Malo je onih koji su toliko dugo bili na Marakani, da poznaju svaki ćošak stadiona. Oni ne prave razliku između direktora i čistačica, jer su ih gotovo deceniju susretali po hodnicima, te funkciju doživljavaju pro forme, a odnosi su odavno postali lični.
Za takve se kaže da su Zvezdina deca, a prvi među jednakima kada se priča o onima koji su imali tu privilegiju da fudbalski i ljudski stasaju u klubu za koji ceo život navijaju je Lazar Žaknić.
Kapiten generacije momaka rođenih 2004. godine koja je prvom timu Zvezde dala Ognjena Mimovića, Stefana Lekovića, Marka Lazetića i Viktora Radojevića – sada se iz dečaka u muškarca transformiše daleko od Marakane.
Odnedavno je novi fudbaler slovačkog prvoligaša, ekipe Mihalovce, a za Meridian sport je govorio o mnogim temama, sa posebnim akcentom na Zvezdu, ali i Italiju.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Priključio sam se ekipi posle sedam kola, ali sam već stigao da debitujem. Ušao sam na početku drugog poluvremena, pobedili smo čak 10:0 u Kupu Slovačke, tako da sam vrlo zadovoljan debijem. Što se kluba tiče, gaje velike ambicije. Smatram da smo među šest najboljih ekipa u prvenstvu i verujem da ćemo to i dokazati. Moram da pohvalim sjajne uslove za rad, kao i organizaciju. Sve je bukvalno na elitnom nivou“, počeo je Žaknić razgovor za Meridian sport, a zatim se osvrnuo i na prethodnu takmičarsku godinu:
“Prošlu sezonu sam proveo u Hrudimu, takmičio se u drugoj ligi Češke i bukvalno nas je gol delio od toga da uđemo u viši rang. Igrao sam skoro na svim utakmicama, tako da mislim da je odlazak u Češku bio pravi potez. Osetio sam da sam spreman za iskorak, i kako nismo uspeli da se plasiramo u elitnu diviziju – odlučio sam se da odem. Stigao je poziv od ekipe Zemplin Mihalovce i brzo smo se dogovorili.”
Seća se i vremena provedenog u Italiji. Izdvaja jezik kao ključni segment za stranca da se na najbolji mogući način adaptira tamošnjem fudbalu.
“Što se Italije tiče, otišao sam vrlo mlad, igrao sam za Sasuolo i Frozinone. Mene su iz Sasuola primetili dok sam nastupao za omladince Čukaričkog. Pratili su me to celo proleće i tokom leta smo ušli u razgovore. Generalno, teško mi je pao odlazak od kuće. Drugi jezik, druga kultura i fudbal na dosta većem nivou. Nastupao sam u Primaveri, ali mi je trebalo šest meseci da se ustalim, pre svega zbog jezika. Bukvalno niko ne priča engleski i prinuđen si da naučiš italijanski. Bilo je nas trojica ili četvorica koji smo stranci, tako da smo svi u ekspresnom roku morali da naučimo italijanski.”
U Frozinoneu je odigrao i prve minute u seniorskom fudbalu. Aktuelni trener Lećea je prvi primetio Žaknićev potencijal.
“U Frozinone sam otišao početkom 2024. godine i nastavio da nastupam u Primaveri, ali sam redovno trenirao sa prvim timom. Tada me je Euzebio Di Frančesko koji je sada trener Lećea, priključio seniorskoj ekipi, zadovoljan mojim partijama u mladom timu. Poslednja dva meseca sam trenirao sa prvim timom od ponedeljka do petka, a onda vikendom igrao Primaveru. U međuvremenu je ekipa ispala u Seriju B, ali sam ostao, želeo sam da se izborim. Prošao sam pripreme, igrao skoro svaku utakmicu i skrenuo pažnju i kod novog trenera. Debitovao sam u Kupu Italije protiv Pize, ostavio dobar utisak, ali smo baš loše ušli u sezonu. Doslovno su se četiri trenera promenila za godinu dana. Teška sredina za mladog igrača, pogotovo stranca, ali imam potrebu da kažem nešto o Primaveri. Znam da se to takmičenje potcenjuje, ali to je ubedljivo najkvalitetnija omladinska liga na svetu. Mislim da je bukvalno na nivou nekih seniorskih prvih liga u Evropi. Znam protiv koga sam sve igrao i tu je mnoštvo fudbalera koji sada nastupaju u Ligama petica. Ne možeš da ne napreduješ.”
Ipak, ponikao je na terenima iza juga Marakane…
“Naravno, Zvezda je uvek u srcu. Prošao sam kompletnu Zvezdinu školu, sa izuzetkom poslednjih šest meseci kada sam otišao u Čukarički na poziv Đorđa Aćimovića koji me je svojevremeno trenirao i na Marakani. Bilo mi je baš teško da odem iz Zvezde, jer sam u klubu proveo deceniju. Ali svako ima svoj put i to sam morao da prihvatim“, rekao je Žaknić i nastavio u dahu:
“U kontaktu sam sa Stefanom Lekovićem i Ognjenom Mimovićem iz moje generacije. Bili smo dobra ekipa, ali su nas dobrim delom razdvojili kada smo došli do kadeta. Pomešali su 2004. i 2005. godište, pa su neki igrali za Zvezdu, a neki za Grafičar. Konkretno, nastupao sam za Grafose, trener mi je bio Nikola Đurović i to mi je jedan od lepših perioda u karijeri. Sećam se da smo kao kadeti završili na četvrtom mestu, a Đuka kao trener je neverovatan. Bukvalno nam se postavio kao prijatelj i otac. Bila je privilegija učiti od njega. Iz ove perspektive – ne bih ništa menjao u svom putu, iako nisam dočekao šansu na Marakani.”
Kao i mnogi, nije mogao Žaknić da promakne oštrom skautskom oku čuvenog Tome Milićevića.
“U Zvezdu sam došao baš kao dete. Sećam se da sam počeo u školi fudbala “Fut” i da je odatle dosta nas došlo na Marakanu, na poziv Tome Milićevića. Na prvom treningu je bilo nas 50, bukvalno dve generacije. Trenirali smo na šljaci… Posle su se generacije razdvojile, mi smo ostali sa čika Tomom, ali nas je zatim preuzeo Slavoljub Đorđević. Kod njega sam dobio i kapitensku traku… Baš lepo vreme, možda i najlepše u Zvezdi.”
Mašta o reprezentaciji Srbije, Zvezdi, ali i Italiji.
“I dalje imam pravo da nastupam za mladu reprezentaciju Srbije… Naravno da mi je to želja, ali vreme će pokazati. Svako dete sanja da zaigra za reprezentaciju Srbije. Što se tiče Zvezde – velika mi je želja da se vratim jednog dana, ali vidim sebe nazad u Italiji. Tamo sam mnogo naučio i napredovao. Znamo svi šta je Italija, pogotovo za štopere”, podvukao je Žaknić.
BONUS VIDEO:
