periodu. Kako ističe, nikada nije želeo da se meša u posao drugih.

“Volim da ljudi koji su plaćeni za svoj posao donese odluke. Nisam voleo da mi se bilo ko meša u posao kada sam radio, tako da ni ja danas ne volim da se mešam drugima. Mogu da prokomentarišem dešavanja koja vidim, ali ko je pravi, ko nije, to je na zaposlenima u klubu. Kada se nešto desi, to mogu da komentarišem kao navijač”.

Dugo Ilieva nema na stadionu crno-belih, a na pitanje da li je moguće da u skorije vreme ponovo bodri voljeni Partizan sa tribina umesto od kuće, usledio je direktan odgovor.

“Voleo bih da dođem u Humsku. Izuzetna mi je želja. Jedva čekam da nekima vidim leđa u našoj kući. Kada se to desi – naravno da ću dolaziti”.

Naslednik, Leon Iliev, deo je ekipe Teleoptika koja je na dobrom putu da izbori promociju u Prvu ligu Srbije. Nedavno je talentovani igrač bio heroj pobede Optičara protiv BASK-a, kada je zatresao mrežu gradskog rivala u 86. minutu.

“Nažalost dogodila se nova povreda i posle tog pogotka. U nekoliko navrata su ga sitne povrede odvajale od terena na nekoliko nedelja. Srećom nije ništa ozbiljno, ni krucijalno… Veoma je bitno da se Teleoptik posle toliko godina vrati u Prvu ligu. To će mnogo doprineti celoj crno-beloj priči, kako momcima iz Teleoptika, tako i Partizanu”.

Leon trenutno odrasta i sazreva uz kapitena Vojislava Stankovića, nekada saigrača njegovog oca za vreme boravka u Partizanu.

“To je idealan primer koliko su važni iskusni igrači u timu. Baš kao što je Stefan Mitrović doveden u Partizan. Ne kažem da je potrebno preterati, ali da je Partizan imao četiri iskusnija kvalitetna igrača, rezultati bi bili mnogo bolj. Koliko god da su kvalitetni, mladi igrači ne mogu sami da iznesu sezonu. Možda jedan, dvojica, ali uz ogromnu podršku kolega u najboljim godinama – 29, 30, 31… Slušam komentare uoči derbija, hvale Partizan što počinje utakmicu sa šest bonusa. Može da počne i sa 10, koja je poenta? Koji je značaj? Suštinski, definitivno nije ovo pravi Partizan. Nadamo se i verujemo da će od sledeće godine biti bolji”, zaključio je Ivica Iliev u razgovoru za Meridian sport.

Bonus video: