Ko će da igra za Italiju? Serija A ovog leta dovela 116 stranaca

Serija A godinama pokušava da pronađe odgovor na pitanje kako da ponovo postane jedna od najjačih liga u Evropi. Međutim, dok klubovi dovode sve veći broj stranaca i troše novac na fudbalere iz različitih krajeva sveta, pojavljuje se problem koji bi mogao da ima mnogo ozbiljnije posledice. Sve je manje prostora za Italijane. Roberto Manćini zato novu epizodu na kormilu Azura ne dočekuje potpuno spokojno.

Sa jedne strane, mnogi treneri imaju razloga za zadovoljstvo zbog novih pojačanja. Kristijan Kivu dobio je Kurtisa Džonsa u Interu, Masimilijano Alegri dovodi u Napoli Benou Badijašila, Ruben Amorim je u Milan doveo Dijega Moreiru, dok je Roma angažovala talentovanog Rodriga Moru Đan Pjeru Gasperiniju…

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Manćini, međutim, na početak sezone gleda iz potpuno drugačije perspektive. Korijere dela Sera ukazuje na podatak koji dovoljno govori o trendu u italijanskom fudbalu. Od početka juna do danas klubovi iz Serije A zvanično su doveli 168 fudbalera, računajući i mlade igrače koji bi potencijalno mogli da budu priključeni omladinskim selekcijama.

Od tog broja, svega 52 igrača su Italijani, odnosno tek 31 odsto. Preostalih 116 fudbalera, ili čak 69 odsto, dolazi iz inostranstva. Brojka možda ne bi bila toliko zabrinjavajuća da italijanski fudbaleri koji su ovog leta stigli u klubove nisu uglavnom predodređeni za uloge rezervista.

Kao primeri navode se Provedel, Liberali, Favasuli i Ekator, koji bi sezonu trebalo da počnu van prvih postava. To otvara mnogo šire pitanje od samog prelaznog roka – gde će italijanski fudbal proizvoditi i razvijati svoje buduće reprezentativce ako domaći igrači sve teže dolaze do minuta u Seriji A?

Problem nije samo sportske prirode. Veliku ulogu igraju i finansijska pravila koja otežavaju poslovanje klubovima kada trguju međusobno. Kada dva italijanska kluba sednu za pregovarački sto, aktivira se takozvana “kompenzaciona soba”, virtuelni sistem kojim upravljaju lige i kroz koji prolaze transferi.

Ukoliko klub ima dugovanja ili određene finansijske obaveze, registracija novog igrača zahteva dodatne garancije. One mogu da budu u vidu bankarskih ili osiguravajućih garancija. Kod transfera između italijanskih klubova to može da predstavlja ozbiljnu prepreku i da uspori ili potpuno zakomplikuje posao.

Kada je, međutim, druga strana klub iz inostranstva, situacija je znatno fleksibilnija. Rokovi i način plaćanja tada uglavnom zavise od dogovora dva kluba, bez istih ograničenja koja postoje unutar italijanskog sistema. Zbog toga klubovima često može da bude jednostavnije da igrača dovedu iz inostranstva nego iz druge ekipe iz Serije A.

Upravo tu se krije ono što bi moglo da zabrine Manćinija i ljude koji razmišljaju dugoročno o italijanskom fudbalu. Ako klubovi Serije A nastave da najveći deo pojačanja traže van zemlje, domaći fudbaleri će imati sve manje prostora da se nametnu na najvišem nivou. A bez kontinuiteta u klubovima, teško je očekivati da reprezentacija dobija nove generacije igrača spremnih za najveće izazove.

Italija je već platila cenu lošeg rada sa mlađim kategorijama i nedovoljnog prostora za domaće talente. Zato podatak da je ovog leta skoro sedam od 10 novih igrača u Seriji A stranac nije samo zanimljiv statistički podatak. To je upozorenje da bi italijanski fudbal mogao da ima problem mnogo veći od jednog prelaznog roka.

Bonus video: