Stigao je Đoan Penjaroja u Partian u veoma teškom trenutku za klub. Nizali su se loši rezultati, nije se naziralo svetlo na kraju tunela. Latio se španski stručnjak posla, dobro zasukao rukave i za nekoliko meseci kompletno promenio krvnu sliku Parnog valjka.
Već je odveo crno-bele do Fajnal-fora Košarkaške lige Srbije, a obezbedio je i plasman u polufinale ABA lige posle trijumfa nad Bosnom u Sarajevu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Iza Penjaroje su svakako živopisna četiri i po meseca koja će zaključno sa završnicom tekuće sezone dugo, dugo pamtiti… A u razgovoru za španski Gigantes je pokušao da napravi kratku rekapitulaciju.
Upitali su ga španski novinar, šta je zatekao kad je krajem decembra sleteo u Beograd?
“Veoma napetu situaciju. Bio je to komplikovan trenutak jer je ekipa igrala loše i nije odavala dobar utisak, ne samo po pitanju pobeda i poraza, već ni u stvarima koje se tamo veoma cene – kao što su trud i igra za tim. Navijači, koji su verovatno najbolji na svetu, tamo vas ili vole ili mrze. Sve to nije pomagalo. A najvažnija stvar, bez ikakve sumnje, bila je činjenica da je najveća legenda srpske košarke, Željko Obradović, napustio klub. Zatekao sam otprilike ono što sam i očekivao, možda čak i malo intenzivnije, jer tek kada dođete tamo počnete da shvatate kako ljudi funkcionišu, kakva je njihova strast i emocija prema klubu. Iz naše perspektive to ponekad deluje preterano, ali vam vremenom postane jasno šta zapravo znači biti trener Partizana“, rekao je Penjaroja.
Otkrio je da još nije pričao sa Željkom Obradovićem.
“Još uvek ne, ali planiram. Kada sam stigao, nisam želeo dodatne informacije ni sa jedne strane, želeo sam da se fokusiram na svoj posao i svoju ideju. Sa Željkom imam dobar odnos, ali se još nismo sreli. Uskoro ćemo sigurno razgovarati. Bez obzira na moje poštovanje prema njemu kao treneru, on je legenda Beograda. I jasno je da, ako neko želi dobro Partizanu, onda je to on, jer je Partizan deo njegovog života. Možda je moja greška što ga nisam pozvao ranije, ali ritam utakmica je potpuno ludilo. Hteo sam da sačekam kada sam došao, ali uskoro ćemo sigurno pričati.”
Trudio se španski stručnjak kroz sve probleme da ostane posvećen košarci. Jasno je danas da mu se takav pristup isplatio.
“Ne mogu da utičem na društveni deo svega toga. Pokušao sam da se fokusiram na tim – prvo da upoznam igrače i shvatim kako funkcionišu. Zatekao sam mnogo problema. Loša atmosfera iz prethodnih nedelja dovela je do stvaranja navika i ponašanja koja nisu bila dobra za funkcionisanje ekipe kao celine. U takvim situacijama svako pokušava individualno da sačuva svoju poziciju, a tako je veoma teško izaći iz krize. Problemi sa navijačima, problemi unutar kluba, tim koji ne pobeđuje, koji ne deluje konkurentno, koji čak ni trudom ne uliva poverenje… Moj posao je bio da prvo procenim gde su igrači mentalno i da polako uvedem određene navike i mala pravila koja su svi oni već imali tokom karijera. Prvih pet utakmica u Evroligi bilo je veoma loše, imali smo promene u sastavu i povrede. Nismo bili konkurentni, ali su mi te utakmice pomogle da vidim gde smo.“
Priznaje ipak da je bio suočen sa velikim izazovom.
“Nikada ranije nisam imao ovakav izazov, jer nikada nisam usred sezone preuzimao ekipu. A posebno ne u ovakvim okolnostima – sa takvom atmosferom, menjajući čoveka kog menjate i uz tim koji je bio u veoma lošem momentu. Izazov je bio ogroman. Ali uvek sam verovao u ono što radim. Poslednjih godinu i po dana prošao sam kroz mnogo teških situacija, tako da problemi koje sam zatekao u Partizanu nisu bili ništa manji od onoga što sam već doživljavao na sportskom planu. Sada smo kompaktan tim i videćemo dokle možemo u ABA plej-ofu, ali danas smo ozbiljna ekipa koja je promenila sliku o sebi u mnogim stvarima zbog kojih je bila kritikovana kada sam stigao.”
Pričao je trener Partizana i o navijačima, kao i atmosferi koju prave na utakmicama crno-belih. Dotakao se i večitih derbija…
“Uspevam donekle da se isključim, ali atmosfera je spektakularna. Emocija koju imaju, način na koji žive klub… Imao sam sreću da doživim tri derbija, i kao domaćin i kao gost. To je mnogo više od obične utakmice. Način na koji ljudi žive te dane pre i posle derbija… Neverovatno. To je životno iskustvo i osećam se privilegovano što sam trener Partizana.”
Za vreme njegovog mandata Partizan se oprostio i od klupske legende, Duška Vujoševića.
“Bilo je neverovatno videti poštovanje koje su ljudi pokazali. Video sam navijače koji spontano usred ulice drže minut ćutanja. Ljudi koje vidite na tribinama i pomislite da su potpuno ludi, u tim momentima pokažu ogromno poštovanje. Iako ne razumete mnogo srpski, prođu vas žmarci. Bilo je impresivno i ono što je klub organizovao u hali, ali i sama sahrana, na kojoj je bilo 15.000 ljudi. Taj osećaj poštovanja i zahvalnosti ostaje zauvek. U Španiji smo drugačiji – nije da nemamo poštovanje, ali ga pokazujemo na sasvim drugi način.“
Pokušao je da opiše i razlike između trenerskog posla u Španiji i Srbiji.
“Beograd je grad košarke i grad podeljen između Partizana i Crvene zvezde. Medijska pažnja je mnogo veća nego u sredinama u kojima sam ranije radio, jer je interesovanje ogromno. Ali istovremeno postoji i veliko poštovanje prema treneru. Ljudi vas više prepoznaju, komentarišu, ali je uloga trenera ipak mnogo poštovanija nego što sam navikao.“
Pričao je i o napornom kalendaru, pogotovu za klubove koji igraju Evroligu, a paralelno i domaća ili regionalna takmičenja.
“Takmičenje je postalo veoma surovo. Mnogo se promenilo u odnosu na Evroligu od pre nekoliko godina, posebno zbog većeg broja utakmica i mnogo većeg kvaliteta timova i igrača. Ima toliko timova i toliko očekivanja, a na kraju samo jedan može da pobedi. Svi ulažu mnogo – predsednici, klubovi, svi žele vrhunske rostere i najbolje uslove. Ali konkurencija je strašno jaka, a strpljenja gotovo da nema. Društvene mreže dodatno pojačavaju sve. Ako nemate ozbiljnu i profesionalnu strukturu, sve vrlo brzo eskalira.“
Treneri često prvi plate ceh loših rezultata, iako u današnje vreme jedva da imaju vremena za treninge tokom sezone.
“Figura trenera je uvek najranjivija. Lakše je promeniti trenera nego dvojicu ili trojicu igrača. A tokom sezone gotovo da nema vremena za treninge. Možete nešto da promenite, ali ne mnogo. Ipak, sistem funkcioniše tako i teško da će se uskoro promeniti. Ono što mora da se promeni jeste kalendar. Potreban nam je raspored koji više odgovara evropskoj košarci.”
Veruje šef struke Partizana da će se vremenom promeniti i percepcija poraza u evropskoj košarci.
“Moraće. Ranije su Barselona, Real ili Panatinaikos gubili šest ili sedam utakmica godišnje i uglavnom jedni od drugih. Danas svi gube 15, 20 ili 25 utakmica, posebno ekipe koje igraju jaka domaća prvenstva. Ljudi će morati da se naviknu na to. Kada igrate tri puta nedeljno, stalno putujete, imate povrede i nemate treninge, nemoguće je održati konstantnost. U NBA to nikoga ne šokira – šampionski timovi gube po nekoliko utakmica zaredom i niko ne pravi dramu. Ovde još uvek pravimo. Ali i to će se promeniti.“
Dotakao se i planova za narednu sezonu.
“Leta su uvek komplikovana. Partizan je veliki klub i igrači žele da dođu, ali treba razumeti gde se nalazimo u okviru Evrolige. Postoji osam, devet ili deset klubova sa mnogo većom ekonomskom moći od nas. Ono što želimo jeste tim koji funkcioniše kao celina, koji prenosi energiju i borbenost na koju će naši navijači biti ponosni. Pokušaćemo da zadržimo igrače koje želimo i da potom vidimo kakve mogućnosti imamo na tržištu. Produženje ugovora Karliku Džonsu je odlična vest za nas, a sada ćemo videti šta će biti sa igračima koji imaju NBA opcije i kako možemo da kompletiramo roster,” dodao je Penjaroja, pa poentirao:
“Najvažnije je da imamo jasnu ideju kako želimo da izgledamo kao tim. Mislim da i klub i ja to veoma dobro znamo. Sada je pitanje da li ćemo uspeti da pronađemo prave delove kako bismo podigli nivo ekipe.“
Bonus video:
