“Oni su ti buduće NBA zvezde”, objašnjavao je Vrščanin svom prijatelju zbog čega je zatražio zajedničku sliku sa Savom Drezgićem i Andrejem Kostićem. Iako je lobi Hotela Srbije bio prepun mladih sportista raznih nacionalnosti, najviše pažnje su privukli talentovani košarkaši. Banatski grad šarmantnih ulica je ponovo bio baza Orlića i nadaju se svi – opet će biti taličan. Prošle godine su iz Vršca krenuli put Finske, gde su došli do srebra na smotri najboljih evropskih selekcija, a sada s istog mesta putuju u Lozanu, koja će od 28. juna do 6. jula biti domaćin Svetskog prvenstva do 19 godina.
Drezić i Kostić su lica reprezentacija i momci čiji je talenat već opčinio mnoge širom meridijana. U izostanku Mitra Bošnjakovića, kapitensku ulogu je preuzeo novopečeni košarkaš Mege – iza kojeg je američko putešestvije i velika škola.
Drezgić je za godinu dana od prošlog intervjua za Meridian sport postao još zreliji, smireniji i odmereniji – sa vrlo jasnim ciljem da uspe u igri pod obručima. U društvu saigrača i dobrog druga iz crveno-belog tabora, Partizanov đak je vrlo trevezno, uz po koju šalu, izneo očekivanja od predstojećeg turnira, gde se Srbija nalazi u grupi sa Argentinom, Novim Zelandom i Malijem.
„Situacija u ekipi je super! Radimo i sve ide kako treba. Mislim da smo spremni za prvenstvo“, počeo je Drezgić priču za Meridian sport.
Optimizam vlada u timu koji sa klupe prevodi Vule Avdalović. Ne beže od uloge favorita i žele da se vrate iz Švajcarske sa medaljom oko vrata.
„S obzirom da smo na Evropskon prvenstvu prošle godine bili drugi, normalno je da imamo velike planove. Smatram da možemo da ponovimo uspeh, da možemo do medalje, jer zaista verujem u momke i trener“.
Odličje sa juniorskog Svetskog prvenstva se čeka više od decenije, a najveći uspeh je svojevremeno napravila četa Mute Nikolića, koja je došla do zlata u Novom Sadu. Sada će rivali ponovo biti izazovni, a videćemo da li i nepremostivi.
„Ima mnogo kvalitetnih ekipa, kao što su Amerika, Francuska, Nemačka, ali i mi smo jaki. Smatram da treba da imamo samopouzdanje, da treba da verujemo u sebe. Dobro izgledamo, dobro igramo i uveren sam da ćemo biti sve u redu“.
Od Evropskog do Svetskog – supstance za što bolju hemiju su dodavali u Vocap grupu, koja je bila aktivna sve vreme i učinila da momci deluju još složniji nego što su bili u Finskoj.
„Atmosfera je još bolja nego što je bila prošlo leto, jer su sve isti momci ponovo ovde. Imamo sjajnu hemiju, provedimo vreme zajedno van parketa, što se preslikava na teren. Negovali smo atmosferu. Tokom sezone smo se čuli i družili“.
Ne beži Drezgić od uloge lidera i zajedno sa Kostićem veruje u uspeh kompletnog tima.
„Svakako da je odgovornost i teret na nama, ali mislim da nas dvojica, sa najviše iskustva, možemo da poguramo ekipu i učinimo sve saigrače boljim. Naša saradnja je sjajna na terenu i van njega“.
“Najbolja utakmica koju sam igrao. Igrali smo do pola jedan posle ponoći. Ja nisam mogao da zaspim do četiri ujutru od adrenalina”.
Nada se Drezgić da će za koju godinu zajedno sa Kostićem biti deo seniorske reprezentacije.
“Da! Baš bih voleo da se desi tako neko. Kakav je igrač? Zna da ubaci nekad“.
Ono što za Kostića sledi, Drezgić je prošao u Americi. Prošle sezone je bio na Univerzitetu u Džordžijii upoznao se sa čarima koledž košarke. Nije uspeo da izbori mesto u timu, ali je uspeo da postane bolji igrač.
„Sjajno iskustvo. Mislim da sam napredovao u svim aspektima igre. Međutim, nisam imao sam minutažu koju sam očekivao da ću imati i koja mi je obećana. Ali, kroz treninge i američki sistem sam napredovao. Jače se trenira nego kod nas. Jednostavno, takmičiti se sa momcima koji igraju NCAA i koju su na višem nivou je samo po sebi dovoljno za napredak. Mnogo toga sam pokupio i naučio. Unapredio sam se fizički i ubrzao, tako da je sezona bila sjajna za mene“.
Nije mu bilo lako preko bare, pogotovo zbog činjenice da je plejmejker.
„Teško je bilo, prvenstveno jer su svi momci bili stariji od mene tri, četiri godine… Bio sam najmlađi u ekipi i kao neko ko je došao iz Evrope, imao sam drugačiji stil igre. Sa druge strane, oni su fizički dominantniji i trebalo mi je vremena da uđem u ritam. Posle prvog meseca je bilo sve bolje i bolje. Najviše me je oduševio njihov mentalitet i odnos prema radu. Disciplinovani su i pokušao sam da se uklopim i načim što više“.
Uprkos tome što nije dobio obećanu šansu, da se vrati u prošlost, tačno godinu dana pre puta u Lozanu, ponovo bi izabrao američki film.
“Da! Sve bih opet isto uradio”.
Možda je jedan od razloga i činjenica da je postao blizak sa Bogdanom Bogdanovićem, koji je dočekao Drezgića u Americi.
„Nisam mogao da izaberem bolju pomoć. Čuli smo se često, dolazio je u naš kamp gde su trenirali. Išli smo na večeru nekoliko puta, zvao me je na utakmicu“.
Istorija poznanstva ima crno-beli pečat.
„Bogdana sam upoznao još u Beogradu kada je došao na Partizanovu utakmicu, kasnije i na treninge… To je bio neverovatan momenat za mene, jer je on jedan od mojih idola. Način kako on razmišlja i koliko voli košarku me je iznenadio. Mnogo poštujem Bogdana“.
Pamtiće scene koje je doživeo u Americi.
„Upoznao me je sa igračima, sa Treom Jangom i zaista cenim sve šta uradio za mene i što mi je pomogao“.
Isto tako biće mu urezane rečenice kapitena seniorskog tima.
„Najbolji savet koji mi je dao je da do 25 godine najviše treba da radim. Da posle 25 godine igrač može značajno manje da se razvija nego do tog perioda i da treba da iskoristim ovo vreme što više i da se fokusiram samo na košarku”.
Pomalo neočekivano je početkom maja stigla vest da se vraća u Srbiju.
„Imao sam dve opcije. Bio je plan da se vratim u Megu, ako sezona u Americi ne bude onakva kakvom smo je zamišljali. I zato sam se vratio u Srbiju i potpisao za Megu. Bila je opcija da ostanem u Americi, ali verujem da ću u Megi igrati mnogo minuta, a to mi najviše treba u ovom trenutku. Mislim da iskustvo iz Amerike mogu da prenesem na Megu sledeće sezone”.
Dodatan benefit će biti čovek na klupi momaka u roze. Vule Avdalović je preuzeo kormilo Mege, pa će od sada i na klupskom nivou imati priliku da sarađuje sa nadarenim stručnjakom.
„Imamo sjajan odnos, još od prošlog leta. Zaista se radujem što ću sarađivati sa Vuletom u Megi“.
San koji je naglas ispričao pre godinu dana je i dalje u glavi mladog košarkaša.
„Partizan je zvao pre nego što sam otišao u Ameriku, a nakon toga više nisam imao ugovor sa njima. Naravno, moja želja je i dalje da u budućnosti igram za Partizan, ali trenutno je Mega bolja opcija za mene sto odsto“, zaključio je Drezgić za Meridian sport.
Bonus video:
