Sergej Kuščenko: Svaki put kad se glasa u Evroligi o našem povratku, bude 6:5! Ako bi Zvezda i Partizan dobijali po 10 miliona – sve bi moglo da funkcioniše

Tokom Fajnal-fora u Atini, zvezde su bile na terenu, ali i oko parketa OAKA Arene. Okupila se košarkaška elita da isprati krunisanje novog šampiona, gde je trofej na kraju podigao Olimpijakos usred dvorane svog najvećeg rivala.

Bili su u prvim redovima i NBA asovi, Janis Adetokunbo i Alperen Šengun, nije finale moglo da prođe ni bez legendi Olimpijakosa, Vasilisa Spanulisa i Jorgosa Printezisa, nedaleko od njih sedeo je i Nik Kalates, a Evroliga je ugostila i brojne košarkaške funkcionere sa svih krajeva, među kojima je bio i prvi čovek VTB lige, Sergej Kuščenko.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Tokom boravka u Atini, izdvojio je vreme i za Meridian sport, pričao o raznim temama vezanim za rusku i evropsku košarku, ali na početku razgovora tema je bio nedavno proslavljeni jubilej moskovskog CSKA – 20 godina od prve titule u Evroligi.

Osvrćući se na emocije koje je proživeo na proslavi povodom trofeja osvojenog 2006. godine u Pragu, kad je bio generalni menadžer Moskovljana, Kuščenko se prisetio koliko je za CSKA bio važan Dušan Duda Ivković.

“Duda je otvorio košarkašku Evropu za CSKA. Ja sam njega mnogo želeo da dovedem i dugo nisam uspevao u tome. Tada sam tek stigao iz Perma. Dolazio sam više puta u Beograd i govorio mu: ‘Dušane, ja sam taj i taj iz Perma, sada sam generalni menadžer CSKA, hajde da napravimo novi projekat’. A on mi kaže: ‘Ja ne razumem ko si ti’. Tri ili četiri puta sam dolazio u Beograd zbog toga. I razumeo sam ga, jer sam ga zvao tamo gde ni sam nisam znao kako će sve da funkcioniše. A pokušavaš da nagovoriš jednog od najboljih trenera svih vremena.”

Ipak, Ivković je u jednom trenutku promenio mišljenje.

“U jednom trenutku pojavila se i druga opcija za trenera, jer sam mislio da Duda možda neće pristati. I onda me je pozvao i rekao: ‘Možeš li još jednom da dođeš u Beograd?’ Ja sam tada već bio sa porodicom na odmoru i neočekivano sam mu rekao: ‘Dudo, ja sam već pet puta dolazio kod tebe, dođi sada ti kod mene’. Došao je sa porodicom. Sedeli smo četiri ili pet sati u restoranu. Tokom te večeri shvatili smo da imamo mnogo zajedničkih pogleda na košarku i ceo proces rada. Posle nekoliko sati, uz vino i cigare, pitao me je: ‘Imaš li papire sa sobom?’ I tada smo se dogovorili.“

Posebno je istakao koliko je Ivković uticao na rusku košarku i objasnio zašto smatra da je imao ogromnu ulogu u osvajanju Evrolige 2006. godine, iako je tad za kormilom Armejaca sedeo Etore Mesina.

“Te tri godine uradili smo neverovatan posao. On nije bio samo trener. Za mene je bio mentor. Za rusku košarku bio je primer kako treba raditi i sa mladim i sa profesionalnim igračima. Doneo je u Rusiju potpuno drugačiji odnos prema košarci, posebno prema mladim igračima. Kada smo izgubili Fajnal-for u Moskvi, to je bio ogroman udarac. Zato mi je bilo važno da pronađem trenera koji će nastaviti ono što je Duda započeo. Zato i pričam toliko o Ivkoviću – pobeda u Pragu 2006. bila je više od 50 odsto njegovom zaslugom. Mesina je dodao hirurški precizne detalje koji su nedostajali, ali je osnova svega bio posao koji je uradio Duda.“

Zanimljiv je bio slučaj Dejvida Vanterpula, pa je objasnio zbog čega je Mesina insistirao baš na njegovom dolasku uprkos ozbiljnim problemima sa kolenima.

“Imali smo opciju da potpišemo Dejvida Vanterpula ili jednog mlađeg, odličnog igrača. Ali Mesina je insistirao na Vanterpulu. Kada sam pogledao njegove medicinske nalaze, nisam mogao da verujem. Rekao sam Mesini: ‘Mi potpisujemo čoveka kog odmah treba voditi u bolnicu’. A Mesina mi je odgovorio vrlo kratko: ‘Igrao je kod mene dve godine. On će doneti srce u našu svlačionicu’. I upravo se to dogodilo. Imao je ključnu ulogu u osvajanju Evrolige 2006.“

Tu se prisetio i finalne utakmice sa Makabijem, ali i značajne uloge koju je Vanterpul imao.

“Kada smo izlazili na zagrevanje pred finale protiv Makabija, on je pevao: ‘Došao je šampion, došao je šampion’. Već tada je pravio pritisak na Makabi. Tokom utakmice Makabi ga je smatrao slabom karikom, ostavljali su mu prostor, a on im je ubacio ključne trojke.“

Otkrio je i koliko je Vanterpul zapravo bio fizički iscrpljen tokom tog perioda.

„Ako pogledate kako je šutirao, videćete da je celim telom pomagao šutu, jer kolena praktično nisu radila. Posle finala doktor je rekao: ‘Hitno ga vodite u bolnicu’. Kada su uradili MRI i rendgen, profesor je pitao: ‘Da li ste ga doveli u kolicima?’ A ja sam mu rekao: ‘On nam je upravo osvojio Evroligu’. Nije imao tečnost u kolenima i svaki pokret mu je stvarao bol. Ali cela ta ekipa bila je spremna da žrtvuje sve. Nije bilo ega, svi su želeli samo pobedu.“

Objasnio je da je upravo u tom periodu nastala generacija koja je kasnije donosila velike rezultate reprezentaciji.

“Ta pobeda je promenila rusku košarku. Posle toga su se otvorili mladi talenti. Osvojeno je Evropsko prvenstvo u Španiji, pa olimpijska bronza. Cela ta generacija ruskih igrača dobila je zamajac upravo posle tog uspeha. Duda je imao poseban dar za mlade igrače. Video je potencijal u njima odmah. Kada smo sastavljali tim, odmah je pokazao na Moniju i Hrijapu. Pokazao bih mu mlade igrače i njemu je trebalo samo sat vremena da kaže: ‘Njega odmah uzimamo’.“

CSKA danas nije u Evroligi. Tačnije, nije njen deo otkako je 2022. suspendovan, zajedno sa drugim ruskim klubovima, zbog rata u Rusiji.

“To nije sportsko pitanje, nego političko. Veoma je čudno kada se politika meša u sport. Nekada su tokom Olimpijskih igara ratovi prestajali, a danas sportistima zabranjuju nastupe. Evroliga je komercijalno takmičenje, pa opet ruskim klubovima nije dozvoljeno da igraju. Pogledajte tenis — tamo ruski sportisti igraju. To su dvostruki standardi. To veoma loše utiče na sport i konkurenciju. U VTB ligi pokušavamo da održimo visok nivo, čekajući trenutak kada ćemo moći da se vratimo.“

Osvrnuo se i na komunikaciju sa čelnicima Evrolige i glasanja oko povratka ruskih klubova.

“Oni čak nikada nisu zvanično objavili razlog zbog kog su ruski klubovi izbačeni. Menadžment CSKA učestvuje na svim sastancima Evrolige, jer smo veliki akcionari. I svaki put kada se glasa o povratku ruskih klubova, rezultat bude šest prema pet protiv nas.“

Prokomentarisao je i slučaj Zorana Lukića, kojeg su pojedini evropski klubovi uslovljavali da napusti kormilo ruske reprezentacije kako bi dobio posao.

“Klubovi imaju različite stavove. Neki ne preporučuju trenerima da rade paralelno i u reprezentaciji i u klubu, jer smatraju da postoji moguć sukob interesa — trener bi mogao više da veruje igračima koje poznaje iz svog kluba. Ali ako su u njegovom slučaju evropski klubovi postavljali uslov da se odrekne reprezentacije Rusije – to je čista politika.“

Osvrnuo se i na pitanje zbog čega CSKA ne može da igra van Rusije, poput Makabija.

“Kažu da je problem bezbednost i logistika putovanja. Ali i iz Moskve postoje direktni letovi za Beograd, Istanbul, Dubai. Problem je ko bi dolazio u Moskvu. Ipak, jednog dana ruski klubovi će se vratiti u Evroligu. Mi stalno razgovaramo sa ljudima iz Evrolige. Već četiri godine svi pitaju kad ćemo se vratiti, a naš odgovor je jednostavan: kad nas puste.“

Objašnjavajući šta se dogodilo sa VTB ligom posle početka rata u Ukrajini, rekao je da su strani klubovi odlazili isključivo zbog političkih odluka svojih država.

“Nekada je VTB liga imala 22 kluba – iz Poljske, Češke, Estonije, Litvanije, Ukrajine, Kazahstana, Belorusije… Bila je ogromna konkurencija. Ali istupanje nema veze sa sportskom konkurencijom, nego sa stavovima država. Letonija i Kazahstan su igrali do poslednjeg trenutka, uskoro će se vraćati Belorusija i Kazahstan u takmičenje“

Dotakao se i mogućnosti da srpski klubovi jednog dana igraju VTB ligu.

“Sa zadovoljstvom bismo prihvatili srpske klubove. Želim da se zahvalim svima koji učestvuju u našim projektima – Megi, FMP-u, Zvezdi, Partizanu… Ali problem je raspored. Ako Mega ili FMP igraju i domaća takmičenja i ABA ligu i evropska takmičenja, raspored postaje veoma težak. Takođe, Rusija je ogromna zemlja, pa bi problem mogla da budu i putovanja. Klubovi bi morali mnogo toga da žrtvuju.“

Otkrio je i planove za Superkup VTB lige, koji je prethodne godine organizovan u Beogradu.

“Biće održan u Moskvi ovog puta. Plan je da bude od 14. do 17. septembra. Biće četiri ruska kluba, a razgovaramo i sa klubovima iz Srbije i Turske. O tome smo pričali i tokom Fajnal-fora.“

Veliki deo razgovora sa Kuščenkom odnosio se i na NBA Evropu i stanje evropske košarke.

“Mislim da je taj projekat još veoma sirov. Ako pogledate evropsku košarku, videćete da ništa nije strukturirano kao u fudbalu. U fudbalu imate jasnu piramidu — Liga šampiona, Liga Evrope, Konferencijska liga. Sponzor tačno zna gde ulaže novac. U košarci imate mnogo različitih takmičenja i niko ne razume hijerarhiju. Na primer, Liga šampiona u košarci je zapravo treće evropsko takmičenje, ali sponzorima to nije jasno.“

Kao jedan od najvećih problema evropske košarke izdvojio velike razlike u tržištima.

“Pojavili su se klubovi poput Dubaija i Hapoela koji su potpuno promenili tržište. Ali problem je mnogo dublji – Evroliga za 20 godina nije naučila da prodaje svoj proizvod. Kada je Evroliga počinjala, govorio sam da treba pratiti model fudbala. Sav novac evropskih kompanija tada je odlazio u fudbal. Zbog sukoba FIBA i Evrolige početkom 2000-ih izgubila je evropska košarka.“

Na kraju se zadržao i na pitanju zbog čega veliki fudbalski klubovi poput Reala i Barselone drže košarkaške sekcije uprkos tome što one ne donose ozbiljan profit.

“Nije najvažnije kakva je struktura kluba, već u kakvom sistemu se takmiči. Problem je što fudbalski klubovi funkcionišu u uređenom sistemu, dok je košarka haotična. Pogledajte koliko su skoro povećane nagrade u Evroligi – milion evra za titulu. Šta je to kada klub ima budžet od 40 miliona? Moje mišljenje je da veliki fudbalski klubovi drže druge sportove zbog prestiža i slike moći. Kada smo izgubili od Barselone na Fajnal-foru, fudbalska Barselona je tada bila u krizi, ali predsednik kluba je stajao sa Pešićem i držao pehar. Nije važno koji je sport – važno je da klub osvaja trofeje.“

U tom kontekstu ponovo se vratio na sukob FIBA i Evrolige, koji vidi kao jednu od ključnih propuštenih šansi evropske košarke.

“Još jednom ću reći – nije najvažnije u kakvoj je strukturi košarkaški klub, već u kakvom takmičenju igra i koliko se to takmičenje prodaje kao proizvod. Zamislite da nije bilo sukoba između FIBA i Evrolige. Proizvod Evrolige bi rastao i postao ozbiljno tržište. Sve je trebalo da prati model fudbala. Na primer, Mercedes ulaže u Ligu šampiona, Audi onda traži sledeće veliko takmičenje. Coca-Cola i Pepsi se takmiče međusobno. Tako nastaje tržište. A u košarci se zbog sukoba izgubila cela struktura i evropska košarka je izgubila ogromnu priliku.“

Zbog ekonomskih prilika je i osvajač Evrokupa, francuski Burg, odustao od učešća u Evroligi naredne sezone.

“Ovo je veliki problem za takve klubove, zato što neće izdržati takav tempo – jedna sezona je njihov maksimum. Potrošiće novac i ništa neće osvojiti. To govori o tome da ne postoji adekvatan sistem takmičenja, a trebalo bi da kroz takmičenje mogu da dobiju recimo, 20 miliona evra. Zato je ovo sistem koji ne vodi nikud, a NBA Evropa je samo dodala još više haosa u postojeći. “

Osvrnuo se i na saradnju koju je imao sa NBA prilikom organizovanja NBA turneje po Evropi.

“Mi smo orgnaizovali NBA lajv turu u Moskvi 2006. godine, ja sam bio menadžer tog projekta. Učestvovali su Barselona, CSKA, Real Madrid, Makabi, Filadelfija sa Ajversonom, Finiks Sansi. Radio sam na tom projektu sa Dejvidom Sternom, kontaktirali smo i Los Anđeles Kliperse – oni su se tako borili za svaki dolar. Dajte ovo, dajte ono, sponzore… Posle finala u Kelnu, kad se podvukla crta, NBA je došla u Evropu, zaradila 20 miliona evra i vratila se kući. Malo su zaradili i Real, Barselona i Moskva… NBA će da dođe, da uzme sve i da se vrati kući.”

Nastavio je o ekonomskim razlikama s ove i one strane Atlantika.

“NBA prodaje TV prava na nekoliko milijardi dolara – samo TV prava. Svaki klub je dobijao 103 miliona dolara. Liga je prodala produkt i dala im taj novca za plate igrača. Budžet Panatinaikosa je recimo 40 miliona evra, a franšiza će biti milion-dva… Ne mogu da prodaju to, nažalost. Ako bi Evroliga prodavala produkt na recimo 200 miliona evra, tad bi, primera radi, Zvezda i Partizan dobili po 10 miliona evra od samog takmičenja, plus toliko od sponzora i takav model već može da funkcioniše,” rekao je Kuščenko i za kraj još jednom vratio priču na šarenolikost evropskog košarkaškog tržišta:

“NBA pobeđuje zato što igraju samo Amerika i Kanada. U Evropi imate različite ekonomske nivoe, 10-12 država koje igraju. Koliko košta karta u Beogradu, a koliko u Madridu? A kakva je kultura navijanja u Beogradu? Istorijska! To je 10-12 različitih država, sa različitim ekonomijama, koje različito funkcionišu”.

Bonus video: