Daleki Island retko je prva stanica o kojoj sanjaju srpski košarkaši. Za Nebojšu Kneževića, međutim, ostrvo na krajnjem severu Evrope postalo je mnogo više od usputne adrese u karijeri – tamo je otkrio novi poziv, izgradio život i pronašao drugi dom.
Nekadašnji košarkaš Proletera i Vojvodine već 12 godina živi na Islandu, gde poslednjih sezona gradi sve uspešniju trenersku karijeru. Sa Sindrijem je izborio prvi plasman u najviši rang u istoriji kluba, poneo priznanje za najboljeg trenera Druge lige i stekao priliku da se oproba među najboljima.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Uskoro će se njegovi košarkaški svetovi susresti u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, kada Srbija bude ukrstila koplja sa Islandom. Zemlja iz koje je potekao i ona u kojoj je pronašao svoje mesto naći će se na suprotnim stranama parketa, a Knežević će njihov susret pratiti iz jedinstvenog ugla – kao neko ko košarkaške prilike sa obe strane poznaje iz prve ruke.
Ipak, put koji ga je odveo toliko daleko nije počeo ni velikim planovima ni ponudom koja se ne odbija. Sve je krenulo od jednog mejla…
”Prvo sam 2010. bio kao igrač. Slali smo tad i mejlove agentima, jedan je sa Islanda odgovorio. Poslao sam mu CD poštom i zaboravio na to skroz, međutim, javio se posle nekog vremena i poručio da jedan klub želi da me potpiše…“, započeo je Knežević svoju priču za Meridian sport iz Hofna, po povratku sa porodičnog putovanja u Pariz, dok su utisci još bili sveži, a koferi čekali raspakivanje.
Posle prvog boravka na Islandu vratio se u domovinu, ali ga je put ubrzo ponovo odveo na sever Evrope.
“Posle sam se vratio u Proleter, ali sam ostao u kontaktu sa njima. Shvatio sam da neću živeti od igranja košarke, dogovorio sam se da odem tamo da igram drugu ligu zbog papira. Kad sam ih dobio, otišao sam u drugo mesto, posle se povredio i na kraju postao trener”.
Trenerski posao upoznao je još tokom igračke karijere, kad je paralelno radio sa mlađim kategorijama. Posle povrede mu se potpuno posvetio, a vremenom je stigao i do reprezentativnih selekcija Islanda.
“Ovde je to često, dođu igrači i kako bi imali veću platu, uzmu neku mlađu selekciju da treniraju. Uz igranje sam tako paralelno trenirao decu. Sa generacijom ‘02 sam osvojio Kup, bili smo drugi u prvenstvu i osvojili smo Skanija kup. Ni pre, ni posle nisu prišli ni blizu tog rezultata. Malo je nedostajalo da osvojimo i prvenstvo, vodili smo 13 razlike na dva minuta do kraja, to me još tišti…”
Polako je gradio put do seniorskih timova, a prošle sezone je napravio veliki uspeh sa ekipom Sindrija.
“Pred nama je veliki izazov, najpre da napravimo tim koji može da stane rame uz rame sa ekipama iz najvišeg ranga. Nalazimo se u malom mestu koje je 450 kilometara od Rejkjavika, što takođe predstavlja otežavajuću okolnosti pri sastavljanju igračkog kadra, ali nastavićemo sa vrednim radom i dati sve od sebe da ostvarimo zacrtane ciljeve.”
Uz Kneževića će naredne sezone u najvišem rangu raditi još samo jedan strani stručnjak.
“U Prvoj ligi je Makedonac Ilijevski koji je na Islandu duže od 20 godina. U Drugoj ligi smo jedno vreme bili jedan Španac i ja. On je brzo dobio otkaz, pa sam ostao jedini strani trener u ligi. Sada ćemo Ilijevski i ja verovatno biti jedini stranci u Prvoj ligi. Postoji mala doza zatvorenosti prema strancima, ali oni zaista cene svoje ljude. Kod nas često mislimo da je svako sa strane bolji.”
U Kneževićevom timu naredne sezone igraće nekadašnji reprezentativac Letonije i bivši centar Budućnosti Martins Mejers. Islandska liga je prethodnih godina privukla i prepoznatljiva imena poput Džeremija Parga i Diandrea Kejna, dok će za Tindastol naredne sezone nastupati Di Bost. Iskustvo sa Islanda ima i srpski košarkaš Ilija Đoković, koji je igrao za Akranes.
“U košarku se sada mnogo ulaže. Ne može to da se poredi sa Zvezdom i Partizanom, ali mislim da su ulaganja veća nego u ligama Danske ili Norveške. S druge strane, ne postoji dominacija koja recimo traje decenijama, menjaju se klubovi u vrhu, uvek neko ispliva. Grindavik je posle duže vremena prvak… Ka Er je bio pet sezona zaredom, pa onda Valur proda neku zemlju i pokupi trenera i najbolje igrače iz Ka Era, pa su oni bili godinama najbolji. Poto je bio Stjarnan, pa Grindavik… Sad je tu Alftanes, koji ima ozbiljna ulaganja.”
Košarka je sve popularniji sport na Islandu.
“Tokom plej-ofa hale su pune. Mi smo igrali Drugu ligu, pa je svaka utakmica plej-ofa bila veoma dobro posećena, gde god da smo nastupali. Brejdablik ima veliku dvoranu, makar za islandske uslove, i u finalu je bila gotovo puna dvorana, sa možda hiljadu ljudi – govorimo o zemlji sa oko 400.000 stanovnika, dok u našem mestu živi oko dve i po hiljade ljudi. Atmosfera je bila neverovatna. Jeste bilo finale i izborili smo plasman, ali je to ipak pokazatelj interesovanja.”
Raste i interesovanje najmlađih, što se oslikava i kroz uspehe omladinskih selekcija.
“Sve je više talenta i sve je veći broj dece koja treniraju košarku. Reprezentacija do 16 godina upravo je izborila plasman u A diviziju, a ranije je to uradila i selekcija do 20 godina, u kojoj sam imao dvojicu igrača. Obojica su bila u prvoj petorci. Ekipa do 18 godina nije uspela, ali je već veliki uspeh to što su dve muške mlađe selekcije u A diviziji, kao i devojke do 20 godina.”
Na klupi seniorske reprezentacije Islanda već dugi niz godina sedi kanadski stručnjak Krejg Pedersen, koji će predvoditi Island i protiv Orlova u drugoj fazi kvalifikacija za Mundobasket. Tri puta je sa ovom ostrvskom državom učestvovao na Evrobasketu.
“Već dugo je selektor, verovatno oko 12 godina. Uspostavio je određeni kontinuitet i ima dobre igrače. Elvar Fridrikson je bio MVP u Litvaniji, Martin Hermanson je odličan igrač, a tu je i iskusni Trigvi Hlinason. Oko njih se sve vrti, dok se priključuju mlađi i stariji igrači koji mogu da pomognu. Ne bih rekao da imaju nekakav poseban sistem, ali imaju jednog trenera koji poznaje mentalitet, igrače i posao. Očigledno veoma dobro poznaje košarku. Oko reprezentacije vlada pozitivna atmosfera, igrači ga vole, a za asistente uzima trenere iz islandske lige, koji na taj način napreduju radeći uz njega,” dodaje Knežević i posebno izdvaja činjenicu da se Islanđani nisu odlučili za naturalizaciju igrača:
“Veoma cenim to što Island nema naturalizovane igrače. Nisu doveli Amerikanca samo da bi pojačao reprezentaciju i to mi se mnogo dopada.”
Razvili su i prepoznatljiv stil igre, koji se vrti oko nekoliko ključnih pojedinaca.
“Igraju uglavnom sa četvoricom nižih igrača i jednim centrom. Ritam je brz, mnogo koriste pik-en-rol i presing u odbrani. Hermanson ima veliku slobodu, dok je Trigvi uglavnom blizu koša, jer nemaju mnogo visokih igrača. Praktično igraju sa dva plejmejkera, dva beka i centrom. Almar Atlason je jedan od mladih igrača koji dolaze. Ima veoma dobar šut i napada licem. Kad je igrao za reprezentaciju do 20 godina, bio je odličan u A diviziji. Imaju i centra na koledžu visokog oko 215 centimetara“.
Island je poznat i po strastvenim navijačima, a prva asocijacija je čuveni vikinški huk. Upravo je na njega mnoge podsetilo veslanje norveških pristalica na nedavnom Svetskom prvenstvu u fudbalu.
“Oni su vikinški huk proslavili tokom Evropskog prvenstva u fudbalu 2016, kad su izbacili Englesku. Jedan čovek udara u bubanj, a ostali ritmično pljeskaju. Norvežani su sada umesto pljeskanja dodali pokret veslanja. Ne znam da li su plagirali Islanđane, mada se i za islandski huk govorilo da je preuzet od jednog poljskog kluba. Ne sećam se da su Norvežani ranije imali takvu proslavu. U svakom slučaju, slično je, samo su veslanjem malo izmenili original.”
Videćemo da li će takva atmosfera da dočeka izabranike Dušana Alimpijevića kad budu gostovali u Rejkjaviku narednog februara… Pre toga, Orlovi će biti domaćini Islandu 27. avgusta u Beogradskoj areni, a Knežević ne sumnja u trijumf Srbije pred svojim navijačima.
“Hlinason je iskusan i snažan, ali niko ne može sam protiv Jokića. Island će pokušati da ga odvoji od koša i smisli neku drugačiju odbranu. Islanđani u Srbiji nemaju velike šanse. Ipak, revanš na Islandu u februaru mogao bi da bude nezgodan. Tad neće biti NBA igrača, a Islanđani kod kuće mogu da se zapale ako ih krene šut. Fridrikson i Hermanson mogu da budu veoma neugodni”.
Za Kneževića predstojeći susreti Orlova i Islanda imaju posebnu ličnu notu, jer među reprezentativcima Srbije ima i prijatelje.
“Dejan Davidovac i ja smo zajedno igrali samo nekoliko meseci, bio je tad veoma mlad. Ipak, ostali smo dobri, kao i njegov brat i ja. Čujemo se i danas. Deki je zaista divan čovek. Ako dođe na Island, sigurno ću pokušati da ga vidim.”
Imao je priliku da upozna i Dušana Ristića, i to sasvim slučajno.
“Upoznao sam ga na Tenerifima dok je tamo igrao. Bio sam na odmoru, video da njegov tim igra utakmicu i javio mu se preko zajedničkog prijatelja. Odmah mi je ostavio kartu, a već sutradan je došao na jug ostrva, gde smo bili smešteni. Proveli smo veče zajedno, otišli na večeru i piće. I on je odličan momak. Ne znam da li će iz Japana dolaziti za februarski prozor, ali bilo bi mi drago da ga ponovo vidim.”
Naravno, Islanđanima je krivo što neće imati priliku da ugoste Nikolu Jokića.
“Jokić je veoma popularan i ovde, kao i svuda u svetu. Prvo što su svi proverili kada je objavljen raspored bilo je da li će Jokić igrati na Islandu. Veoma im je krivo što se prva utakmica ne igra ovde, jer bi tada sigurno došao. Više su razmišljali da li će videti Jokića nego da li Island može da pobedi Srbiju. Njegov dolazak bio bi jedan od najvećih sportskih događaja u istoriji islandske košarke.“
NBA je daleko praćeniji od evropske košarke, a Knežević se trudi to da promeni, makar među svojim igračima.
“Mnogo više prate NBA nego Evroligu. Pokušavam da podstaknem svoje igrače da prate evropsku košarku. Napravio sam čak i fantazi ligu za ekipu. Stranci aktivno igraju, menjaju timove i prate rezultate, dok Islanđani odigraju dva ili tri kola i onda odustanu. Vidi se da ne gledaju utakmice. NBA prate više, uglavnom preko Instagrama i društvenih mreža. Ne ostaju noću budni da bi gledali utakmice, ali poznaju najbolje igrače.”
I dok se čeka prvi duel Islanda i Srbije, Knežević se priprema za novu sezonu sa Sindrijem i za izazove koje donosi najviši rang. Stranci će se ekipi priključiti početkom septembra, dok je premijera zakazana za oktobar. Nebojša će tako nastaviti da piše svoju priču u ribarskom gradiću, smeštenom uz islandski fjord Hornafjerdur – osim ako se ne pojavi ponuda koju ne bi mogao da odbije.
“Razmotrio bih ponudu koja predstavlja dugoročan projekat i ima perspektivu da me odvede na viši nivo. Ne bih ulazio u bilo kakvu avanturu zbog porodice. Ovde imamo izgrađen život: deca idu u školu, supruga radi, a meni dobro ide. Naravno, ako bih dobio poziv da budem pomoćni trener na najvišem nivou ili neku sličnu priliku, sigurno bih razmislio. Moje ambicije su uvek da pobedim. Gde god da radim, trudim se da posao obavljam pošteno i da pobedim u svakoj utakmici“, zaključio je Nebojša Knežević u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
