Iz prve ruke - kako je Milojević vratio elitu na Marakanu: Vladan ima zvezdaški duh, a Kanga vrača koji šalje lopte u gol

Ne postoji ni merna jedinica, a kamoli formula za izračunavanje dužine puta tokom kojeg se kolektiv pretvara u tim. Individualnost nestaje, jer je za ostvarenje zajedničkog cilja neophodno i zajedničko kretanje ka istom. Jasno je da pojedinac sam ne može mnogo, te da je neophodna vodeća struktura obdarena sposobnošću upravljanja talentima u korist tima.

“Ako svi odlučimo svirati prvu violinu, nećemo biti ansambl.Stoga je potrebno poštovati svakog muzičara na njegovom mestu”, konstatovao je Robert Šuman, a sledeći njegove reči primenio “fudbalski orkestar” predvođen dirigentom – Vladanom Milojevićem i njegovim pomoćnicima Vladimirom Jankovićem i Milanom Kosanovićem. Spomenuti trio je najpre vratio veru igračima, a potom i navijačima. Crveno-bele je ponovo krasio pobednički mentalitet, a Zvezda se vratila u sam krem fudbala na Starom kontinentu. Avantura duga dve i po godine završena je krajem 2019, a svaki od članova “velike trojke” krenuo je tada svojim putem.

Opaka bolest je zaustavila Milana Kosanovića, koji nas je prerano napustio nedugo nakon napuštanja kluba iz Ljutice Bogdana. Vladan Milojević je tokom minulih sezona radio van granice Srbije, a sada je ispunio obećanje, prihvatio poziv voljenog kluba i započeo novi mandat na stadionu “Rajko Mitić“. Treći crveno-beli arhitekta koji je projektovao uspehe kluba sa Topčiderskog brda, Vladimir Janković, okrenuo se izgradnji samostalne karijere, ali kako i sam voli da istakne “nikada nije otišao sa Marakane”. Doskorašnji trener Sutjeske se u intervjuu za Meridian sport najpre prisetio trenutaka sa početka “nove ere” srpskog šampiona.

“Tri ciklusa kvalifikacija od po osam utakmica. To je ono što je Zvezdi dalo zamajac, a klub je to znao da iskoristi i posle nas. Upravo to ga i danas drži tu gde jeste. Izuzetno sam ponosan na to. Bio je veoma težak period za sam klub. Sačekala su nas brojna pitanja: ‘Šta radite ovde? Zašto ste ovde došli’? Mi smo verovali. Svima sam poručio da kupe sezonske ulaznice i dođu da uživaju. Ubeđen sam da sve dolaze iz vere. Naravno, neophodno je znanje i ulaganje truda i napora. Sve je povezano. Važno je da voliš svoj posao, kako bi mogao da mu pristupiš energično, požrtvovano, sa velikim htenjem. Odlazili smo u Svetu goru i mnoge druge svetinje gde su se svi molili za naš uspeh, kao srpskog predstavnika u evropskim takmičenjima. Samo Bog zna koliko puta smo pomilovani. Svedoci smo i velike sreće koja je značajn faktor svih uspeha. Kada se sve sublimira dolazi konačan rezultat. Ništa ne može da se desi bez kvalitetnih ljudi. Ja sam samo jedan mali segment toga. Radio sam jedan deo posla. Važno je iz svakoga izvući maksimum i učiniti ga najboljim mogućim. To čini jedan tim. Igračima je neophodna podrška. Potrebno je da ih gledate kao svoje najrođenije, a oni znaju to da prepoznaju i da kasnije slušaju vaše savete”.

Poteškoće nisu zaobišle tim stručnjaka već po samom dolasku u Ljutice Bogdana. Klub je krenuo od prve runde kvalifikacija za Ligu Evrope, a žreb često tog leta nije bio naklonjen crveno-belima. Uprkos svemu, topla, ako se doda nivo uzbuđenja vrela noć 24. avgusta 2018. godine, unapred se kandidovala za neizostavan deo svake knjige posvećene klupskoj istoriji Crvene zvezde.

“Okidač svega bio je Krasnodar. Konkretno revanš u Beogradu. Mašina se pali upravo tada. Krenuli smo iz velikog minusa. Tokom priprema poraženi smo od neke selekcije Zlatibora sa 2:1… Priču smo bazirali na tome da svakom igraču usadimo veru da poseduje kvalitet i da je spreman za velika dela. Sve je počelo od Vladana, a potom od Kosana, mene i svih zaposlenih. Prenosili smo dobru energiju na tim i odlično ih fizički pripremili. Kvalifikacije su nam dosta pomogle. U svakoj novoj rundi je bilo više snage u nogama. Rasli smo postepeno. Igra je bila svrsishodna. Nismo mi rasturali protivnike, palili i žarili, ali koristili smo naš kvalitet u odnosu na protivnika da bismo došli do cilja. Nismo bili lepršavi. Ali to mogu ekipe koje su za oktavu iznad tog nivoa. Oni mogu da kupe koga žele, a mi smo morali da budemo mudri i polako, ali sigurno gradimo taj timski karakter. Bilo je neophodno da defanzivno budemo organizovani, a naravno da i ofanzivno pružimo maksimum”, kazao je Janković, koji se potom osvrnuo na pojedine kritike da je tadašnji tim bio više defanzivno orijentisan nego što je to bilo potrebno:

“Vrlo često se zanesemo. Pročitam komentare ili izveštaje. Fudbal upravo zato i jeste lep. Svako može da komentariše i vidi ga na svoj način. Bitno je da javnost zna neke stvari. Nije lako ostvariti uspehe u uslovima u kojima smo ih mi stvorili”.

“Lopta je bila teledirigovana od strane Kanginog vrača”

Prva asocijacija na trijumf nad Krasnodarom jeste nesvakidašnji, dalekometni projektil Gelora Kange, koji je početkom drugog poluvremena završio direktno u mreži ruskog tima. Gabonac nije u tom momentu odlučio da će šutirati. Naprotiv. Dugo uoči utakmice je smišljao plan kako će realizovati ideju sopstvenog vrača.

“Kosan uklizava na atletskoj stazi posle gola. Ogulio je kolena čovek. Svašta je tu moglo da se vidi. Sjajna energija je krasila čitav kolektiv. Karakteristično za tu utakmicu je priča o Kanginoj pripremi. Gelor ima svog vrača u Gabonu. Vrač mu je rekao da samo šutira, a da će mu on loptu uvesti u gol. To je bila teledigirigovana lopta od njegovog vrača. Zaista komična priča, za nepoverovati, ali on je verovao snažno. Verovao je da će vrač uticati. Svako ima svoja verovanja, to je deo njegove kulture. Moramo da poštujemo. Gelor ima ozbiljan kvalitet šuta. Znamo svi da nije samo Krasnodaru dao takav pogodak. Kad ljudi veruju da nešto mogu, to se i dešava. Tako smo mi verovali u Crvenu zvezdu. Ta tri ciklusa kvalifikacija su vrhunac u mom trenerskom radu”.

Hipoteza Barda Živadinovića je još jednom potvrđena – 2:0 je najopasniji rezultat

Nije Krasnodar jedina “čarobna” priča iz ugla aktuelnog srpskog šampiona u godinama rekonstrukcije i povratka kluba na međunarodnu scenu. Već narednog leta “okliznuo” se favorizovani Salcburg, koji je u gotovo svakom segementu nadigrao Zvezdu, a potom “pao” u foto finišu na domaćem terenu.

“Svedok mi je Goran Negić. Atmosfera je bila sjajna. Naši navijači su dominirali. Bili su desno od naše klupe. Salcburg je poveo 1:0 i to je dosta uznemirilo ekipu. Otišli smo na poluvreme i bilo je teško pronaći prave reči. Bodrili smo momke. Tek što je počelo drugo poluvreme poveli su sa 2:0 i nastala je apsolutna tišina. Kako na terenu, tako na tribinama. Okrećem se na drugu stranu i vidim ljude iz uprave. Gotovo da su se svi pomirili sa porazom. Mnogo je Salcburg bio bolji. Palo nam je samopouzdanje. Muk. Ustanem sa klupe, udarim Negu laktom i kažem: ‘Biće 2:2, ajde, dajemo im dva gola iz prekida’. Verovao sam u to, jer jedino smo tako mogli da zapretimo. Neverovatna stvar. To se događa jednom u životu, na kraju je baš tako i bilo. Možete da pitate Negića. Nezaboravna noć”.

Tada već nije bilo potrebe čekati naredno leto za novo čudo. Posle 27 godina Crvena zvezda se vratila u Ligu šampiona, prvi put od osvajanja prestižnog takmičenja. Iste godine trofeja se domogao gotovo besprekorni Liverpul, koji je jedinu “mrlju” u sezoni zaradio upravo na stadionu “Rajko Mitić”. Do tog trenutka epizodista, Milan Pavkov, pretvorio se u kultnog heroja pristalica crveno-belih i sa dva efektna gola naneo poraz budućem prvaku kontinenta.

“Spremali smo se kao i za svaku drugu utakmicu. Silno smo bili motivisani. Igramo na Marakani, tu su naši navijači. Gledali smo na to kao na običan susret. Baš kao na terminu za mali fudbal sa drugarima. Jednu izgubiš, narednu dobiješ. Tako su oni nas dobili na Enfildu. Izašli smo sa puno poštovanja i videli Liverpul u punom sastavu. Nedostajao je jedino Šaćiri, koji je provocirao publiku u Engleskoj, pa mu je poručeno da mu u Beogradu neće biti prijatno. On je bio značajan šraf za njihov tim, to ne smemo zaboraviti. Atmosfera je po običaju bila veličanstvena. Ne viđaju oni to u Engleskoj”.

Velike pobede rađaju legende. Jedna takva nastala je upravo nakon iznenađenja jeseni. Navodno, “fudbalski krugovi” su progovorili o pozivima klubova iz Engleske koji su stizali na adresu Zvezdinog stručnog štaba, sve u nameri da im se otkrije taktika kojom su nadmudrili Jirgena Klopa i njegov tim. Janković je posvedočio konstatciji da je reč isključivo o legendi.

“Ne znam, nisam upoznat sa tim. Možda Vladan jeste, ili je bio pokojni Kosanović. Koliko znam, to je više legenda. Mi nismo ništa posebno spremali. Postoje dve činjenice. Liverpul nas je potcenio i mi smo bili izuzetno raspoloženi. Očekivali su lagan posao. Neophodno je istrčati na teren maksimalno fokusiran. Nisu nas respektovali. Nisu ličili na sebe i jednostavno nisu pronašli način da ogovore na našu igru. Mnogo igrača je tu utakmicu videlo kao priliku da se pokaže na velikoj sceni i uspeli su to. Ni ta pobeda, kao i sve ostale, ne bi bile moguće da nismo imali neverovatnu podršku naših navijača”.

Mladi strateg, sa više nego bogatim iskustvom koje skuplja skoro dve i po decenije, veruje da će Vladan Milojević ponovo nizati uspehe od na Topčiderskom brdu, ali poziva na oprez zbog potpuno drugačijih okolnosti u odnosu na prvi mandat.

“Treba samo prepusti vremenu sve. Videćemo kako će sve da ispadne, kakav će ishod biti. Nisu iste okolnosti, nije ista situacija. Ništa nije isto. Crvena zvezda je jedna totalno druga Zvezda u ovom momentu. Sedam godina u nizu je deo evropskih takmičenja. Ambicije i standard su promenjeni. Nije cilj plej-of kvalifikacija, već grupna faza. Titula je imperativ, plus, potrebno je dodati i Kup u odnosu na prvi mandat. U redu, bila je i tada, ali očekivanja nisu bila ni blizu današnjih. Ova Zvezda ne bi trebalo da ima problem oko titule ove sezone. Uzimajući u obzir stanje u redovima večitog rivala, mislim da Partizan nema šta da traži u toj borbi. Zvezda je apsolutni favorit u ovom šampionatu. Siguran sam da Vladan poseduje zvezdaški duh. Sigurno će umeti da okrene tim ka željenom pravcu uz pomoć Nebojše Miloševića i ostatka stručnog štaba. Neće biti problema oko prilagođavanja”, kazao je Janković i nastavio u istom dahu:

“Jedino, postoji određena stavka. Prisutan je veliki broj stranaca, dugačak roster. Pitanje je koliko će svi biti zadovoljni ulogom. Nije lako sve uklopiti i održati svlačinonicu mirnom. Čuo sam se sa njim pre nego što se vratio. U kontaktu smo, razgovaramo s vremena na vreme. Čekam da prođe euforija, pa ću ga onda pozvati”.

“Nije bitno koliko ti je velika kuća, bitno je koliko je bilo ljubavi u njoj”

Ukratko je Vladimir povukao paralelu između dve generacije, te kako sam ističe dva potpuno različita kluba.

“Zvezda koja je trebalo da počne da veruje da može. Današnja Zvezda je jedna sigurna ekipa, koja ima imperativ uspeha. Mi nismo imali imperativ, mi smo imali želju. Goreli smo da dođemo do toga. Sad se direktno ide u grupnu fazu ili se igra samo plej-of. To može biti mač sa dve oštrice. S jedne strane dobiješ više vremena da se spremiš, a opet razmišljaš i kakvu ćeš formu imati za taj jedan dvomeč. Sve ima svoje. To se odražava na ceo naš fudbal, čak i na reprezentaciju. Neophodno je osvrnuti se na veliki napredak u infrastrukturi kluba, za koji je zaslužna uprava predvođena Zvezdanom Terzićem, Svetozarom Mijailovićem i Mitrom Mrkelom. Podloga na glavnom i pomoćnom terenu je mnogo korisna”.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Kada je 19. decembra 2019. stručni staf, na čelu sa Milojevićem, napustio “Marakanu”, Janković je odlučio da je idealan trenutak za početak samostalne karijere upravo došao. Okoreli oportunisa spremio se za novu avanturu i prvi angažman ostvario u crnogorskom prvenstvu.

“Težio sam ka Zapadu. Volim organizovanost i kvalitet. Mi smo jedno fudbalski trusno područje, uzimajući kompletno stanje u obzir. Ipak, krenulo je drugačije. U periodu totalne destabilnosti, za vreme pandemije, pojavila se ponuda Titograda koji se praktično davio u problemima. Stigao sam kada je praktično sve bilo rešeno, u četvrtom ciklusu sezone. Svi ti momci su imali po 18, 19 godina. Najveći uspeh je što su oni sada standardni prvotimci u svojim klubovima”, istakao je Janković i dodao:

“Fudbal u Crnoj Gori je na drugačijem nivou. Svi klubovi gde sam radio kao pomoćnik su daleko iznad organizacijski od crnogorskih timova. Uzak krug ljudi rukovodi njima. Norme se kose sa profesionalnim standardima. Stvari ne mogu da idu glatko. Ipak, svaka liga i svaki klub u koji dođete su za poštovanje. Potrebno je prilagoditi se i raditi maksimalno fokusirano. Možda je to i problem, ali uvek sam ambiciozan i želim da sve bude na najvišem mogućem nivou. Zadovoljan sam i sa ličnim radom. Gde god sam bio napravili smo nešto pozitivno”.

Crnogorska putešestvija je nastavljena. Usledio je odlazak u Petrovac, a potom potpis za ekipu koja ima jedan cilj – titulu, Dečić. Dugoročni planovi, sveli su se na kratku epizodu uprkos sjajnim rezultatima. Uprava kluba rešila je da se rastane sa Jankovićem u momentu kada je tim zauzimao lidersku poziciju u prvenstvu, eliminisao direktnog konkurenta u borbi za duplu krunu u Kupu i pružao savim zadovoljavajuće partije protiv znatno jačeg rivala na međunarnodnoj sceni.

“Nismo pronašli zajednički jezik… To im očigledno nije bilo dovoljno, a ishod je poznat javnosti. Nisu se baš proslavili u nastavku sezone, ali dobro. To je današnji fudbal i takav je trenerski posao. Uvek priznam kada razmislim da li sam nešto mogao i bolje od učinjenog. Svakom se obraćam s poštovanjem i razumevanjem, a zahtevam pravičan i pošten odnos. Ljudi vide samo kako njima odgovara, da bi zadovoljili ličnu sujetu. Zahtevaju se instant rezultati, a onda usledi fijasko”, konstatovao je Vladimir, koji je nakon mandata u Riteriaiju preuzeo Sutjesku početkom sezone. Ipak, nedavno je došlo do neočekivanog rastanka poslednjih dana kalendarske 2023. godine.

“Napravili smo veliki pomak u igri. Pojedini parametri su drastično narasli. Ekipa koju sam dočekao je bila potpuno nova. Ostalo je samo nekoliko igrača iz prethodne sezone. Većina kvalitetnih pojedinaca je napustila klub. Ni povrede nas nisu zaobišle. Kapiten, golman Giljan, povredio se. Nismo mogli da računamo ni na špica Boža Markovića. Praktično smo imali samo jednog napadača – Mirosavljeva. Mnogo limita, mnogo ograničenja. Vučič, ubedljivo najiskuniji i najbolji igrač, nije želeo da produži saradnju sa klubom pa se njegov status automatski promenio. Priključio se tek dva meseca posle mog dolaska”, kazao je 53-godišnji strateg i dodao:

“Problemi su mi bili najavljeni uoči dolaska od određenih ljudi u klubu. Čestitali su mi, ali i upozorili da situacija nije bajna. Takav je trenerski posao, želeli smo da stvorimo neku okosnicu za izgradnju novog tima. Čak 32 igrača na spisku smo zatekli. Teško je sve izbalansirati i posvetiti se svakom od njih. Očekivanja javnosti su uvek visoka. Javnost ne gleda objektivne okolnosti, nego se jednostavno traže rezultati. Baš kao u svakom velikom klubu. Željenu formu, koju je trebalo da steknu ranije, dobili su uveliko posle mog dolaska. Šteta… Na kraju, mogu da budem zadovoljan onim što smo uradili. Pružili smo maksimum. Video se napredak u igri. Jako dobro smo izgledali. Više volim da čujem kritike stručnog kadra, nego da dužim o sopstvenim ostvarenjima”.

“Odluka posle odlaska iz Zvezde spustila me je za 20 spratova niže, ali svesno sam to uradio”

Iako svestan da je lokalno područje sve sem idealnog kada je u pitanju razvoj trenera, Janković neprestano uživa u svom poslu.

“Nisam imao priliku da u samostalnom radu budem deo klubova koji znaju šta žele. Potrebno je zaista dosta toga za jednu stabilnu organizaciju. Počev od profesionalnog sportskog direktora, pa onda redom ostalih stavki, sa kojima se kao šef struke do sada nisam susretao. Kad sam završio angažman u Zvezdi i odlučio da se osamostalim, ja sam sa 50. sprata kliknuo -20. To je nezaobilazan put. Bez obzira na sve poteškoće to me čini srećnim i zadovoljnim. Nisam mazohista da uživam u problemima, naravno, ali uživam u samostalnom radu. Koliko god da je težak. Uvek težim da se napravi pomak, gde god da radim. Svi aspekti su važni. Od uživanja publike u lepoti igre, preko razvoja mladih igrača, do odličnih rezultata. Preuzimam odgovornost na sebe. Sve ide lakše kada svi rade u korist jednog, opšteg cilja”.

Nova era Brđana

Po povratku iz Ukrajine, gde je u ranoj fazi 2000-ih radio kao individualni trener u Dinamo Kijevu, radni staž je nastavio u redovima Zmajeva, najpre kao pomoćnik Ivana Ivovića, a potom kao šef struke Voždovca. Vladan Milojević je uočio usaglašavanja u taktici i ambiciji, pa je prilikom preuzimanja Čukaričkog pozvao Jankovića u tim.

“U sezoni 2011/12 usledio je Vladanov poziv. Na polusezoni Čukarički je imao samo 11 bodova. Već su ga svi proglasili srpskoligašem. Imali smo sreće. Pristupili smo poslu sa puno entuzijazma i energije. Klub je počeo značajno da se menja. Nije odmah privatizovan zbog stečaja, ali došao je Dragan Obradović koji nam je pružio veliku podršku, kako finansijsku, tako i stručnu. Gradili su infrastrukturu od samog starta. Opstanak u Prvoj ligi je izboren, pa su i ambicije automatski porasle. Cilj je bio da se stekne status stabilnog prvoligaša, a mi smo režirali promociju u Superligu. Vladala je pobednička energija”.

Usledila je prekretnica u modernoj istoriji Čukaričkog. Izgrađena je nova tribina, obezbeđen pomoćni teren sa veštačkom podlogom i prostorije su opremljene za rad.

“Narednu godinu smo završili kao petoplasirani tim. Na sreću Čukaričkog, ali ne i Crvene zvezde, zahvaljujući suspenziji koju je UEFA njima dodelila, dobili smo priliku da učestvujemo u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Divna epizoda u karijeri. Verovatno i najvažnija tačka moje afirmacije. Uživao sam u saradnji sa ljudima iz kluba, sa igračima i mojim kolegama”.

Sve se ubrzo isplatilo. Belo-crni su naredne godine zauzeli treće mesto i osvojili trofej u Kupu Srbije.

“Klub je zaživeo. Formirana je omladinska škola, gde se od starta kvalitetno radilo. Većina igrača koji su danas tu, ili su već otišli u inostranstvo, plod su tog vremena. Erhan Mašović, Dimitrije Kamenović… To su samo pojedinci. Vladanov sin, Nemanja, izdanak je generacije 1998, a on, kao i mnogi od njih danas nastupaju u Superligi”.

Uspesi u rodnoj zemlji kasnije su nastavljeni na Kipru, kao i u Grčkoj. Omonija je ponovo osetila čari evropske smotre, dok je Panionios doživeo najlepše dane u klupskoj istoriji.

“Nakon finala Kupa i četvrtog mesta sa Omonijom, gde nam je treća pozicija izmakla u poslednjoj rundi, usledila je Grčka. Milojević, Darko Tešović i ja smo otišli u Panionios, a samostalnu karijeru na Kipru nastavio je da gradi tadašnji saradni Kristof Bazeha. Legendarni Poljak, koji je svojevremeno žario i palio u špicu Panatinakosa. Posle 15. kola smo bili pravi hit prvenstva. Zauzeli smo drugo mesto u tom momentu, a posle 36 godina u gostima pobedili Olimpijakos. Gol je dao Masuras, a sada je postao čuveno desno krilo crveno-belih i reprezentativac Grčke. Igrali smo dobar fudbal. Imali smo dobre igrače”.

Upravo u redovima Panioniosa dogodilo se poznanstvo i prva saradnja sa kasnije najboljim strancem u istoriji Crvene zvezde, El Fardu Benom.

“Ben je bio povređen, posebno se radili sa njim da se vrati u formu. Bio je na pozajmici iz Olimpijakosa. Vratio se posle kod njih. Imali smo Masuda, Sjopisa i dva iranska reprezentativca. Dobro skockana ekipa. Igrali plej-of i plasirali se u Evropu. Posebno me raduje što smo sa svim klubovima izlazili u Evropu”.

“Preuzimanje Zvezde – kruna karijere”

Na pitanje šta bi najviše voleo da doživi u trenerskoj karijeri Janković nije imao dilemu:

“Gledajući sada, svakako da bi pozicija glavnog trenera na Marakani bila kruna karijere. Nešto više od toga može biti samo osvajanje trofeja u Evropi. Ali biti uspešan šef stručnog štaba Crvene zvezde nema cenu. Osvajanje evropskih trofeja sa Zvezdom bi bilo nešto najlepše i posebno. Naravno, koliko je to realno ili nerealno, možemo pričati danima. Ali ako pričamo hipotetički, to je ostvarenje svih snova”, zaključio je Vladimir Janković u intervjuu za Meridian sport.

Bonus video: