Punih 16 godina karijere proveo je Asmir Kajević van svoje rodne zemlje, dok se pre dve sezone nije vratio u Dečić i timu iz Tuzija kao najbolji strelac pomogao u pohodu na osvajanje nacionalnog Kupa.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sjajne partije u crnogorskoj Meridianbet ligi, kao i tamošnjem najmasovnijem takmičenju, nagrađene su individualnim priznanjem za drugog najboljeg igrača prvenstva u minuloj godini.
Ipak – Kajević je početkom leta odlučio da se po isteku ugovora makar privremeno rastane sa Dečićem i sada je slobodan u izboru nove sredine. Iskusni vezista, koji je seniorsku karijeru zajedno sa Stefanom Savićem počeo u BSK-u iz Borče, a potom gradio ime na domaćoj i međunarodnoj pozornici, u razgovoru za crnogorski Meridian sport dotakao se brojnih zanimljivih tema.
“Po završetku sezone sa Dečićem odlučio sam da iskoristim letnji period za malo duži odmor nego što je to bilo prethodnih godina. Ponuda je bilo, ima ih i sada, ali videćemo šta će se desiti u narednom periodu”, počeo je Kajević.
Njegov doskorašnji klub trenutno je lider na tabeli domaćeg prvenstva.
“Drago mi je što je Dečić odlično počeo sezonu, nadam se da će iskoristiti loš start konkurenata u borbi za trofeje.”
Tokom mandata u Tuziju na 68 utakmica postigao je 17 golova i ostavio zapažen trag.
“Sigurno da sam značio Dečiću u prethodne dve godine. Mislim da smo zajedno podigli klub na viši nivo. Greške se dešavaju, ali daleko od toga da sam razočaran. Jednostavno, finansijski se nismo našli, ali to ne znači da se možda u budućnosti stvari neće promeniti.”
Potom se osvrnuo na uspehe iz prošlosti…
“Moj igrački put sigurno nije bio lak, ali je svakako bio zanimljiv. Svaki klub mi je na svoj način drag i iz svakog nosim bogato iskustvo, kako sa terena tako i van njega. Bilo je dosta bitnih momenata – od važnih golova u klubovima u kojima sam igrao, do osvajanja trofeja Kupa Švajcarske i Crne Gore, kao i evropskih pobeda u grupnoj i kvalifikacionoj fazi.”
U fudbalu mu kao i mnogim pravim plejmejkerima nedostaju igrači koji imaju vic u nogama.
“Sve manje majstora viđamo na terenima, a rad u mlađim kategorijama je upitan. Fudbalska inteligencija i tehnika moraju da dobiju mnogo više na značaju.”
Najveći trag ostavio je nesumnjivo u dresu Čukaričkog, sa kojim je beležio vrhunske rezultate i u čijem dresu je upisao 37 golova uz 17 asistencija na 173 utakmice. Zajedno sa Markom Docićem činio je jedan od poznatijih tandema na sredini terena u superligaškom društvu. Zanimljivo, pre odlaska u Kinu, dugo godina je odbijao da ode sa Banovog brda. Otrkio je i zašto.
“Na Banovom brdu sam se zadržao najviše jer sam bio dosta blizak sa predsednikom Obradovićem i klub sam doživljavao kao svoj. Čak i pored ponude da odem u španski Himnastik, odlučio sam da ostanem u Čukaričkom upravo zbog te povezanosti sa prvim čovekom kluba.”
Pre povratka u Crnu Goru branio je boje Vojvodine, a ne krije da se šuškalo i o interesovanju Crvene zvezde i Partizana za njegove usluge, iako nikada nije dobio zvaničnu ponudu.
“Interesovanja večitih rivala je bilo, ali koliko ja znam, zvaničnih ponuda nije.”
Po lepom prati i period u Cirihu, gde je nastupao tri sezone, a put ga je kasnije vodio u Rijeku i kineski Vuhan.
“To je bio moj prvi inostrani transfer i proveo sam lepe tri i po godine u Cirihu. Ipak, mislim da sam mogao više da postignem. Bio je to idealan klub i liga kao ulaznica za neke od Liga petice.”
Tokom karijere bio je u prilici da deli svlačionicu sa brojnim poznatim igračima.
“Bez premca, moj najbolji saigrač bio je kapiten Tunisa, Jasin Čikhaui. Kroz karijeru sam igrao sa dosta kvalitetnih igrača – Josipom Drmićem, Beratom Đimšitijem, Veljkom Birmančevićem, Igorom Matićem, Nemanjom Radonjićem.”
Dres reprezentacije Crne Gore obukao je u dva navrata za vreme mandata selektora Ljubiše Tumbakovića, ali smatra da je mogao da ostavi mnogo veći trag.
“Sigurno da ostaje žal i mislim da sam mogao više. Ljudi iz Ciriha, a kasnije i iz Kine, pitali su me kako to da ne igram za A reprezentaciju, ali jednostavno se nije poklopilo. To je nešto za čim ostaje žal, ali takav je fudbal. Neke stvari se jednostavno ne poklope”, konstatovao je Kajević u intervjuu za crnogorsko izdanje Meridian sporta.
Bonus video:
tadej
Uvek isto, kad se karijera bliži kraju onda se priča šta je moglo drugačije. Ali eto, poštovanje za sve odigrano.
petar
Vojvodina, Cirih, Rijeka, pa i Kina, čovek je stvarno obišao svet. Malo ko kod nas ima takvu biografiju.
matej
Solidan intervju, mada bih voleo da je više pričao o tri sezone u Cirihu.
dimitrije
Samo dva meča za reprezentaciju uz takvu karijeru, to je stvarno šteta. Razumem što mu ostaje žal.
tadija
173 utakmice i 37 golova za Čukarički, to nije mala stvar. Ljudi zaborave koliko je tu bio bitan.
matea
Pa dobro, ako su ga pratili Zvezda i Partizan, a nikad nije stigla zvanična ponuda, onda to i nije bilo neko ozbiljno interesovanje.
jaksa
Nisam ni znao da su on i Stefan Savić počeli zajedno u BSK-u iz Borče, to mi je najzanimljiviji deo priče.
danilo
Šesnaest godina van zemlje, a i dalje se seća Borče. Kapa dole za takvu karijeru.