Posle igračke karijere, tokom koje je, između ostalog, sa Partizanom osvojio tadašnju Juba ligu, Nenad Stefanović uplovio je u trenerske vode, u kojima uspešno plovi već više od decenije.
Od Žarkova i Viteza, preko Zemuna i uloge asistenta u OKK Beogradu, stigao je do prve velike prilike na klupi FMP-a – i odmah je iskoristio. Dobri rezultati doneli su mu šansu da vodi i U18 reprezentaciju Srbije, sa kojom je, kako i sam često voli da kaže, ostvario najdraži uspeh u karijeri osvojivši zlato na Evropskom prvenstvu u Nišu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Put ga je potom odveo u Igokeu, gde se sprema da započne treću sezonu. Dok vredno radi na pripremanju tima za nove izazove, nije propustio priliku ni da u Atini, na Kongresu trenera u organizaciji Udruženja trenera Evrolige (EHCB), nastavi lično usavršavanje kroz predavanja i razgovore sa nekim od najvećih košarkaških umova na Starom kontinentu.
U razgovoru za Meridian sport govorio je o toj potrebi da kao trener svakodnevno uči i razvija se, o mladim igračima kojima treba dati prostor da pogreše i napreduju, o izazovima koji ga čekaju u Igokei, ali i o tome zašto veruje da srpska košarka ne treba da brine za svoju budućnost.
Prva tema bio je upravo boravak u Atini, tokom kojeg se, uz predavanja i razmenu iskustava, pričalo o svemu što košarka nosi.
“Super je stvarno. Mislim da svako ko je u mogućnosti, pošto je ovo ipak van Srbije, treba da dođe. Ja sam lično uživao, što se kaže, u svakom danu, uz odlična predavanja i sve ove sjajne trenere. Stvarno se niko nije suzdržavao, svi su iskreno rekli ono što imaju. Naravno, tu je i druženje sa mojim velikim prijateljem, vrhunskim trenerom Goranom Vučkovićem. Zajedno smo došli, on je ove godine osvojio Prvu ligu Rusije, tako da smo nas dvojica koristili i vreme uveče, tražili igrače… Eto, košarka 24 sata,” rekao je Nenad Stefanović u razgovoru za Meridian sport.
Koliko god da su predavanja dragocena, veruje da jednako vredne lekcije dolaze kroz razgovore sa trenerima iz različitih zemalja i sistema.
“Interesantno je jer nas je puno na jednom mestu. Svi, što se kaže, imamo pod znacima navoda neku svoju muku, pa se tu i pronađemo. Ja volim generalno sa svima da pričam i razgovaram, da pitam i da mene pitaju. Zanimljivo mi je kada priđu stranci da postavljaju pitanja, čini mi se da su otvoreniji u tom delu. Ali, kažem, oba seminara – i Beogradu i u Atini – za mene kao trenera su odlična. Ja stvarno uvek volim da dođem, da pogledam i saslušam. Ako se vratiš kući sa dve, tri ili četiri nove stvari, mislim da si napravio nešto za sebe.”
Još u vreme dok je vodio FMP pričao je da sate provodi gledajući seminare najvećih evropskih trenera na Jutjubu i putem drugih platformi. Ovoga puta u Atini imao je priliku da ih sluša uživo i iz prve ruke vidi kako razmišljaju stručnjaci poput Željka Obradovića, Dimitrisa Itudisa, Jurice Golemca i mnogih drugih.
“Slušajući njih i ovaj uvodni deo koji prave, gde možda ne shvataju svi koliko je to važno… Danas je Golemac objasnio neka svoja pravila u ekipi sa puno novih igrača, pa Željko (Obradović, prim. aut), Dimitris (Itudis, prim. aut) sa nekim svojim idejama. Mislim da je to presudno. Naravno da preko Jutjuba možeš da pogledaš i stekneš utisak, ali kad to vidiš uživo, ipak je za nijansu drugačije. To je suština našeg posla. Svi vidimo neke ideje, ali kada ih oni prezentuju, pokažu i ispričaju, sve to dobije dodatnu težinu.”
Stefanović je deo generacije srpskih stručnjaka koja poslednjih godina beleži sve zapaženije rezultate. Veruje da domaća trenerska škola i dalje ima čime da se ponosi.
“Mi kao zemlja uvek imamo nešto posebno, i u igračkom i u trenerskom delu. Iz mog ugla, svi treba da se trudimo da pomažemo jedni drugima, to treba da bude ključ, i da nastavimo ovim putem kojim idemo sada. Svako od nas ima neki svoj trenerski potpis, što je po meni najvažnije. Ne treba nikoga da kopiramo i zaista mislim da Srbija ima mnogo dobrih trenera, čak i onih za koje se možda ne zna dovoljno. Pomenuo sam na početku Gorana, ali ima još ljudi koji rade dobar posao. Samo treba da dobiju priliku kad za to dođe trenutak. Potrebno je imati i malo sreće. Čuli smo više puta na klinici da nije sve u “X and Os”, već da postoje i mnoge druge stvari koje su važne. Mislim da za našu trenersku struku ne treba brinuti, jer imamo zaista mnogo kvalitetnih trenera.”
Tokom leta postojala je mogućnost da trenersku karijeru nastavi na drugom kraju sveta, u dalekom Melburnu, ali je na kraju odlučio da ostane u Igokei i nastavi započeti posao.
“Imao sam ugovor sa Igokeom i postojale su određene izlazne klauzule. Otvorila se prilika za Australiju, koja mi je bila veoma interesantna. Za mene je bilo neverovatno iskustvo sam proces razgovora za posao i način na koji su oni tome pristupili. To je stvarno bilo fantastično. Baš sam uživao i u pripremi svega toga, i u njihovoj prezentaciji, i u samom razgovoru sa njima, ali na kraju sam srećan što sam ostao. Odlučili smo da nastavimo zajedno i baš sam motivisan. Zahvalan sam, pre svega, Vuku i svim ljudima u klubu što su, i posle sezone koja realno nije bila sjajna, imali poverenja da nastavimo ovim putem i što smo dobili slobodu da selektiramo tim na način koji meni više odgovara.”
Nenad se tako uveliko priprema za još jednu sezonu u Laktašima, a generalnim menadžerom Vukom Radivojevićem i svojim saradnicima već je obavio dobar deo posla u sastavljanju tima za narednu sezonu.
“Za sada ide super. Malo smo kasnije ušli u selektiranje tima, ali smo, s druge strane, jedan broj igrača potpisali još tokom sezone, što je bio sjajan potez sa naše strane. To će se tek videti u budućnosti. Za sada sve ide u dobrom smeru. Jako sam zadovoljan svim dosad urađenim. Mislim da polako privodimo posao kraju”, dodao je Stefanović, pa u dahu nastavio:
“Jedva čekam da počnu pripreme, već bih sutra voleo da budem na treningu. Igraćemo ponovo veliki broj takmičenja, verovatno rekordan u celom svetu. Uz Ligu šampiona, VTB kup i ABA ligu, imaćemo ove godine i dva kupa i prvenstvo. Biće mnogo posla, ali što se ovih stvari tiče, za sada sve ide u jako dobrom smeru. I Vuk Radivojević kao generalni menadžer i ja veoma smo zadovoljni dosadašnjim poslom.”
Igokea će i ove sezone nastaviti da pruža prostor mladim igračima, pa su tako angažovani Uroš Paunović sa Konektikata, Lazar Stefanović iz FMP-a i Nikola Manojlović iz čačanskog Borca. Upravo to je jedan od razloga zbog kojih Stefanović sa posebnim zadovoljstvom govori o sastavu koji je okupio.
“Veoma mi je drago. Tu je i Pera Kovačević, koji je takođe 2002. godište, sa nama je i Faruk Duvnjak, naš igrač 2006. godište. Mene to iskreno ispunjava kao trenera. Počeo sam da radim sa mladim ljudima i odlučili smo se za svojevrsni reset. Veoma sam srećan. Znamo da su imali neke druge ponude, međutim odlučili su se za nas i mene to baš motiviše. Mislim da svi oni imaju prostora da napreduju. Imali su dobre sezone iza sebe, a verujem da mogu da imaju još bolje. Jako sam srećan.”
Pored toga, jedan od najboljih igrača iz minule sezone, Strahinja Gavrilović, koji je za dobre igre u dresu Igosa nagrađen i pozivom u reprezentaciju Srbije, produžio je ugovor sa klubom.
“Strahinja je jedan dokaz da nikad nije kasno i da ljudi uvek mogu da napreduju. Sa 32 ili 33 godine prvi put je ušao u reprezentaciju, što je verovatno malo ko pre dve godine mogao da zamisli. Dobrim radom je došao do toga. Pre svega, on je neko ko je svestan šta radi dobro, odnosno šta radi vrhunski i ne komplikuje previše. Mislim da se i u reprezentaciji dobro pokazao na treninzima, bar po informacijama koje ja imam.”
Uz Gavrilovića, boje Igokee nastaviće da brani još nekoliko istaknutih pojedinaca iz prethodne godine, poput iskusnog Dragana Milosavljevića.
“Značajno je što je ostao. Značajno je što su ostali i Milosavljević, Lazić, Antunović, Pjer Luis i Topolović. S jedne strane imamo njih pet, a sa druge deset novih igrača, što je možda i previše. Ali, sa brojem utakmica koji će verovatno premašiti šezdeset, jedini način da imamo dobru sezonu jeste da što više igrača što duže ostane zdravo. Povrede će se dešavati, zato smo se odlučili za roster od 15 igrača i mislim da je to ključ. Naravno, veliki plus za mene je i to što su ti momci već dve godine sa mnom, a nadam se da će to biti značajno i za njih i za klub.”
Veliki broj utakmica prošle sezone ostavio je traga, pa će jedan od glavnih zadataka stručnog štaba biti da se slične greške više ne ponove.
“Nas su prošle godine koštale dve stvari. Prva je što su pojedini igrači došli na pripreme u lošem fizičkom stanju. To je bio broj jedan. Broj dva je bio posledica toga, jer su se određeni igrači povredili i onda je sve to multiplikovalo naše dalje probleme. Zato će nam početni fokus biti da igračima objasnimo da moraju da dođu spremni na pripreme. To je početak.”
Za Stefanovića, međutim, priča se ne završava dobrim pripremama. Jednako važno biće da ekipa od prvog dana usvoji visok nivo discipline i odgovornosti.
“Naravno, treba da izgradimo dobru hemiju i atmosferu, da na vreme krenemo sa prijateljskim utakmicama i da imamo dobre provere. Kada liga počne, svi moramo da budemo svesni da je pravilno korišćenje slobodnih dana odgovornost. Ne bih da zvuči grubo, ali moramo da nametnemo visok nivo odgovornosti. Možda smo prošle godine bili i previše blagi prema nekim igračima. Sada moramo da podignemo taj stepen odgovornosti na najviši nivo. Da dođu spremni na pripreme i da budu svesni da, kada sezona počne, košarka mora da im bude sto odsto u fokusu, tokom celog dana”.
Pored rezultata, Stefanović kao jedan od najvećih ciljeva vidi i nešto što se često zaboravlja – da ekipa ostane zdrava i na okupu tokom cele sezone.
“Naš primarni cilj treba da bude da vratimo titulu prvaka Bosne i Hercegovine. Mislim da to mora da bude glavni fokus. Tim će biti mlad i nov, tako da možda trenutno ne možemo da pričamo o nekim drugim ciljevima. Za mene je to glavni cilj i to ću reći i igračima. Naravno, voleo bih da sezona prođe bez povreda, a samim tim i bez promena. Osnova je ona prva sezona u Igokei, kada smo napravili neverovatan rezultat, osvojili tri trofeja i završili peti u ABA ligi. Tada praktično nismo imali nijednu promenu u timu. Otišao je samo jedan igrač, niko nije došao i to je pravi put. Želim da tim koji počne pripreme bude isti onaj koji će završiti sezonu. To će značiti da smo rasli kroz sezonu, što je i očekivano”.
Priča o budućnosti prirodno nas je odvela i do reprezentacije Srbije. Stefanović, koji je sa juniorskom selekcijom osvojio evropsko zlato u Nišu, sa velikom pažnjom ispratio je i uspeh kadeta na Svetskom prvenstvu, koji su još jednom pokazali da razloga za brigu u godinama koje dolaze nema.
“Ja ne volim kada se kod nas dramatizuje i kad se priča negativno o tome šta će biti za nekoliko godina. Uvek kažem da ne vidim toliko razloga za brigu. Ta generacija je još jedan dokaz za to. Mislim da smo mi uvek imali mnogo talenata. Ne volim da pričamo javno o momcima koji su mladi, ali zaista imamo nekoliko igrača koji su neverovatno talentovani. Pred njima je baš svetla budućnost. Mnogo mi je drago zbog toga. Naravno, veliki posao odradio je i stručni štab. Znam da će im svima to ostati u sjajnom sećanju, jer znam kakav odnos ja imam sa momcima sa kojima sam bio u Nišu. Uvek ostanu posebna emocija i ljubav kad se ponovo sretnemo.”
Na pomen Niša, uvek mu naviru posebne emocije.
“Uvek kažem da mi je uspeh sa reprezentacijom najdraži i da će uvek biti tako. Bilo je to u našoj zemlji, pa je osećaj bio još posebniji. To je nešto što nema cenu i što se za mene ne može porediti ni sa čim drugim.”
Dobar deo te generacije iz Niša danas je u Americi. Bogoljub Marković je ovog leta potpisao NBA ugovor sa Milvoki Baksima, Nikola Topić je već neko vreme član Oklahome, dok su Aleksa Ristić, Andrej Kostić, Pavle Nikolić i Filip Jović u NCAA.
“Svi se razvijaju na dobar način. Naravno, uvek postoje prepreke koje ne možemo da očekujemo, kao sve to što se desilo Nikoli, ali generalno verujem da svako od njih ima svoj put i pravac, što je veoma važno. Sigurno niko nije očekivao da će toliko njih završiti na koledžima u Americi, to tada nismo mogli da pretpostavimo. Ipak, svi su, po mom mišljenju, imali dobar razvoj. Za našu generaciju iz 2023. godine, recimo, nisam siguran koliko je ljudi verovalo da će se Pavle Nikolić razviti na ovakav način, a ove sezone igrao je zaista neverovatno. Tu su i Bogoljub i Topić, koji su već među vodećim igračima. Baš sam srećan zbog svih njih. Kada sa nekim provedeš toliko vremena i zajedno napraviš veliki uspeh, normalno je da ostane posebna bliskost.”
Sve veći odlazak mladih talenata u NCAA poslednjih godina jedna je od glavnih tema srpske košarke. Stefanović, međutim, smatra da na taj trend treba gledati bez predrasuda i preterane dramatizacije.
“Ne smatram da je to nešto strašno. Normalno je da momci koji dobiju veliki novac odu, ali ne treba potencirati samo novac. Treba pričati i o uslovima koje tamo imaju – uslovima za rad, ishrani, načinu na koji ljudi vode računa o igračima, ali i o školovanju. Kada se ti momci jednog dana vrate, mislim da će im više smetati loš parket ili loša svlačionica nego to što ovde imaju manji novac.“
Ističe da ključ nije u sprečavanju odlazaka, već u tome da igrači jednog dana požele da se vrate.
“Mislim da samo treba da prihvatimo realnost. Ne vidim da se u drugim zemljama toliko potencira ta priča kao kod nas. Momci odlaze i meni je to u redu. Imaju svoje razloge, a na nama je da budemo najbolja verzija sebe, da pokušamo da ih zadržimo što duže ili, ako već odu, da ih jednog dana vratimo. Recimo, Ognjen Stanković je otišao iz Igokee, ali znam da bi jednog dana voleo da se vrati kad dođe iz Amerike. To znači da smo mi kao klub, ali i ja kao trener, uradili dobar posao,” zakjučio je Nenad Stefanović u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
