Ne postoji bolja potvrda Koeljove hipoteze da “šansa za ostvarenje sna čini život zanimljivim” od priče tinejdžera koji su zarad voljenog kluba odrasli brže od ostatka generacije.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Pomisao na AEK iz Larnake ne budi lepa sećanja u crno-belom svetu, ali Partizanova deca, gladna uspeha, spremna su za promene. Pre samo tri leta, jedan je pevao sa južne tribine, drugi skupljao lopte kraj aut-linije. Danas – Ognjenu Ugrešiću pripada status zamenika kapitena i jednog od lidera tima, a Zoranu Aliloviću epitet mlade nade Partizana, od koje su u Humskoj mnogo očekuje.
Tandem, koji je ekspresno prošao put od Partizanovih beba do prvog tima, u razgovoru za Meridian sport evocirao je uspomene iz prethodnog okršaja sa Kipranima i iz ličnog ugla predstavio atmosferu sa stadiona u Humskoj ulici.
“Sve se brzo odigralo. Gledao sam utakmicu sa AEK-om sa juga i zamišljao da ću jednog dana biti na terenu. Srećan sam jer danas živim svoje snove. Vrate me sećanja često u to doba. Neretko pričam sa drugarima iz Kikinde koji su veliki navijači Partizana, sa kojima sam zajedno išao na utakmice. Oni ne igraju fudbal, ali sve prate. Uvek mi je bila želja da me oni bodre sa južne tribine, pa da sa terena zapevamo zajedno. Utakmica protiv AEK-a je prilika da se to i dogodi. Naježio sam se na samu pomisao. Nisam očekivao da će se tako brzo desiti sve”, počeo je Ognjen Ugrešić razgovor za Meridian sport.
Na tribini namenjenoj vatrenim pristalicama, Ognjen je tada boravio sa velikim prijateljem, sada prvim zamenikom Bibarsa Natha – Vanjom Dragojevićem.
“Atmosfera je bila sjajna, kao i uvek kada Partizan igra u Evropi. Nažalost izgubili smo… Raspoloženje je potom opalo. Nisam tada poznavao nikoga od prvotimaca, a i zaista je bilo manje mladih igrača u timu. Partizan uvek ide na pobedu. Uopšte ne čudi što narednih dana u Zemunelu nije bilo osmeha”.
AEK je u Beograd stigao sa skromnih 2:1, a potom najviše zahvaljujući Imadu Faražu neutralisao Partizanovo rano vođstvo od 2:0 i stigao do više nego dovoljnog remija. Oba gola za crno-bele na tom susretu postigao je sjajni Rikardo Gomeš, a Ugrešić smatra da ubojiti strelac trenutno ima dostojnog naslednika u Humskoj.
“Joca Milošević – naravno! Daće Bog da uđe u ritam, da ga ne muče povrede. Ako bude zdrav, sigurno će nastaviti da postiže golove”.
Kroz istoriju gotovo sve generacije, apsolutno svakog kluba, doživele su barem jedan “tragičan poraz”. Teško je Ognjenu pala eliminacija od Kiprana, ali ni blizu kao remi iz grupne faze Lige Evrope, koji je potom skupo koštao Partizan.
“Bez dileme – remi sa AZ Alkmarom u Beogradu. To je utakmica koju bih voleo da zaboravim, ali ne ide. Gledao sam utakmicu od kuće, preko TV-a… Sedeo sam sa mojima u Kikindi. Kada smo primili drugi gol otrčao sam u sobu da plačem. Sećam se kao da je juče bilo. Primili smo dva gola sa igračem više. Ostalo mi je baš upečatljivo sve”.
Talentovani vezista, za kojeg se već neko vreme raspituje Mančester junajted, bio je vrlo direktan prilikom najava evropske premijere.
“Idemo da pobedimo, kao i uvek. Favorit ne postoji”, direktno je konstatovao predvodnik nove generacije vicešampiona Srbije.
Na Ugrešićeve reči nadovezao se potom Zoran Alilović. Perspektivni ofanzivni vezista, rođen 2006. godine, zbog obaveza nije bio na tribinama u prethodnom duelu sa AEK-om. Bio je još bliži samoj borbi – odmah iza reklama kraj aut-linije.
“Bio sam veoma uzbuđen. Tokom čitave sezone smo skupljali lopte. Ostao je gorak ukus u ustima nakon te eliminacije. Želeli smo u Ligu Evrope, a ispali smo baš nesrećno. Dobro smo otvorili utakmicu, a potom olako primili golove. Bilo mi je teško zbog toga”, počeo je Alilović, pa potom nastavio u istom dahu:
“U glavi mi je gol za 2:2 koji je postigao Faraž, kao i ona tuča, koja se dogodila, guranje preciznije… Samo sam video da je došlo do gužve, ali detalje nisam uspeo da ispratim”.
Alilović je progresivno napredovao u naredne tri godine… Od klinca iz škole koji skuplja lotpe, do prvotimca koji čeka svojih “pet minuta” na pozornici Starog kontinenta.
“Sad kada se vratim sve je išlo nekim lepim tokom. Doslovno ispunjenje snova. Nisam u tom trenutku ni razmišljao toliko daleko. Prelepo zaista! Skupljajući lopte sanjao sam da budem na terenu, a sada se možda to i ostvari”.
Jedini akter iz tog dvomeča, koji još brani crno-bele boje, jeste kapiten Bibars Natho. Nije Zoran propustio priliku da o tome razgovora sa vođom srpskog vicešampiona.
“Razgovarali smo često… Ta utakmica nam je u fokusu. Natho je igrao u oba susreta. Svesni smo i sada šta nas očekuje, kako od protivnika, tako i od uslova za igru na Kipru. Ne ide nam to u prilog, pogotovo posle boravka u Rusiji, gde je bilo do 20 stepeni. Ali, šta je tu je, na nama je da utakmicu dočekamo maksimalno spremni”.
Nada se Alilović da će podmlađeni tim Partizana naći rešenje za “osvetu” Kipranima.
“Verujem da ćemo uspeti da se revanširamo. Sa tim stavom moramo da izađemo na teren. Tako svi razmišljamo. Izgledalo je sve dosta drugačije tada. Što mladost ne bi bila naša snaga u ovom momentu?Svi verujemo jedni u druge i smatramo da nam upravo to može doneti uspeh”.
Svidela se Aliloviću atmosferu u Humskoj pre ti godine, a nema sumnje da bi najviše voleo da zaigra pred punim tribinama za nešto više od dve nedelje.
“Trenutno smo u težoj situaciji. Ne znam koliko će navijača doći, ali svako je dobrodošao da nam pomogne u našoj borbi”, zaključio je Zoran Alilović u razgovoru za naš portal.
Bonus video:
