Najbolji trener sveta - Stevan Mijović: Videli ste koliko se svi volimo! Alimpijević me podržao kao pravi drugar i rekao mi da ne sumnjam u sebe

Orlići su stigli u Beograd. Sa srebrnim medaljama oko vrata, sa individualnim priznanjima i sa velikim osećajem ponosa zbog svega što su uradili u Istanbulu.

Finale su izgubili od moćnih Amerikanaca, ali taj poraz sigurno da nije mogao da pokvari sliku koju su do tada stvorili.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Trener Stevan Mijović se u Beograd vratio kao najbolji strateg planete. U izjavi koju je dao na aerodromu Nikola Tesla, posebno je pohvalio čoveka uz koga radi u AEK-u.

“Stvarno se ponašao kao da mi je otac. Imao sam privilegiju da živim i sarađujem sa čovekom kao što je Dragan Šakota. Nadam se da ćemo i nastaviti. Osećam se koliko sam napredovao ove sezone. Nadam se da se to videlo i na terenu u mom donošenju odluka“, naglasio je na početku Mijović.

Individualno priznanje nije nešto što će mladi stručnjak pamtiti.

“Ja sam pričao igračima tokom ove dve godine da lično priznanje nije važno, već da treba da funkcionišemo kao tim. Iz toga dolaze ta individualna priznanja. Mislim da nisu oni tako funkcionisali i igrali i mene primili kao trenere, primali informacije od mene na taj način, i tu energiju – ne bih ni ja dobio tu nagradu“.

Pričao je i o neverovatnom karakteru ekipe.

“Videli ste koliko smo imali padova i kako je krenulo prvenstvo. Posle poraza prvog dana – stavrno smo svi bili veoma zabrinuti. Napravili smo nekoliko sastanaka, skupili se, rasli iz utakmice u utakmicu. Dva meča smo vodili, pa gubili u bitnim trenucima, ali digli smo se iz toga… Pobedili i publiku i sve te neke tamo stvari. Neverovatan karakter imaju dečaci, pričam od prošle godine. Koliko oni hrane nas na klupi. Jedno je da staf i trener imaju energiju, ako igrači to ne mogu da prihvate… Ali, kad god bih ja izgubio energiju, oni bi mi dali vetar u leđa nekim svojim potezom. I obrnuto. Funkcionisali smo kao pravi tim, porodica čitave dve godine. Svi smo jedva želeli da se skupimo. Iz takve energije i iz takvih emocija – videli ste koliko smo se radovali i koliko se svi međusobom volimo, došao je ovaj neverovatan rezultat“.

Govorio je detaljnije i o finalu sa Amerikancima.

“Igrali smo treću utakmicu u tri dana. U četvrtfinalu i polufinalu smo se mnogo potrošili, imali smo dva veoma teška meča. Da smo imali nekog odmora, mislim da bismo odigrali konkuretniju utakmicu… Ovako, dečaci su stvarno dali sve što imaju. Ali, nismo imali dovoljno snage, potrudili smo se… U nekim bitnim momentima smo imali dobru odbranu, ali onda uđe trojka o tablu, trojka u poslednjoj sekundi. Svaku našu malu grešku su kažnjavali. Bili smo potrošeni, krivo mi je što sistem takmičenja nije drugačiji – pa da pred finale bude dan pauze“.

Koliko ste imali vremena da spremite finale?

“Mi smo završili utakmicu kasno, oko 23h smo stigli u hotel, u ponoć smo završili večeru. Dečaci pitanje i da li su spavali odmah posle adrenalina protiv Turske. Nismo imali ni odmor za spavanje. Sutradan smo održali dva sastanka, pokušali da pripremimo utakmicu koliko god je moguće. Dali smo sve od sebe. Mislim da momcima ne treba zameriti. Stvarno su i finale odigrali sa neverovatnom energijom. Pokušali smo. Ja se nadam da će i oni u budučnosti, a i ja kao trener, opet imati šansu da da igramo protiv Amerike“.

Da li su momci spremni za seniorsku košarku?

“Zašto da ne? Pojedinci su pokazali… Većina njih je dobijala šansu u seniorskom rangu. To je i bila naša prednost u odnosu na druge reprezentacije. Pola tima je igralo seniorske rangove – da li KLS, ABA, Endesa… Značilo je u nekom taktičkom smislu. Mnogo bolje su prihvatili neke informacije nego prošle godine. Tačno se video napredak i u taktičkom i u fizičkom smislu. Igrali smo pravu košarku i treba svi da budemo ponosni“.

Koliko je značila podrška seniora?

“Moram da pohvalim sve seniore i selektora Alimpijevića. Dušan me zvao dva, tri puta na mesečnom nivou, otkad sam postavljen za selektora. Da pita da li je sve u redu… Došao je kad smo imali turnir u Turskoj. Obratio se igračima. Mi smo utakmicu gubili 20 razlike protiv Litvanije na tom turniru. Na poluvremenu mi je prišao nasamo, kao pravi drugar… Podržao me, podržao je igrače… Vratili smo se posle toga. I kad smo izgubili od Australije rekao mi je da ne sumnjam u sebe, u tim, u naše samopouzdanje. Kad smo napravili uspeh, čestitao je svima. Moram da pohvalim selektora i čitav njegov staf, koji je bio sa nama. Pomoćnici su dolazili na prijateljske utakmice. Šta god sam tražio – bili su tu. Tako da moram da pohvalim čitav seniorski tim“.

Bonus video: