Našao se Damjan Đokanović u centru pažnje domaće fudbalske pozornice kada je prethodne zime izveo makazice za TV špice i kao srednjoškolac doneo Vojvodini plasman u četvrtfinale Kupa Srbije.
NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!
Ko je propustio simultanke perspektivnog centarfora u mlađim selekcijama, tada se uverio da Vojvodina posle Mihaila Ivanovića, Jovana Miloševića i Vuka Bošnjaka u svojim redovima čuva još jednu mašinu za golove.
Kako bi nastavio da se razvija u željenom pravcu i izbegao stagniranje usled ozbiljne konkurencije u prvom timu, na “Karađorđu” su odučili da mladog centarfora ovog leta pošalju na pozajmicu u Bor, gde će kroz Prvu ligu demonstirati znanje koje poseduje i steći neophodno iskustvo za povratak u Vošu. Đokanović je prethodnog vikenda golom Boru doneo pobedu na gostovanju Dubočici, te nagovestio da kaljenje na istoku Srbije donosi rezultate, o čemu je između ostalog govorio za Meridian sport.
“Pogodak mi je zaista mnogo značio. Nisam bio standardan na startu prvenstva, s obzirom na to da sam se naknadno priključio ekipi u toku priprema. Borio sam se za mesto u ekipi, pa mi ovaj gol donosi novu dozu motivacije, samopouzdanja i želje za daljim radom. Verujem da je ovo tek početak i da će biti još golova”, počeo je mladi centarfor, pa nastavio u istom dahu:
“Imamo odličnu ekipu. Trudom i radom možemo da se izborimo za mesto u vrhu. Ljudi su nas rano otpisali zbog tri vezana poraza. Podigli smo se, vezali smo dobre rezultate i kvalitetan kolektiv.”
Prvi put u karijeri promenio je sredinu momak iz veoma talentovane generacije ’08. Izbor je pao na Bor, klub sa kojim Vojvodina odnedavno neguje veoma bliske odnose, čemu svedoči selidba brojnih mladih igrača na istok naše zemlje.
“Situacija je odlična imajući u vidu da je predsednik Vojvodine, Dragoljub Zbiljić, rešio da pomogne Boru. Uslovi su na svakodnevnom nivou sve bolji. Teren, lopte, oprema… Sve je odlično. Sviđa mi se klub. Prvi put sam otišao od kuće, ali smatram da sam se lepo snašao u potpuno novom okruženju. Izborio sam se za mesto u timu i sada je sve lakše. Fokus je samo na fudbalu.”
Istim putem krenuo je nekadašnji igrač, sportski direktor i trener Vojvodine – Ljubiša Dunđerski, koji trenutno u redovima crno-belih obavlja funkciju koordinatora sportskog sektora.
“Redovno radimo zajedno. Ljubiša mi mnogo pomaže. Došao je u Bor da pomogne svojim znanjem i iskustvom, a to čini na svakodnevnom nivou. Ne samo kada sam ja u pitanju, već i ostali mladi momci koji su stigli iz Vojvodine. Posvetio nam se maksimalno. Motiviše nas i daje mnogo saveta.”
Svojevremeno reprezentativac naše zemlje, as Atalante i Koma, igra ozbiljnu ulogu u razvoju mladog špica.
“Posle svakog treninga pričamo. Imamo jednu klupu, a tako je bilo i u Novom Sadu. Čim završimo trening, sednemo i razgovaramo. Upijam savete. Iskreno mi kaže čime je zadovoljan, ali šta mogu da unapredim. Takva posvećenost ima veliki značaj za mene. Zahvalan sam mu na tome.”
Tokom nešto više od godinu dana otkako je deo seniorskog društva napredovao je Đokanović na igračkom, ali i psihološkom planu.
“Prijaju mi minuti. Uživam u seniorskom fudbalu. Prva liga nikada nije bila bolja. Tu je pregršt zvučnih imena. Smatram da je boravak u Boru idealna uvertira za zimu i povratak u Vojvodinu. Samo svojim radom i učinkom mogu da se vratim na “Karađorđe” i da u mom klubu računaju na mene. Napredovao sam na psihološkom planu. Nije lako promeniti grad, upoznavati nove ljude kao jako mlad… Ali snašao sam se lepo i mislim da sam psihološki najviše napredovao.”
Kada je u pitanju napadač na kojeg se ugleda razmišljanja nije bilo…
“Ne porede me sa drugim igračima, ali uzor mi je Erling Haland. Mašina za golove, koja mnogo radi za ekipu. Ugledam se na njega, pokušavam da kradem fore i fazone. Razlika je u tome što se on služi levom, a ja desnom nogom. Smatram da imam talenat da jednog dana igram na tom nivou. Uradiću sve da se izborim za to.”
Redovno je u kontaktu sa saigračima iz Novog Sada.
“Stekao sam velike prijatelje za ceo život. Sa Markom Veličkovićem se čujem svaki dan. Postao mi je jedan od najboljih prijetalja. Čujem se sa Markom Poletanovićem i Milutinom Vidosavljevićem, ali Crni je nedavno napustio ekipu i otišao u Rusiju. Negujemo sjajan odnos. Svi me čekaju i nadaju se da ću se uskoro vratiti još bolji nego što sam otišao.”
Čestitke za gol stizale su sa brojnih adresa.
“Javilo se mnogo ljudi… Kontaktirao me je predsednik Zbiljić, ali i saigrači… Svi znaju koliko golovi generalno znače napadačima. Sada sve može da ide samo na bolje. Probio sam led. Videćemo, nastaviću da radim kao i do sada, čak i jače. Strpljiv sam, ne jurim statistiku, ali voleo bih da ostavim značajan trag u Boru i da zimu dočekamo u gornjem delu tabele.”
Tokom poslednjih godina Voša je lansirala na veliku scenu brojne napadače…
“Znam momke generalno. Viđao sam ih u omladinskom pogonu. Treneri vas tada motivišu tako što vas porede sa njima. Ne znam ih lično, ali već sada su napravili sjajne rezultate i izgradili svoje ime. Mogu da se ugledam na njih, deca su Vojvodine.”
Zajedno sa Đokanovićem u Bor je stigao i njegov dugogodišnji saigrač – talentovani Lazar Peranović.
“Od osme godine sam u Vojvodini. Odrastao sam u klubu i sve tu naučio. Ceo život navijam za Vošu, ona mi je u krvi. Znači mi mnogo što je Lazar Peranović ponovo sa mnom u Boru. Znamo se ceo život. Znam koliko vredi, a i on zna koliko ja vredim. Razumemo se na terenu i van njega, nadam se da će sve biti sjajno.”
Lako je mladi golgeter odabrao omiljenu pobedu Vojvodine.
“Bez dileme preokret protiv Crvene zvezde na “Karađorđu”, a takođe mi je draga i pobeda na Marakani. U Beogradu sam ušao kao rezerva, u Novom Sadu sam ostao na klupi.”
Dileme nije bilo ni kada je u pitanju poraz, s obzirom na to da je bio deo finala Kupa Srbije minulog proleća.
“Žalim i dalje za tom utakmicom. Preplakao sam celu noć. Oduvek sanjam da osvojim trofej sa Vojvodinom, a to se umalo dogodilo sa samo 18 godina… Smatram da je moglo bolje da se završi, imali smo utakmicu u našim rukama. Ko zna zašto je to dobro. Imaćemo priliku da se iskupimo. Sa našim kvalitetom kandidujemo se za borbu za trofeje i ove sezone”, zaključio je Damjan Đokanović u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
veljko
Peranović sa njim u Boru – štaviše, to jačina tim povezanosti koja može pomoći mladima da se brže uklope. Videćemo šta će biti od njih dvojice do kraja sezone.
milos
Nezgodno što je izgubio final sa Zvezdom, ali to ga može samo da učini jačim. Imaju se vremenske dosta da se iskupe ove sezone.
jovan
Koliko god talenta da poseduje, detalj koji me impresionira je što redovno razgovara sa mentorima i upija savete. To je prava mentaliteta!
milutin
Čudo kako se mladi igrači tako brzo adaptiraju kad se presele u novi grad. Prvo je teško, ali ovaj momak izgleda mentalno jak.
milos
Dubočica gostovanje sa golom – krenulo je! Nadam se da će do zime biti što stabilniji i da će biti spreman za povratak u Voš.
jakov
Nekad se čini kao da Vojvodina može sve da isporuka, ali nisu valjali rezultati početkom sezone? Glad vidim da se dignuli nakon što su vezali dobre partije.
ivan
Ljubiša Dunđerski kao mentor – to je fora kombinacija. Iskustvo koje to cure donosi je neprocenjivo za mladog golgetera od 18 godina.
branko
Interesantan pristup da se mladi igrači pozajmljuju u Prvu ligu. Bor nije baš obična destinacija, ali čini se da ima smisla za razvoj.
nikola
Žao mi je što se Vojvodina sa Zvezdom nije poklapala u finalu Kupa, to bi bilo nešto! Samo nastavi tako Damjane, vratiće se bolji!
strahinja
Odličan intervju! Mladić ima talent i ponos što je ponosan na Vojvodinu. Haland kao uzor – to obećava! Nadam se da će Bor biti dobra stanica za njegov razvoj.