Ton, kamera, akcija! Osam krugova čistilišta na putu do večnosti

Radnja filma, veoma ukratko, ide ovako: dečak iz maksimalno problematičnog predgrađa Pariza igra fudbal na ulici. Malo po malo postaje čvršći, bolji i, mimo svih prognoza, dolazi ne samo do reprezentacije Francuske, već i do kapitenske trake. Kao prvi među jednakima odlazi na Svetsko prvenstvo 2010. sa velikim ponosom, plače uz intoniranje Marseljeze. A tamo…

Posle niza problema, uz specifičnog, tvrdoglavog i arogantnog selektora, pojavljivanje „krtice“ među prijateljima, incidenata koji postaju javna sramota, umešanosti moćnih medija i političara, najjačih emocija, nepoverenja i pokušaja zajedništva, dolazi do totalnog raspada.

Na jedan zaplet ide sledeći, pa sledeći. A rasplet, zapravo, ne postoji. Kao da još teče.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Vrhunski scenario za igrani film. Problem je samo što nije igrani, već dokumentarni. I što svi akteri o događajima od pre 16 godina pričaju sa i dalje otvorenim ranama na srcima.

Film „BUS: Francuska fudbalska pobuna“ deluje kao moćna priča. To i jeste. Kao i svaka koja je realna. Istinita.

Drama sa Mundijala u Južnoj Africi nije konkretno tema ovog teksta, ali suštinski predstavlja ogledala života. Kao što sve dobre sportske priče imaju odlike jakih ljudskih sudbina. A uvek su najjače tamo gde su svetla najsjajnija. Gde je vazduh najređi. Tamo gde žive najbolji.

Suze, osmesi, tuge, radosti, bes… Sve emocije fudbalera i trenera na Svetskim prvenstvima. To su i vaša osećanja. Njihova očekivanja su i vaša. Spremnost za borbu za državu je ista kao i vaša – samo što oni imaju platformu da to pokažu.

Mundijal smo, zapravo, svi mi.

A onaj koji počinje u Americi, Kanadi i Meksiku, s obzirom na istorijsku masovnost, zaista smo mogli da budemo svi mi. Skoro svi, očigledno.

Pomen „Francuske revolucije“ iz 2010. godine samo je delić onoga što Svetsko prvenstvo u fudbalu, najveći događaj u jednom sportu, večito nudi kao bestselere ili blokbastere.

Zidanov sudbonosni udarac glavom u grudi Materacija…

Maradonina Božja ruka…

Suarezov ujed za rame Kijelinija…

Tri žuta kartona Šimunića…

Rajkardova pljuvačka na Feleru…

Lampardov nepostojeći gol…

Suarezova odbrana rukom na gol-liniji…

Bekamov crveni karton…

Ovo su takođe sve istorijski trenuci. I takođe samo delići slagalice koja nema granice. Koja se širi, i širi…

Na Svetskom prvenstvu koje počinje u četvrtak uveče, biće takvih važnijih i manje bitnih egzotičnih događaja. Ali, biće i fudbala!

Već se sedmicama priča ko je najbolji fudbaler sveta? Mnogi pretenduju na tu titulu. Ko je najbolji strelac? Još više njih smatra da im pripada ovo zvanje. A koja je reprezentacija najbolja… Na to pitanje odgovor postoji isključivo 19. jula, u Nju Džersiju.

Selekcija koja prođe osam krugova „pakla“ – doći će do glavne nagrade.

Prvi (zapravo treći, ali ovako zvuči atraktivnije) krug – grupna faza. Svi veruju da će u novom sistemu moći da se dokopaju druge runde, čak i oni najmanji, najslabiji po FIFA rankingu. Postoji 12 grupa po četiri tima. Dva najbolja iz svake prolaze dalje, a pridružiće im se i osam najkvalitetnijih trećeplasiranih. U prevodu, samo oni koji baš podbace ili koji baš nemaju dovoljno fudbalskog umeća, neće proći prvi krug „testova“.

Zapravo, to je sve bio treći krug, jer su kvalifikacije, a zatim i baraž, bili prvi izazovi koje neki nisu prošli. Retki, ali postoje i takvi.

Sledeći krug koji svaki tim sa ambicijom da bude šampion mora da prođe, uveden je od strane FIFA specijalno za ovo prošireno izdanje Svetskog prvenstva. Čini ga 32 tima. Ukrštanje će, kao i uvek, biti zanimljivo. I već je u tefterima svih stručnih štabova na stranici gde su kalkulacije.

Zatim sledi osmina finala, pa četvrtfinale, polufinale i finale.

Ukupno, osam paklenih krugova. Ali, iza stoji najveći i najlepši trofej u svetu fudbala.

Onaj koji su najviše puta podizale ruke ljudi sa magičnim nogama. Čak i sada, kada nema Pelea, Ronalda, Ronaldinja, Romarija, Garinče, Zika i takvih giganata pod čijim kopačkama se zemlja tresla, na površno pitanje ko je favorit za osvajanje sledećeg (i sledećeg i sledećeg) Mundijala, reći će – Brazil.

A možda nije. Zapravo, kladionice kažu da nije. Da su Španija, Francuska, Engleska, Portugalija, možda čak ispred Karioka.

Osim ako neko ne ispriča neku drugačiju priču. Ako neko odluči da štrajkuje. Ako neko nekoga ne isprovocira toliko da ga ovaj udari i dobije crveni karton i tako košta svoj tim. Ako…

Pratiće ovo Svetsko prvenstvo kontroverze oko ulaznica, oko cena, oko svega što može da se dovede pod znak pitanja – od flašica vode, preko sudija kojem je zabranjen ulaz u Ameriku, curenja informacija iz hrvatskog tabora ili kritika iz onog u Koreji. Mnogo je očiju uprtih tamo daleko, preko Atlantika (s ove strane) ili Pacifika.

Oni koji kažu da nije zanimljivo – gledaće. Čitaće. Slušaće. Na kraju će i pričati. Jer to je deo našeg postojanja, čak i kada ne želimo da bude.

Mundijal. Kao svet. Kao svi mi.

Bonus video: