Novak Đoković je prvi put posle dve decenije doživeo ono što je u njegovoj karijeri na grend slemovima gotovo bilo nezamislivo. US Open je za njega završen već posle prvog meča, ali rezultat protiv Marijana Navonea samo je deo priče. Mnogo više zabrinjava način na koji je srpski as završio jedan od najtežih mečeva u karijeri. Bio je potpuno iscrpljen, fizički istrošen i emotivno slomljen.
Đoković je na poslednjih 20 godina grend slemova navikao publiku na nešto potpuno drugačije. Još od Australijan opena 2006. godine nije izgubio meč prvog kola na najvećim turnirima. Na US Openu mu se takav scenario nikada ranije nije dogodio, a u prethodnih 19 nastupa u Njujorku uvek je uspevao da dogura najmanje do trećeg kola. Sada je taj niz prekinut na veoma bolan način.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Marijano Navone, 25-godišnji Argentinac i 39. teniser sveta, savladao je Đokovića posle četiri sata i 35 minuta igre – 7:6 (5), 5:7, 4:6, 6:2, 6:1. Odigrao je fantastičan meč i zaslužuje ogromne pohvale, ali utisak je da je susret pre svega odlučilo to što Đoković više nije imao fizičku snagu potrebnu da izdrži borbu do kraja.
A ono što je usledilo tokom petog seta bilo je posebno emotivno. Četvorostruki šampion US Opena nije uspevao da sakrije suze. U jednom trenutku je čak zaplakao usred gema, svestan da njegovo telo više ne može da prati ono što je glava i dalje želela. Zapravo, Đoković je već pre turnira naslućivao da bi prvi mečevi mogli da budu veliki izazov. Govorio je o tome u subotu, tokom dana za medije:
“Spreman sam najbolje što mogu, ali izaći na Artur Eš i igrati na tri dobijena seta… Uvodni mečevi su sada izazov za mene i nadam se da ću uspeti da ga prevaziđem”.
Nažalost po njega, nije uspeo. Problemi su počeli još tokom prvog dela meča. Đoković je imao ozbiljne tegobe sa stomakom, a situacija je postala toliko neprijatna da je u trećem setu povratio na terenu. Sve se dogodilo u trenutku kada je pokušavao da se vrati posle izgubljenog prvog seta u taj-brejku.
Ipak, tada je još pronašao način da se podigne. Osvojio je treći set, a u četvrtom je imao i brejk prednosti. Delovalo je da bi mogao da napravi još jedan od svojih karakterističnih preokreta. Ali ovog puta telo nije dozvolilo.
Mučnina je nastavila da ga muči, a pojavio se i problem sa levim stopalom. U jednom trenutku Đoković je prilikom bekhenda izgubio ravnotežu i završio u neplaniranom špagatu. Njegova neverovatna fleksibilnost pomogla mu je da izdrži, ali je posle tog pada vrlo verovatno došlo i do dodatnih problema sa donjim delom leđa i desnim ramenom.
Fizioterapeut je intervenisao, ali povratka više nije bilo. Đoković više nije mogao da servira na način na koji je navikao, izgubio je snagu i preciznost, a Navone je to savršeno iskoristio. Argentinac nije pokušavao ništa spektakularno. Radio je ono što je bilo potrebno: vraćao je lopticu, trčao, borio se za svaki poen i čekao da se protivnik slomi.
U poslednjem delu meča Đoković je izgubio čak osam gemova zaredom, a Navone je završnicu dobio sa ogromnih 11:1. Tako je Argentinac postao tek drugi teniser iz svoje zemlje koji je uspeo da pobedi Đokovića na grend slemu. Pre njega je to uradio Giljermo Korija, još 2005. godine na Rolan Garosu. Zanimljivo je i da je još jedan Argentinac, Tijago Agustin Tirante, samo nekoliko dana ranije eliminisao Đokovića u Sinsinatiju.
Za čoveka koji je osvojio 24 grend slem titule i koji je godinama delovao kao teniser kojem granice fizičke izdržljivosti gotovo da ne postoje, ovakav prizor je bio posebno težak. I zato se posle Njujorka ponovo postavlja pitanje koje je poslednjih godina sve češće u vazduhu, koliko još može?
Đoković i dalje želi da igra. Njegova želja da stigne do Olimpijskih igara u Los Anđelesu 2028. godine nikada nije bila tajna. Voleo bi da tada, sa 41 godinom, zatvori reprezentativno poglavlje karijere. Međutim, ono što se dogodilo u Njujorku pokazuje koliko je taj plan sada teško predvideti.
Novak je posle meča bio otvoren i nije pokušavao da sakrije koliko ga brine ono što mu se događa. U hipotetičkom scenariju, da je prošao dalje, u polufinalu je mogao da se sastane sa Karlosom Alkarazom. Umesto toga, njegov turnir završen je već prvog dana.
“Bilo je očigledno da sam se na terenu osećao užasno. Nažalost, to je nešto sa čim se praktično borim tokom gotovo svih mečeva ove godine. Povraćanje, mučnina, to je ozbiljan problem. Posle toga, praktično celo moje telo počinje da otkazuje, pojavljuju se grčevi i bol. Na kraju su leđa rekla da više ne mogu, zatim i rame, i nisam uspeo da završim meč“, objasnio je.
Najviše zabrinjava činjenica što ni sam nije imao odgovor na pitanje zbog čega se njegovo telo ovako ponaša.
“Zaista pokušavam da shvatim šta se dešava i dokle mogu da doguram ako ovako nastavim”.
Jedno je izgubiti meč, a drugo je izgubiti ga zato što je protivnik bio bolji. Ali kada telo počne da otkazuje tokom borbe, pitanje više nije samo kako pobediti sledeći meč, već kako uopšte nastaviti karijeru na najvišem nivou. Đoković je priznao i da mu je kroz glavu prolazila mogućnost da preda meč.
“Da, da, razmišljao sam o tome. Ali onda sam osvojio jedan set, a potom i treći. Pomislio sam: ‘Dobro, možda postoji šansa’. Nisam želeo da odustanem u četvrtom ili petom setu, želeo sam da završim meč”.
Uprkos svemu, želeo je da ostane do kraja. Kao i mnogo puta tokom karijere, nije želeo da odustane dok god postoji mogućnost da se nešto promeni. Posebno ga je dirnula reakcija publike na stadionu Artur Eš.
“Praktično sam mrzeo svaki trenutak koji sam proveo na terenu zbog toga kako sam se osećao. Ali, iz perspektive publike i njihove podrške, bilo je neverovatno, iskreno, od samog početka. Pokušavali su da me podignu u važnim trenucima i mnogo mi je žao što nisam mogao da pružim ono što je trebalo, što sam mogao ili što sam želeo zbog njih. Ali ljubav i podrška koju su mi pružili na kraju su me dirnuli do srca“.
Sada ostaje da se vidi kada će Đoković ponovo igrati. Za sada ima potvrđeno učešće na egzibicionom Six Kings Slamu, koji se održava 21, 22. i 24. oktobra. Još jedan podatak pokazuje koliko se njegova situacija promenila. Prvi put od jula 2018. godine nalazi se van najboljih 10 tenisera sveta, dok je u ATP trci za plasman na završni Masters trenutno 11.
Možda je ovo samo još jedan pad iz kojeg će se vratiti. Možda je Njujork samo još jedna stanica na putu ka novom povratku. Međutim, prvi put posle veoma dugo vremena, pitanje je može li Novakovo telo još jednom da mu dozvoli da to uradi.
Bonus video:
