Profesionalni sportisti često nakon što okače patike o klin ostaju u sportu, neretko kao treneri, generalni menadžeri… Prosto je to prirodan sled događaja.
Ipak, ima i onih koji se okrenu nekom drugom smeru. Tako se bivši reprezentativac Srbije i prvotimac Partizana, Uroš Tripković, posvetio uzgajanju borovnica.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
A na svojoj plantaži u selu Natalinci, u posetu su mu došli bivši saigrači iz crno-belih redova, Luka Bogdanović, Novica Veličković i Milenko Tepić
“Srce mi je puno što su došli. Našao sam nešto što me ispunjava, što volim, gde volim da provodim vreme. Pogodio sam ono što sam hteo. Sve ide svojim tokom, ima uvek problema, rešavaju se kao i u svakom poslu, ali generalno sam zadovoljan“, rekao je domaćin Uroš za Partizan TV.
Podelio je potom bivšim saigračima zemljoradničke alate, pa su se malo okušali o obrađivanju zemljišta, videli iz prve ruke kako to izgleda, a onda su seli i evocirali uspomene na igračke dane u Partizanu.
“Bilo je vrlo zanimljivo, dinamično, naporno, veselo, tužno… Svega je bilo, ali sigurno da su mnoga lepa sećanja iz tog perioda i da volim da se prisećamo tih momenata i dogodovština iz tog perioda“, prvi se perioda koji su zajedno proveli u crno-belom prisetio Tripković, a u istom maniru je nastavio Tepić:
“Jedan od najlepših perioda. Kombinacija emocija, lepih uspomena i prijateljstava koja su ostala za čitav život.“
Veličković, koji je i danas sa Milenkom deo Partizana, gde zajedno rade u mlađim kategorijama, uvek se rado seti tog perioda.
“Najlepši košarkaški period moje karijere kad smo bili zajedno u Partizanu. Ti rezultati, rast koji smo imali, sve… Za ovo vreme – nestvarno“.
Došlo je vreme i za anegdote. Prvu je ispričao Novica.
“Sećam se kad je Tripković kupio prvi auto, Fiat Bravo čini mi se i išli smo kod mene u kraj na palačinke. Sedamo u kola, kao auto… Sivi Fiat Bravo. Sećam se tih stvari…“
Tepić se prisetio zanimljive scene posle treninga kod Duška Vujoševića i odlaska na koncert.
“Koncert Đorđa Balađevića u Sava centru u osam, pre toga trening do osam, a Dule nikad nije završio trening pre osam ili eventualno posle. Završili trening, 15 do 8, ja nisam bio adekvatno obučen, a Pera Božić je bio skockan. Odmah je bilo, Pero, daj odelo, evo ti trenerka… I tako sam u Perinom odelu otišao na koncert.“
Tripković se osvrnuo i na jednu nesvakidašnju priču iz vremena kad je branio boje reprezentacije Srbije.
“Ukrali su nam pasoše, oimali smo Šengen vize na šest meseci… Morali smo svi da izvadimo nove pred put. Leteli smo sa reprezentaacijom u Kinu na turnir, preko Nemačke. Izlazimo iz aviona u Frankfurtu, policija kontroliše, ja dajem pasoš, kažu mi da sačekam sa strane. Odveli su me posle u neku sobu, čekao pola sata, niko mi ništa niije govorio… Kad mi saopštavaju da sam na Interpolovoj poternici… Ispostavilo se da je neko od tih ljudi što su nam ukrali pasoše iskoristio moju vizu, ime, stavili drugu sliku… U Italiji su valjda krali nešto i uhvatili su ih, pa su završili na poternici. Srećom, Duda je bio selektor, pa je potegao neke veze da me puste da odletim za Kinu.“
Zajednički zaključak čuvenog TNT trija je da su se sjajno družili dok su bili u Partizanu.
“Danas je to totalno drugačije, svi su na telefonima, nema takvog druženja…” povukao je Tripković paralelu sa novim vremenima, a Tepić se nadovezao.
“Znalo se da se svi skupljamo na kafi posle treningu, družili smo se, pričali, šalili… Danas toga, sticajem okolnosti nema, nisu ekipe tako struktruirane.“
Prokomentarisali su i kako sve veći broj stranaca utiče na stvaranje tako jedinstvene energije kakvu su prvotimci Partizana imali u njihovo vreme.
“Ne znam da l ima između njih tog druženja, ali sigurno da je doprinelo… Oni bi verovatno mogli svuda. Ja u svoje ime mogu da kažem, mislim da ne mogu da razumeju taj naš mentalitet,” istakao je Novica, pa je Milenko nastavio:
“Ne može da se generalizuje, neki se savršeno uklapaju. I mi smo igrali sa nekima od njih, ali im je lakše kad je veći deo grupe sačinjen od domaćih igrača.”
Pričalo se i o promenama koje su se vremenom dogodile u samoj košarci, u odnosu na period kad su počinjali u crno-belom.
“Promenio se odnos autoriteta, trener je bio neko ko se sluša, sad su se te stvari malo promenile, prava igrača su veća. Mi smo bili u sali po ceo dan, sad imate ELPA, ograničenja razna, dužina trajanja priprema, treninga… To ima smisla s jedne strane, ali s druge to u naše vreme nije bilo tako,” kazao je Tepić, pa nastavio:
“Igra je sve globalnija, veći je broj stranih igrača, veći broj utakmica, u skladu s tim su i određene adaptacije. Sve se menja, pa tako i košarka.”
Tripković je dodao:
“Bili smo po šest sati dnevno u sali. Prepodne trening, popodne trening, pa dođeš ranije, ostaneš kasnije…“
Veličković i Tepić danas rade sa mlađim kategorijama u Partizanu, pa su uporedili kako to izgleda danas, u odnosu na period kad su se oni probijali ka seniorskoj košarci.
“Razlikuje se… Mi treba da se prilagodimo njima i njihovom vremenu. Sve je drugačije. taj nivo informacija koji dobijaju na dnevnom nivou je daleko veći nego što je bio u naše vreme. Ja provodim mnogo vremena na terenu sa njima i pokušavam kroz priču da ih savladam. Sve što rade danas, pitaju zašto? tako nije bilo u naše vreme. Moj zadatak je da ih nateram da budu u sali što više i da što manje pitaju…“, zaključio je Novica Veličković.
Bonus video:
