Postoje priče koje se ni posle tri decenije ne mogu ispričati bez knedle u grlu. Jedna od njih je priča o Andresu Eskobaru.
Većina će ga pamtiti po autogolu protiv Sjedinjenih Američkih Država na Svetskom prvenstvu 1994. godine i tragediji koja je usledila samo nekoliko dana kasnije.
Međutim, njegov stariji brat Santjago Eskobar, prvi put posle 32 godine, otkrio je detalje koji bacaju potpuno novo svetlo na poslednje dane života jednog od najboljih kolumbijskih fudbalera tog vremena.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Pre nego što je Mundijal u SAD uopšte počeo, Andres je bio na korak od ostvarenja sna.
Evropski prvak Milan video ga je kao idealnog naslednika legendarnog Franka Barezija. Posle odličnih partija na prethodnom Svetskom prvenstvu, kada je Kolumbija prvi put prošla grupnu fazu, transfer na San Siro bio je realniji nego ikada.
Ali onda je stigao 22. jun.
Kolumbija je izgubila od domaćina SAD rezultatom 2:1, a upravo je Andres postigao autogol koji je praktično ugasio nade njegove reprezentacije za plasman u nokaut fazu.
Za javnost je to bio samo nesrećan trenutak. Za njega mnogo više od toga.
“Želeo je veliko Svetsko prvenstvo jer je trebalo da zameni Franka Barezija u Milanu. Kada je postigao autogol, rekao mi je: ‘Nikada u životu nisam dao autogol, a morao sam baš usred Svetskog prvenstva.’ To ga je potpuno slomilo“, ispričao je Santjago za Atletik.
Pokušavao je da ubedi mlađeg brata da jedna utakmica neće promeniti mišljenje Milana.
“Rekao sam mu: ‘Prate te godinu ili dve. Ne dovode te na osnovu jedne utakmice.’ Ali on mi je odgovorio: ‘Neće me više potpisati.’ Bio je potpuno utučen.“
Porodica Eskobar nalazila se tada u Sjedinjenim Američkim Državama. Plan je bio da zajedno provedu odmor nakon turnira, bez obzira na rezultat Kolumbije.
Andres je trebalo da im se pridruži.
Ipak, doneo je drugačiju odluku.
Vratio se u Medeljin, delom zbog verenice Pamele Kaskardo, koja je završavala studije stomatologije, a delom zato što je smatrao da mora da se suoči sa svim što se dogodilo.
Santjago je pokušao da ga odgovori.
“Rekao sam mu: ‘Nemoj da se vraćaš u Kolumbiju. Ostani ovde sa svima nama. Neka Pamela dođe ovamo.’ Ali odgovorio mi je da mora da ode kući i suoči se sa situacijom. Nikada nije mogao ni da zamisli da će mu uraditi tako nešto.“
Tek godinama kasnije javnost je saznala pod kakvim je pritiskom reprezentacija Kolumbije igrala taj Mundijal.
Nekoliko sati pre utakmice protiv SAD, selektor Fransisko Maturana i vezista Gabrijel Gomes dobili su pretnje smrću. Istovremeno, brat reprezentativca Luisa Erere poginuo je u saobraćajnoj nesreći, dok je zemlja i dalje živela u senci nasilja koje su za sobom ostavili narko-karteli.
“Andres mi nikada nije pričao o tim pretnjama“, kaže Santjago.
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
Samo nekoliko dana po povratku u Medeljin, Andres je izašao sa prijateljima u noćni klub Padova.
Bio je dobro raspoložen. Potpisivao je autograme, razgovarao sa navijačima i šalio se o Svetskom prvenstvu.
Na izlasku iz kluba neko mu je dobacio:
“Čestitam na onom sjajnom autogolu.“
Uvrede su se nastavile i ispred lokala.
Andres je seo u automobil, pokušao da ode, ali se zatim vratio i iz kola samo zatražio malo poštovanja.
Trenutak kasnije odjeknulo je šest hitaca.
“Ljudi su toliko voleli Andresa da nikada nije mogao da zamisli da će doživeti tako podao napad“, kaže njegov brat.
Tokom Mundijala Andres je bio kolumnista lista El Tiempo. Poslednja kolumna objavljena je 29. juna, samo tri dana pre nego što će biti ubijen.
“Molim vas, ostanimo dostojanstveni. Šaljem svima veliki zagrljaj. Ovo je bilo neverovatno i jedinstveno iskustvo. Vidimo se uskoro, jer život se ovde ne završava,“ bio je zaključak Eskobarove poslednje kolumne.
Santjago priznaje da ga upravo te reči najviše progone.
“Posle 32 godine i dalje plačem za svojim bratom. Ne mogu da razumem smrt čoveka koji je samo radio ono što je najviše voleo – igrao fudbal, usrećivao ljude i davao sve za svoju zemlju.“
Na kraju razgovora nije želeo da priča o autogolu, ubistvu ili kriminalu.
Želi da ljudi pamte nešto sasvim drugo.
“Najveće nasleđe koje je ostavio nisu utakmice ni trofeji. To su njegove vrednosti, njegovi principi i dobrota. Andres je i dalje živ u našim srcima. Nikada ga nismo pustili da ode,“ zaključio je Santijago Eskobar.
Bonus video:
valentina
Volela bih da mislim da danas nije tako u Kolumbiji ali mislim da se ništa nije promenilo.
bogdan
Ludo je kako je fudbal tad u Kolumbiji bio isprepletan sa kartelima. Drugo vreme, druga pravila.
laZar
Tuzna prica, jos uvek se najezim kad se setim sta se desilo Andresu . Covek platio glavom zbog jednog autogola.