Nenad Jakovljević se prethodne sezone neočekivano našao u ulozi prvog trenera Virtusa. Posle rastanka kluba iz Bolonje sa Duškom Ivanovićem, dobio je priliku da povede tim u izazove.
Imao je dobrih momenata, ali na kraju nije mogao da sklopi mozaik i italijanski velikan je ostao bez titule u domaćem prvenstvu. U razgovoru za Basketball Sphere se dotakao perioda u Virtusu, svoje prve utakmice, kao i pojačanja Partizana sa kojima je do nedavno radio.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Premotao je bolonjski film i dane na koje je veoma ponosan.
„Moram da naglasim da sam od samog početka sezone bio deo ekipe. Kao pomoćni trener bio sam deo procesa formiranja tima, postavljanja principa igre u odbrani i napadu, timske kulture i svega što ekipa kao što je Virtus mora da poseduje. U tom smislu, sa jedne strane, posao mi je bio i olakšan. U isto vreme, veliki je izazov preći iz pozicije pomoćnog trenera na mesto glavnog trenera tokom sezone, posebno u njenoj završnoj fazi, kada se mnoge stvari odlučuju i kada je svaka utakmica izuzetno važna. Imao sam zaista veliku podršku svih igrača tokom čitavog procesa i osetio sam njihovu podršku, kao i želju da budu vođeni i trenirani.Naravno da mi je žao što nismo ostvarili plasman u finale i borbu za Skudeto. Ulazak u finale bio je jedan od uslova za nastavak saradnje sa klubom. U isto vreme, bilo je to izuzetno važno iskustvo koje me je mnogo toga naučilo i koje me je dodatno pripremilo za sve ono što tek sledi”, rekao je Jakovljević.
Setio se svog debija, koju mu je ostao urezan do sada. Tada zbog papirologije Ivanović nije mogao na klupu, tako da je Jakovljević bio u sedlu.
„Prva evroligaška utakmica koju sam vodio kao glavni trener bila je pre dve sezone, i to upravo protiv Crvene zvezde, kluba u kojem sam radio pre dolaska u Virtus. Sudbina se dodatno poigrala jer je i moja poslednja utakmica na klupi Zvezde bila upravo u Bolonji, protiv Virtusa. Nikada nisam bežao od emocija i smatram da su one naša snaga i oruđe u radu. Priznajem da je ta prva utakmica bila veoma emotivna. Izdvojio bih brzinu kojom se igraju utakmice Evrolige kao veliki faktor koji pravi razliku.“
Naravno, priča nije mogla bez pominjanja Alesandra Pajole i Luke Vildoze. Sa obojicom je radio prošle sezone.
„Pajo je sjajan momak i igrač. Poznajemo se još iz njegovih juniorskih dana. U tom periodu trenirao sam u Trentu i upravo smo od Virtusa izgubili juniorsko finale Italije. Naravno, Pajo je bio ključni igrač i već tada je pokazivao da može da izraste u vrhunskog igrača. Odbrana na lopti i timska komunikacija njegove su najveće karakteristike. U prethodnim godinama radio je sa vrhunskim trenerima i imao priliku da sarađuje sa najboljim igračima na svojoj poziciji. On sam je u više navrata istakao koliko su Teodosić i Marković pozitivno uticali na razvoj njegove igre.Znam da ima neverovatnu želju da se dokaže i van Italije. Ubeđen sam da će biti od velike pomoći treneru Penjaroji i da će, uz sinergiju sa novim timom i navijačima Partizana, imati sjajnu sezonu.“
Nešto manje je komentarisao transfer Vildoze.
„Nepotrebno je komentarisati Lukine igračke kvalitete. Ukoliko bude zdrav i u formi, uz Karlika i Paju, Partizan će sigurno imati izuzetno kvalitetnu bekovsku liniju na obe strane terena.“
Zanimljivo je čuti i iskustvo rada sa Tokom Šengelijom. Legenda Evrolige je zaista unikatan košarkaš, objašnjava srpski trener.
„Toko je definitivno jedan od najvećih profesionalaca sa kojima sam imao čast i zadovoljstvo da sarađujem. Izuzetno je posvećen timu. Obožavam njegovu ljubav i želju da uvek bude na raspolaganju i svojoj reprezentaciji.Tokom naše saradnje, između ostalog, imao sam i zaduženje da radim sa Tokom individualno na terenu, kao i kroz video analize. Moram priznati da nije bilo lako zadobiti njegovo poverenje na samom početku, što je i razumljivo. Posle nekoliko meseci počeo je na nedeljnom nivou da mi šalje kratke i jasne poruke… tipa: „Večeras u 19:00?“ Uz košarkaške kvalitete koji su očigledni, rekao bih i da je Toko jedan od najsvestranijih igrača sa kojima sam radio. Dešavalo se da ostajemo i po sat vremena nakon treninga da razgovaramo o politici, Holivudu, sportskom menadžmentu… Uz to, veliki je poznavalac naše kinematografije i muzike, baš one koju i ja volim.“
Bonus video:
miona
Nadamo se da je sve tako kako je Jakovljević opisao i da će sva pojačanja Zvezde i Partizana da se iskažu na terenu.