Epicentar svake šale. Predvodnik dogodovština, ali i hrabre košarke pune samopouzdanja. Ili jednostavno – Andrej Kostić. Red fazona sa Nikolom Džepinom, red sa Savom Drezgićem. Iako pospan i umoran od napornih treninga, priroda mu ne da da ostane miran. Vesnik dobre energije u reprezentaciji Srbije do 19 godina najavljuje ne samo porodičnu atmosferu, već i rezultat na Svetskom prvenstvu u Lozani, koje počinje 28. juna i trajaće do 6. jula. Izabranici Vuleta Avdalovića će pokušati da prekinu decenijski post, a Kostić je neko ko izaziva najviše pažnje. Kakav god da ima košarkaški dan, kao da u svom džepu nosi magnet za pažnju.
Iza sebe ima sezonu sazrevanja – gde je po prvi put igrao seniorsku košarku u kontinuitetu, dok je izlete u prvom timu Crvene zvezde Meridianbet koristio da upija i uči. Godinu dana od intervjua pred Evropsko prvenstvo, sada je opet stao pred mikrofon našeg portala – mentalno i fizički značajno drugačiji. Zreliji, ali sa istim duhom, koji se dodatno ispunjava kada obuče odore reprezentacije Srbije. Zato se i trudi da ne misli na odlazak u Ameriku na Univerzitet Kanzas Stejt.
„Srećan sam što sam sa ekipom i što je euforija opet u reprezentaciji. Zaista mi je drago što sam sa momcima i trenerom Avdalovićem. Uvek mi je posebno milo kada obučem dres Srbije”, rekao je Kostić za Meridian sport.
Zajedno je sedeo za stolom sa Drezgićem i obojica su plenili optimizom, odnosno samopouzdanjem, koje deluje da nije nimalo bez osnova.
“Svi su srećni što su ovde, što je najvažnije. Osećamo i svesni smo da smo dobri i verujem da možemo da napravimo uspeh na Svetskom prvenstvu. Uzbuđeni smo i idemo na takmičenje sa jasnim ciljem“.
Od Finske i Evropskog prvenstva, pa tokom čitavave sezone i sve do novog okupljanja. Ekipa je konstantno bila u kontaktu. Vocap grupa je bila aktivna i zato su osmesi u ekipi Vuleta Avldalovića svakodnevna pojava.
“Družimo se i van terena. Dugo smo zajedno i nema niko novi. Jedino Džepina nije bio prošle sezone, ali ga dugo znam. Uveren sam da zbog naše hemije možemo da napravimo rezultat“.
Krivac za nekada verovatno visoke tonove Avdalovića je upravo Kostić.
“Verovatno nekada i preteram, ali se trudim da utičem na atmosferu što bolje”.
Momci veruju u sebe i hoće da ponove uspeh iz Finske.
“Svi pričaju da smo među najboljim ekipama s razlogom. Zašto da ne uspemo, zašto da ne osvojimo medalju?“
Pre nego što je došao na pripreme reprezentacije, ponovo je bio deo NBA kampa u Trevizu.
“Mislim da sam bio bolji prošle godine. Iščekivao sam Trevizo i hteo sam da idem opet. To mi je mnogo značilo prošle godine, kao što je i ove. Tu vidiš gde si u odnosu na svoje vršnjake širom sveta. Imao sam i drugare pored sebe — Drezgića, Srzentića, Dimitrijevića… Zadovoljan sam kako je sve prošlo“.
Serhio Rodrigez i Derik Rouz su bili promotivna lica kampa, gde je Kostić završio na kraju u idealnoj petorci.
“Prišao mi je Serhio tokom treninga. Neka vežba je bila u pitanju. Krenuo je da mi objašnjava određene detalje oko pik-en-rola. Prihvatio sam savete koje mi je udelio. Rouz mi je čestitao na koledžu, ali nismo mnogo pričali”.
Pošto se sezona završi, mladi košarkaš će krenuti na daleki put – u Ameriku. Nije bilo realno da ostane nem na zov koledža. Kanzas Stejt je naredna destinacija za mladog Vračarca.
“To je nešto što sam želeo, što mislim da je bilo najrealnije da izaberem u ovim godinama. Uzbuđen sam zbog toga, ali trenutno mi je apsolutni fokus na reprezentaciji, jer je pred nama najvažnije takmičenje i verovatno poslednje koje ću igrati kao mlad igrač. Tako da sam uzbuđen zbog toga. Koledž je nešto o čemu sam mnogo razmišljao, donekle želeo, i na kraju doneo odluku. Nadam se da se neću pokajati. Bilo je: Zvezda ili to. Želeo sam da probam nešto novo, da vidim da li mogu da se nosim sa tim. To je novi izazov za mene”.
Odluka očigledno nije bila laka, ali je bila logična, jer je na stolu bila ponuda koja se ne odbija.
“Uvek je Teodosić bio u priči. On je najstariji i najiskusniji. Sa njim sam mnogo pričao o koledžu, kao i sa drugim srpskim igračima. Stvarno su me svi posavetovali da krenem tim putem. Jeste, novac je bio važan faktor, ali ne mislim da je to presudilo. Naravno, sigurno je bio dodatni plus. Tamo su stvarno ozbiljni uslovi, koledž ima veliku istoriju i mnoge igrače su izbacili. Pričao sam i sa Amerikancima koji su me takođe savetovali da odem na koledž”.
Kostić je tokom prethodne takmičarske godine proživeo mnogo toga. Dorćol i Dinamik su postali druga kuća. Kod trenera Stevana Mijovića je blistao i pokazao da je vrlo brzo prerastao nivo Košarkaške lige Srbije. Istovremeno, na mahove bi dobijao minute u prvom timu, ali izostala je prava šansa.
“Mislim da sam mnogo napredovao u svakom segmentu. Dinamik mi je baš značio i bez toga ne bi bilo ni pola ovoga. Mnogo sam zahvalan Dinamiku, kao i Zvezdi što mi je pružila priliku. Sa Zvezdom se završilo kako se završilo, ali mi je to iskustvo podjednako značilo, ako ne i više, jer sam imao priliku da radim i gledam igrače na koje treba da se ugledam”.
Iako je putovanje u Zvezdi završeno, nije stavljena tačka nego zarez, jer plavokosi mladić ostao nedorečen na Malom Kalemegdanu.
“Naravno da sanjam da se vratim u Zvezdu. Prošle godine sam bio sa njima kada je bilo lepo, kada smo osvojili tripletu… Ove godine je bio Kup, što je isto bilo prelepo, ali nažalost posle toga nije krenulo u pravom smeru. Šta da se radi, Zvezda se voli i kad je loše. Mnogo mi je krivo što se sezona onako završila. Iz moje perspektive, grupa momaka je bila izuzetna i hvala im na tome. Voleo bih da se vratim u Zvezdu i da osvojim sve što se može osvojiti“, zaključio je Andrej Kostić za Meridian sport.
Bonus video:
