Ovo je neverovatna, filmska priča o fudbalskoj lopti koja je trebalo da odleti u svemir, preživela jednu od najvećih kosmičkih katastrofa u istoriji – godinama skupljala prašinu zaboravljena na jednom školskom ormaru, da bi na kraju, trideset godina kasnije, konačno stigla tamo gde joj je i bilo mesto.
Danas, tokom Mundijala, ona se nalazi na specijalnom mestu u Svemirskom centru u Hjustonu kao simbol jedne prekinute misije i zajednice koja nikada nije zaboravila svoje heroje.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sve je počelo u januaru 1986. godine na fudbalskom treningu srednje škole Klir Lejk u Hjustonu, gde se srednjoškolka Džanel Onizuka sa svojim timom spremala za državno prvenstvo. Iznenada je na ivici terena ugledala svog oca, Elisona Onizuku, koji je u tom trenutku morao da bude u strogom karantinu pred poletanje svemirskog šatla Čelendžer. Želeći da iznenadi ćerku, Elison se tajno iskrao iz izolacije kako bi pokupio posebnu amajliju koju je planirao da ponese u svemir – fudbalsku loptu koju su potpisale sve devojke iz Džanelinog tima, sa porukom podrške posadi šatla. Džanel mu je predala loptu, on ju je zagrlio, rekao joj da je voli i požurio nazad u bazu, a to je ujedno ostalo njeno poslednje i najdraže sećanje na oca.
Svega nekoliko dana kasnije, dvadeset osmog januara 1986. godine, Čelendžer je eksplodirao samo 73 sekunde nakon lansiranja uživo u televizijskom prenosu, odnevši živote svih sedam članova posade. Tokom sedmomesečne potrage za ostacima šatla na dnu okeana kod obale Floride, ronioci su među tonama uništenog metala pronašli i Elisonov lični metalni ormarić. Kada su ga otvorili, unutra je bila Džanelina fudbalska lopta, koja je nekim čudom preživela eksploziju i mesece u slanoj vodi, ostavši u neverovatno dobrom stanju. Porodica je loptu vratila školi Klir Lejk, gde je stavljena u vitrinu sa trofejima, ali kako su godine prolazile, uprava se menjala, a škola renovirala, lopta je sklonjena i potpuno zaboravljena.
Sa terena u đačku klupu: Završio Mundijal, a potom i srednju školu
Krajem devedesetih, Džered Šrajver, čiji je otac takođe bio astronaut i Elisonov blizak prijatelj, počeo je da radi u toj školi kao profesor i fudbalski trener. Šetajući kroz lavirinte školskih kancelarija, na vrhu jednog visokog ormara za dokumentaciju primetio je staru, prašnjavu fudbalsku loptu koja je delovala potpuno zaboravljeno. Kada ju je uzeo u ruke, ugledao je potpis svoje rođene sestre koja je igrača sa Džanel i natpis posvećen posadi šatla, pa je odmah shvatio kakvo istorijsko blago drži u rukama. Pošto niko u školi tada nije pokazao preveliko interesovanje, Bje loptu godinama čuvao u svojoj kancelariji, čekajući pravi trenutak.
Spas je stigao 2016. godine kada se astronaut Šejn Kimbro spremao za boravak na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Pošto su njegova deca išla u istu školu, pitao je direktorku da li postoji neki predmet koji bi mogao da ponese u orbitu, a ona mu je predložila fudbalsku loptu. Kimbro je bio zapanjen pričom i odlučio je da loptu konačno odvede na njeno suđeno odredište. Lopta je pažljivo ispumpana kako ne bi eksplodirala usled promene pritiska i odletela je u svemir. Tokom četiri meseca u orbiti, lopta je obletela Zemlju 2.768 puta, a Kimbro ju je ponovo napumpao i napravio legendarnu fotografiju na kojoj lopta pluta u bestežinskom stanju ispred prozora kosmičke stanice.
Nakon povratka na Zemlju, Kimbro je na svečanoj ceremoniji vratio loptu Elisonovoj supruzi Lorni, a krug je konačno bio zatvoren jer je misija iz 1986. godine uspešno završena. Lopta je ponovo vraćena školi, ali ovog puta na glavno mesto na ulazu. Danas, tačno 40 godina nakon katastrofe Čelendžera, ova lopta je izložena u Svemirskom centru u Hjustonu kao glavna atrakcija tokom Svetskog prvenstva. Smeštena iza specijalnog stakla koje je štiti od UV zračenja i vlage, ona svakodnevno podseća hiljade navijača i dece iz celog sveta na neraskidivu vezu jedne lokalne zajednice, svemirske misije i snova koji preživljavaju čak i onda kada se sruše sa neba.
BONUS VIDEO:
