(Od izveštača Meridian sporta iz Nikšića)
Dugo Nikšić nije bio u prilici da dočeka veći broj gostiju. Ni onima koji su prvi put kročili na ulice drevnog Onogošta navigacija do doma fudbalera Sutjeske jednostavno nije bila potrebna. Kao savršen putokaz poslužili su mnoštvo pešaka koji su se uputili na istu destinaciju, varnica poneke zapaljene baklje i gromoglasno skandiranje imena – Andrija Delibašić.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Postao je Nikšić ovog podneva prestonica balkanskog fudbala. Sve to u čast prerano preminulog Delija, čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag u dresovima Partizana, Sutjeske i Budućnosti, klubova koji su danas istrčali na teren i podigli grad na noge u znak sećanja na svog heroja.
Sijaset uglednih fudbalskih radnika, ali i poznatih zvanica iz različitih branši, okupilo se na stadionu kraj Bistrice kako bi nastavili da pišu stranice priče koja je nažalost prerano ostalo bez glavnog junaka. Među njima se našao i istaknuti crnogorski reprezentativac, donedavno sportski direktor Budućnosti – Dejan Boske Damjanović, koji je sa lica mesta govorio za Meridian sport.
“Teško je nešto reći u ovakvoj situaciji. Nedavno je bila godišnjica, na kooj nažalost nisam mogao da prisustvujem. Na licenci smo u Podgorici i iskoristio sam priliku da mu obiđem grob i dođem večeras na memorijalni turnir u njegovu čast. Mnogo mi je drago što se turnir održava. Nadam se da se neće sve svesti na ovu godinu, već da će to prerasti u tradiciju. Sledeći put u Podgorici, pa onda u Beogradu… Zašto da ne”, istakao je Damjanović, pa potom nastavio u istom dahu:
“Ne mogu se sećanja svoditi na jednu uspomenu. Znaš kada je neko jednostavno dobar čovek… Uvek je bio pozitivan! Znao je šta da kaže – umeren, ali pravičan. Sa strane njegovi fudbalski kvaliteti, svi su ga voleli. Bio je veliki čovek”.
Pregršt je anegdota nastalo dok je stasavalo prijateljstvo nekada ubojitih golgetera, a Dejanu su u sećanju posebno ostali trenuci iz istorijske noći, kada je pred Sokolima pala moćna Engleska.
“To je onaj čuveni meč protiv Engleske. Bili smo na klupi pri rezultatu 1:1. Pričali smo da ukoliko neko uđe i postigne gol, da ćemo ga proslaviti uz pesmu koju smo tada stalno slušili. Dešava se da sam ja dao gol, ali nema slavlja dok ne vidim Delija… Trčao sam ka njemu… Bila je to interna šala za pesmu od “Connect-a” i stihove “Ništa hladno pivo…”.
Zastao je Damjanović na nekoliko sekundi…
“Malo se rastužim kad ovako pričamo”.
Kada god je prilika da se okupe, Damjanović i družina iskoriste priliku da se prisete najlepših zajedničkih trenutaka.
“Uvek se trudimo da pričamo o lepim stvarima i evociramo takve uspomene. On je negde uvek tema”.
Bonus video:
kosta
To su bila vremena igrao se i dobar fudbal ali se živjelo znali su ljudi da uživaju i na terenu i pored terena