Mundijal 2026. doneo je Iranu jednu od najtežih i najkontroverznijih priča turnira – onih koje se ne mere samo golovima i bodovima, već i okolnostima u kojima su ti bodovi uopšte osvajani ili izgubljeni. Na terenu su bili ravnopravni sa svima, ali sve oko terena izgledalo je kao potpuno drugačija utakmica.
Selektor Amir Galenoei još posle prvog meča protiv Novog Zelanda nije krio frustraciju, nazivajući svoju ekipu veoma oštrim rečima:
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Najpotlačenija reprezentacija u istoriji svetskih prvenstava“.
Ispostavilo se da ta rečenica nije bila samo trenutni ispad, već uvod u priču koja će Iran na kraju koštati plasmana, iako formalno nisu izgubili nijedan meč.
Eliminacija je došla na način koji više liči na film nego na fudbal. Prvo je gol Šodže Halilzadeha protiv Egipta u 96. minutu poništen zbog milimetarskog ofsajda, a zatim je svega nekoliko sati kasnije pogodak Saše Kalajdžića u 96. minutu meča Austrija – Alžir ponovo promenio tabelu i ugasio iranske nade.
U sportskom smislu, teško je pronaći sličan slučaj. Reprezentacija koja je izborila plasman među 48 najboljih selekcija sveta praktično od prvog dana nije imala iste uslove kao ostali. Problemi su krenuli i pre nego što je lopta uopšte krenula da se kotrlja. Sjedinjene Američke Države, jedan od domaćina turnira, istovremeno su bile i država koja je ušla u politički i bezbednosni sukob sa Iranom, što je stvorilo presedan u istoriji Mundijala.
Pozivajući se na nacionalnu bezbednost, američke vlasti odbile su da izdaju vize za 15 članova iranske delegacije, uključujući lekarski tim, analitičare i medijsko osoblje. To je stručni štab primoralo da preuzme dodatne uloge i funkcioniše u otežanim uslovima.
Dodatni udarac bio je i potez kojim je predsedniku Fudbalskog saveza Irana, Mediju Tadžu, zabranjen ulazak u Sjedinjene Američke Države zbog navodnih veza sa Revolucionarnom gardom, organizacijom koju Vašington smatra terorističkom.
Najveće ograničenje odnosilo se na kretanje ekipe. Iran nije imao pravo da boravi na teritoriji Amerike između utakmica, što je potpuno promenilo logistiku turnira. Umesto planiranog kampa u Arizoni, baza je premeštena u Tihuanu u Meksiku, a igrači su svakodnevno morali da putuju preko granice.
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
To je značilo i iscrpljujuće rutine – letovi istog dana, čekanja na granici i putovanja koja su se pretvarala u višesatne zastoje. U jednom slučaju, put od pola sata trajao je čak pet sati zbog kontrole.
Posle meča u Sijetlu protiv Egipta, reprezentacija je morala da putuje u tri ujutru, bez ikakvog vremena za oporavak. Medi Taremi je posle utakmice otvoreno rekao:
“Učinili su sve da nas eliminišu, ovo je katastrofa“.
Jedini svetliji trenutak van terena bila je podrška koju su Iranci dobili u Tihuani, gradu koji je praktično postao njihova neslužbena baza. Lokalno stanovništvo ih je prihvatilo, što je ekipi makar delimično ublažilo težinu situacije.
Na sve to nadovezali su se i unutrašnji problemi. Sukob između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela u februaru 2026. doveo je do obustave domaće lige, pa je 17 od 26 reprezentativaca mesecima ostalo bez takmičarskog ritma.
21.00: (5,20) Južna Afrika (3,60) Kanada (1,73)
Situaciju je dodatno pogoršalo izostavljanje Sardar Azmuna, trećeg najboljeg strelca u istoriji reprezentacije. Posle objave fotografije sa vladarom Dubaija, u Teheranu je njegov potez protumačen kao politički problem i “nelojalnost”, pa je izbrisan sa konačnog spiska uprkos pritiscima da se vrati.
Na tribinama je vladala dodatna polarizacija. Iranska dijaspora u Americi koristila je utakmice za političke proteste, uz zvižduke tokom himne i isticanje zastave “Lav i Sunce”, koja je zabranjena, ali se ipak pojavljivala na stadionima. Dodatnu kontroverzu izazvao je i “Meč ponosa” u Sijetlu, događaj koji je Iran zvanično osudio zbog svojih zakona koji homoseksualnost tretiraju kao teško krivično delo.
I pored svega, Iran je uspeo da napravi sportski rezultat – završio je grupnu fazu bez poraza, što je prvi put u njegovoj istoriji. Ipak, fudbal je na kraju Persijancima zadao poslednji, najteži udarac. Gol Halilzadeha u nadoknadi protiv Egipta poništen je zbog minimalnog ofsajda, a posle toga sve je zavisilo od meča Alžira i Austrije.
Iran je u jednom trenutku čak i slavio prolaz, kada je Rijad Marez pogodio u 93. minutu za 3:2 i doveo Alžir u situaciju koja im je odgovarala. Ali drama nije bila gotova. Kalajdžić je u šestom minutu nadoknade izjednačio, vratio Austriju u nokaut fazu i eliminisao Iran.
Tako je Iran završio Mundijal 2026. bez poraza, ali i bez prolaska dalje – kao jedna od najneobičnijih i najkontroverznijih priča turnira, uz utisak da je igrao u uslovima koji su bili sve samo ne ravnopravni.
Bonus video:
andrija
Austrija prošla u poslednjim sekundama, klasika. Nekom suza, nekom radost.
martin
Pomalo i sami krivi, kad nemaš ritam jer ti liga stoji teško je očekivati čuda.
dragan
Svaka čast momcima, bez ijednog poraza na prvenstvu a kući idu. To se ne zaboravlja.
boZidar
Meni je najveća šteta što Azmun nije igrao, takav golgeter fali svakoj ekipi.
dorde
E sad, sport je sport, ali ovo putovanje od pet sati svaki dan do Tihuane je čista ludost. Niko ne bi izdržao.
martin
Iskreno, ne verujem da je sve to bilo slučajno. Previše prepreka za jednu reprezentaciju.
gavrilo
Onaj poništeni gol u 96. minutu protiv Egipta je pravi skandal, milimetarski ofsajd odlučuje sudbine na prvenstvu
petar
Bez poraza a ispali, to je baš surovo. Šteta za Iran, zaslužili su više.