Grozerovi ispisali najlepšu priču leta: Igrala sam protiv pastorke - nervozni Georg nije znao za koga da navija! Ne borim se s njim, previše je jak

/Od izveštača Meridian Sporta iz Brna/

Čehinja Helena i Nemac Georg Grozer ispisali su jednu od najlepših ljubavnih priča u svetu odbojke. Dvoje vrhunskih sportista, dvoje velikih takmičara i dvoje ljudi kojima je lopta gotovo uvek negde u mislima pronašli su način da, uprkos kilometrima i sopstvenim ambicijama, godinama guraju jedno drugo napred. Odbojka je kod njih mnogo više od posla – o njoj se razgovara posle treninga i utakmica, saveti se razmenjuju svakodnevno, a želja da budu najbolji ne nestaje ni kada ostanu sami.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Njihova priča dobila je još jednu posebnu dimenziju kada je Helena odlučila da Havelkova na dresu zameni prezimenom Grozer. Nije to bila jednostavna odluka. Kao dete je izgubila oca i njegovo prezime za nju je imalo ogromnu emotivnu vrednost, ali je poželela da sa Georgom gradi porodicu pod zajedničkim prezimenom. A onda je odbojka napravila još neobičniji zaplet – preko mreže našla joj se Leana Grozer, Georgova ćerka, koju Helena poznaje još od njene osme godine.

Sada 38-godišnju Čehinju čeka još jedan poseban trenutak. Posle gotovo dve decenije u reprezentaciji prvi put igra veliko takmičenje pred svojom publikom, a danas će u Brnu na drugoj strani mreže biti Srbija (19.00 časova). Protiv izabranica Zorana Terzića već je igrala dva puta neposredno pred Evropsko prvenstvo, a za Meridian Sport govorila je o snazi srpskog tima, „vau“ Tijani Bošković i Maji Ognjenović, koju odlično poznaje. Ali otvorila je i vrata svog neobičnog odbojkaškog doma – otkrila kako izgleda brak dvoje velikih takmičara, kako je bilo igrati protiv pastorke i zašto je upravo Georg tada imao možda i najteži zadatak od svih.

Češka reprezentacija za Helenu je mnogo više od još jedne obaveze u karijeri koja traje gotovo dve decenije. Posebnu motivaciju pronalazi u radu sa mladim igračicama koje tek kreću putem kojim je ona odavno prošla.

“Za mene je veliko zadovoljstvo i čast što i dalje, u ovim godinama, mogu da igram za reprezentaciju. Veoma je lepo biti sa devojkama koje imaju 18, 19 ili 20 godina i pred kojima je praktično čitava karijera. Znam kako je njima, pa možda mogu i da im pomognem. Zaista je lepo raditi sa njima. Mnogo mi se dopada grupa koju trenutno imamo. Već tri-četiri godine smo uglavnom zajedno i vredno radimo. Sviđa mi se trener, sviđa mi se čitavo okruženje koje imamo i mislim da je upravo to moja motivacija da i dalje budem ovde – da napredujem i pomognem Češkoj da raste i ostvari nešto dobro“, rekla je Helena Grozer za Meridian Sport.

Kada je reč o konkretnim ambicijama na Evropskom prvenstvu, iskusna Čehinja ne želi da gleda predaleko.

“Teško je reći šta tačno možemo da ostvarimo na Evropskom prvenstvu. Imamo spoj mladih i starijih, iskusnih i manje iskusnih igračica i mislim da treba da idemo dan po dan. Prvi put igramo kod kuće, pa ni same ne znamo kako ćemo reagovati, koliko ćemo biti nervozne i kako će sve to izgledati. Mislim da smo trenutno same sebi najveći protivnik. Ali ovo je veoma dobro iskustvo za sve i najvažnije je da izađemo iz grupe, a onda ćemo videti šta može da se dogodi“.

Sa 15 godina otišla je od kuće i krenula put Srbije: Zvezda mi je bila san! Posle prelaska iz Sportinga u Porto dobila sam mnogo poruka na Instagramu

Neposredno pred početak prvenstva Čehinje su dva puta odmerile snage sa Srbijom. Iako nisu uspele da pobede, Helena upravo u kvalitetu protivnika vidi najveću vrednost tih provera.

“Bilo je veoma, veoma dobro za nas što smo igrale protiv Srbije, jer Srbija sada ima zaista dobar sastav. Vratile su se sve igračice koje mogu da budu tu. Mislim da Srbija sigurno cilja veoma visoko na Evropskom prvenstvu, tako da su nam te utakmice bile veoma dobra priprema. Iako smo možda izgubile oba meča, za nas je bilo veoma važno da igramo protiv tako snažne ekipe kao što je Srbija“.

A među srpskim igračicama jedno ime odmah izaziva reakciju.

“Naravno, Tijana Bošković je jedna od onih ‘vau’ igračica. Uvek je lepo igrati protiv nje, jer je impresivno šta sve može da uradi kao napadač i koliko poena može da osvoji. Mislim da su generalno sve srpske igračice veoma fizički moćne i veoma dobre. Imaju i dobre mlade primače, poput Uzelac, i mislim da Srbija ima veoma dobru ekipu“.

Sa Majom Ognjenović veže je i zajednička prošlost.

“Naravno, tu je i Maja, protiv koje sam igrala mnogo puta, ali sa kojom sam igrala i u Dinamu iz Moskve, tako da je veoma dobro poznajem. Impresivno je što i dalje, u tim godinama, može da igra na ovakvom nivou. Srbija sigurno ima veoma dobru ekipu i mislim da će imati dobro Evropsko prvenstvo“.

Finala i evropska prvenstva za Helenu odavno nisu nepoznanica. Ipak, jedna stvar joj se tokom gotovo dve decenije u reprezentaciji nikada nije dogodila – da veliko takmičenje igra u svojoj zemlji.

“Ogromna je stvar imati priliku da igram u Češkoj. U reprezentaciji sam gotovo 20 godina, a nikada nismo igrale nijedno veliko takmičenje kod kuće. Nikada nisam imala tu mogućnost, tako da mi je sada, praktično pred kraj karijere, veoma lepo što konačno mogu da igram kod kuće“.

A upravo iskustvo koje joj je toliko dugo nedostajalo donosi i nervozu koju nisu uspevala da proizvedu mnoga prethodna velika takmičenja.

“Donosi mi malo nervoze, jer je to nešto što do sada nisam iskusila. Igrala sam mnoga finala, igrala sam mnogo evropskih prvenstava – mislim da su mi juče rekli da mi je ovo sedmo. Nisam nervozna zbog samog takmičenja, više je reč o očekivanjima kada igraš kod kuće i svemu što to donosi. Mislim da je čast što smo ostvarile taj cilj i što imamo mogućnost da igramo kod kuće“.

Jedna od najvećih promena u Heleninom životu poslednjih godina postala je vidljiva i na njenom dresu. Havelkova je zamenilo Grozer. Iza naizgled jednostavne promene stajala je mnogo dublja i emotivnija odluka.

“Za mene je promena prezimena bila velika stvar, jer sam kao dete izgubila oca. Zbog toga mi je mnogo značilo da zadržim Havelková kao svoje prezime. Ali isto tako znam da želim da imam porodicu sa Georgom i mislim da je ispravno da imamo isto prezime“.

A onda se nasmejala zbog težine koju novo prezime ima upravo u njihovom sportu.

“Naravno, Grozer nije baš loše prezime kada je odbojka u pitanju, tako da mi je veliko zadovoljstvo što ga nosim. Znam da ono sa sobom nosi i određenu vrstu izazova… Jeste izazovno, ali je istovremeno veoma lepo, posebno kada imate Georga za supruga“.

Porodica Grozer, međutim, nije samo priča o njih dvoje.

“Tu su i deca, jer nije samo Lena, tu je i Lorin, moja mlađa pastorka. Zaista je lepo što sada možemo sve zajedno da delimo, kao i njihovo i moje iskustvo u odbojci“.

Kada su dve velike odbojkaške karijere pod istim krovom, sport teško može da ostane samo posao. Helena priznaje da upravo činjenica da oboje znaju šta zahteva život vrhunskog sportiste predstavlja jednu od osnova njihovog odnosa.

“Biti u braku sa Georgom je zadovoljstvo, naravno i kada govorimo o odbojci. Nije lako biti sa mnom, a nije lako ni biti sa njim, jer je odbojka oboma broj jedan. Mislim da upravo zbog toga možemo da budemo zajedno. Tu je udaljenost, a oboje se i dalje borimo za sopstvene ciljeve. Mislim da se upravo zato toliko dobro razumemo“.

A kada se završi radni dan, odbojka ne nestaje.

“Mnogo guramo jedno drugo napred. Kada se završi utakmica ili trening, pričamo o odbojci. Ne postoji mogućnost da nas dvoje ne razgovaramo o odbojci. On meni mnogo pomaže, a mislim da i ja njemu pomažem na svoj način. Guramo jedno drugo da budemo bolji igrači, ali i bolji ljudi“.

Melisa Vargas za Meridian Sport: Ne razmišljam o rivalstvu sa Tijanom Bošković – poštujem je! Sa 18 sam stigla u Istanbul posle dve godine bez odbojke…

A onda je o suprugu govorila bez odbojkaške analize.

“Mogu samo da kažem da ga zaista volim i da volim način na koji zajedno rastemo i odnos koji imamo. Izazovno je. Oboje uvek želimo da budemo najbolji, pa stalno guramo i izazivamo jedno drugo. Zaista je zabavno. A sada su tu i deca, Leana… Mislim da nam je lepo“.

A upravo je Leana zaslužna za jednu od najneobičnijih situacija koje je Helena doživela tokom duge karijere. Georgova ćerka nastupa za Nemačku, pa su se supruga i ćerka odbojkaške legende našle na različitim stranama mreže.

“Igrati protiv Leane je veoma posebno. Poznajem je od njene osme godine i ona je oduvek volela da se bori, da me izaziva, da pokušava da bude bolja od mene. Zato je zaista zanimljivo što nekoliko godina kasnije, otkako je poznajem, igram protiv nje“.

Prvi takav susret već je iza njih, a ubrzo je stigao i drugi.

“Prvi put smo igrale jedna protiv druge prošle godine u Brazilu. Sada je ovo bio drugi put da smo igrale jedna protiv druge i moram da kažem da je za mene to veoma, veoma interesantan trenutak. Doživela sam mnogo toga, ali ovo je veoma poseban osećaj“.

Porodične veze na terenu ipak ne menjaju ono najvažnije – obe žele isto.

“Obe želimo da pobedimo, naravno, obe želimo da budemo bolje. Zbog toga mi je u početku bilo teško da se fokusiram, da pokušam da ne gledam nju i da se usredsredim na odbojku i radim ono na šta sam navikla. U početku mi je bilo teško da igram protiv nje, ali mislim da se sada već pomalo navikavamo na to. Uvek je zadovoljstvo, jer zaista mislim da je nešto posebno kada imamo priliku da igramo jedna protiv druge“.

U toj situaciji postoji još jedan član porodice kojem nije lako.

“Mislim da je Georg najnervozniji među nama, jer ne zna za koga da navija. Mislim da navija pre svega za to da budemo zdrave, da možemo da igramo i da uživamo, više nego što navija za neku od nas. To je njegova odluka i razumem je“.

Situacija je dovoljno neobična da rezultat postaje tek jedan deo čitavog iskustva.

“Ne događa se često da dva člana iste porodice dolaze iz različitih zemalja i mogu da igraju jedno protiv drugog. Mislim da je Georg veoma ponosan i srećan“.

Slavljenica Branka Tica: Neka 23. bude moja godina! Često sam stroga prema sebi, pitala sam se kako sam uopšte dospela među ogromne Ruskinje

Helenina reprezentativna priča traje gotovo dve decenije, ali godine nisu promenile ono što ju je vodilo još od detinjstva – želju da bude najbolja. Da bi i danas mogla da stoji na istoj strani mreže sa najboljim igračicama sveta, ali i preko puta njih, iza onoga što publika vidi na terenu stoji mnogo rada koji ostaje daleko od reflektora.

“Veoma naporno radim kako bih i dalje imala mogućnost da igram sa najboljim igračicama sveta i protiv njih. Oduvek sam želela da budem najbolja. Još odmalena želela sam da budem odbojkašica, želela sam da budem najbolja i mislim da sam veoma disciplinovana i profesionalna, jer u mojim godinama bez toga ne bi bilo moguće“.

Poseban deo tog rada odvija se daleko od utakmica i treninga koje publika ima priliku da vidi.

“Mnogo radim na fizičkoj pripremi kako bih i dalje bila u dobrom stanju, zajedno sa svojim kondicionim trenerom. To je jedan veliki krug stvari koje možda niko ne može da vidi, jer ljudi vide samo ono što se događa na terenu, a mislim da iza svega toga stoji mnogo toga“.

I posle toliko godina u profesionalnoj odbojci, izazovi su ono što je i dalje pokreće. Priznaje da ih je danas teže pronalaziti nego nekada, ali reprezentacija joj ih iznova donosi.

“Volim izazove. Možda je u mojim godinama teško iznova pronalaziti sve više izazova koji će vas pred početak sezone gurati napred, ali igranje za reprezentaciju i mogućnost da igram protiv igračica koje su olimpijske šampionke, svetske šampionke, protiv najboljih igračica – sve to me i dalje motiviše“.

A reprezentacija joj pruža još nešto što ranije nije mogla da ima u istoj meri – priliku da iskustvo stečeno tokom velike karijere prenese generacijama koje tek dolaze.

“Za mene je veliko zadovoljstvo i čast što i dalje, u ovim godinama, mogu da igram za reprezentaciju. Veoma je lepo biti sa devojkama koje imaju možda 18, 19 ili 20 godina, pred kojima je čitava karijera. Znam kako je njima i možda mogu da im pomognem. Zaista je lepo raditi sa njima“.

Upravo sadašnja grupa čeških odbojkašica daje joj dodatni razlog da nastavi.

“Zaista mi se dopada grupa koju trenutno imamo. Već tri-četiri godine smo uglavnom zajedno i vredno radimo. Sviđa mi se trener, sviđa mi se okruženje koje imamo i mislim da je upravo to moja motivacija da i dalje budem ovde – da napredujem i da pomognem Češkoj da ostvari nešto dobro i nastavi da raste“.

A kada podvuče crtu, razlog zbog kojeg i dalje svakodnevno prolazi kroz sve što zahteva vrhunski sport zapravo je veoma jednostavan.

“Kao što sam već rekla, važno mi je da igram i da svoje znanje prenosim mladim igračicama sa kojima igram. Sve to me motiviše i zato volim odbojku i još volim da radim ovo što sada radim“.

Hrvatica Mika Grbavica i njena posebna veza sa Srbijom: Boris Buša joj je partner, Jelena Blagojević novi trener, a priželjkuje duel na EP!

Kada se razgovor ponovo vratio na Georga, ostalo je još samo da se utvrdi ko u toj kući teže prihvata poraz. Helena, međutim, nije mogla da izabere pobednika.

“Mislim da je teško reći ko je veći izazivač i takmičar između mene i njega, jer mislim da smo isti. Kao što sam već rekla, upravo zato možemo da budemo zajedno i da razumemo jedno drugo. Oboje u sve ulazimo do kraja. Čak i kada se ne slažemo jedno sa drugim, idemo do kraja“.

Takmičarski duh, ipak, ne isključuje podršku.

“Kada možemo i kada imamo priliku, pokušavamo da pomognemo jedno drugom. Mislim da smo veoma slični, praktično isti“.

Ali postoji jedna vrsta ‘duela’ u koju Helena ipak ne ulazi sa naročitim entuzijazmom.

“Ne pokušavam da ga zadirkujem i da se, recimo, fizički ‘borim’ sa njim, znate ono kada nekoga golicate i slično. Georg ima neverovatnu snagu, tako da nisam baš motivisana da se borim protiv njega, jer je previše jak za mene“, nasmejala se Helena.

I upravo u toj sličnosti vidi jedan od razloga zbog kojih njihova priča traje.

“Ali lepo je. Kao što sam rekla, mislim da upravo zbog toga možemo tako dobro da funkcionišemo zajedno“.

Bonus video: