Postoje ljudi koji naizgled deluju kao da ništa ne može da ih slomi. Mirni, sigurni, uvek poslednja linija odbrane i oslonac. Međutim, iza karijere prepune velikih utakmica i reflektora, Stiv Mandanda vodio je tešku borbu sa samim sobom.
Nekadašnji golman selekcije Francuske i Svetski prvak 2018. sada je odlučio da prvi put potpuno otvoreno govori o depresiji, usamljenosti i praznini koja ga je progutala po završetku karijere proteklog leta.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
U autobiografskoj knjizi Dan posle, koju predstavlja ove srede, bivši čuvar mreže Avra, Marseja, Kristal Palasa i Rena bez zadrške je opisao period kada je, posle odlaska iz fudbala, izgubio ritam života i osećaj svrhe. Knjiga je zamišljena kao iskrena ispovest, ali i pomoć sportistima koji prolaze kroz slične krize posle kraja profesionalne karijere.
Mandanda u jednom od najpotresnijih delova knjige govori o danima kada je ostajao sam sa mislima i osećajem potpune praznine.
“Već nekoliko nedelja gotovo ništa nema ukus. Jul je, sam sam, vruće je, prozor je poluotvoren, Ren usred leta. Ljuljam se kao klatno. Dani su mi beskrajni i prazni. Prazni od energije. Prazni od smisla. Da li je ovo zaista mala smrt? Nisam dobro. Ne radim ništa, apsolutno ništa. Dobro, jutros sam igrao padel sa prijateljem. On ima posao. Šta ću ja postati? Šta radim sa svojim životom, sa svojim danima? Tonem u tišini. Nisam želeo definitivno da stanem, previše sam bio svestan koliko sam voleo taj život. Nezaposlen sam, ležim na kauču, a da ni sam ne znam šta čekam i šta želim. Nemam volju ni za čim”, glasi odlomak iz knjige.
Posebno težak udarac za njega bio je nestanak svakodnevne rutine kojoj je bio posvećen više od dve decenije. Posle 25 godina profesionalnog bavljenja fudbalom, život bez treninga, utakmica i svlačionice ostavio ga je potpuno izgubljenim.
“Više nemam nikakav raspored, ritam, obaveze, ništa. Katastrofalno je, posmatram sebe sa strane. Ništa mi se ne dopada u mom životu trenutno. Mislim da sam nesrećan. U svakom slučaju, izgubljen sam. Više nemam orijentire. Nemam više svoje dve stative, ni fudbal ispred sebe. Nemam više svlačionicu, kapitensku traku, poglede, reči, šale, saigrače, naše kafe, razgovore, pripreme, avione, specifične treninge, video-analize, pauze, zvuk dodavanja lopte. Šta se uopšte igra tokom praznog jula? Kako se prelazi na onu bolju stranu”.
Nekadašnji reprezentativac Francuske priznao je da nije bio spreman za trenutak kada će karijera stati i da ga je upravo taj prelaz najviše pogodio.
“Nisam radio apsolutno ništa, sve dok nisam izgubio pojam o danima, kao tokom letnjeg raspusta kada svi dani počnu da liče jedan na drugi. Nisam bio dobro. Možda sam mogao drugačije da iznesem kraj karijere. Možda sam mogao da ga predvidim. Ta pitanja su dolazila sama, bez pravog odgovora. Pričao mi je o drugim igračima koji su se nedavno penzionisali i koji takođe veoma teško prolaze kroz sve ovo. I to nisu bili bilo kakvi igrači, ali ne želim da govorim njihova imena, svako to nosi kako ume i govori ako želi. I njima nešto nedostaje, i oni se dosađuju. Osetio sam se manje usamljeno, to je gotovo bilo umirujuće”.
Mandanda je otkrio i da su psihički problemi počeli da utiču na njegovo svakodnevno funkcionisanje, izgled i odnos prema ljudima.
“Dobio sam tri ili četiri kilograma i to više nije prihvatljivo. Kada ne radim ništa, imam tendenciju da jedem i pijem gazirana pića, loša kombinacija. To je pravi začarani krug. Sve manje izlazim jer nemam želju da me ljudi vide ovakvog. Izolujem se. Kada se probudim i pogledam se u ogledalo, podočnjaci. I tako ukrug. Prešao sam sa 25 godina života po strogom rasporedu na – ništa. Bez rasporeda i bez ritma. Osećaj praznine je nekim danima ogroman”.
Bonus video:
andrej
Mislim da mu je potrebna strucna pomoć sa se okruzi ljudima koji mu prijaju i da nađje smisao životu da se uhvati nečega da radi