Košarka ponekad bira neobične puteve. Trigvija Hlinasona je sa porodične farme na severoistoku Islanda odvela do španske ACB lige, reprezentacije, pa sve do Beogradske arene. Košarkašku loptu ozbiljnije je uzeo u ruke tek sa 16 godina, a samo četiri godine kasnije potpisao je za Valensiju.
Naredna stanica na tom nesvakidašnjem putovanju biće mu prvi sudar sa Nikolom Jokićem. Srbija i Island sastaju se večeras od 20 časova, na početku druge faze kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2027. godine. Orlovi u Grupu J ulaze sa učinkom 4-2, dok Islanđani imaju pobedu manje i skor 3-3.
Istorija je potpuno na strani Srbije. Dve reprezentacije sastale su se tri puta i sva tri duela pripala su Orlovima. Ipak, ovaj Island odavno više nije simpatična košarkaška egzotika koju je dovoljno pobediti samim izlaskom na teren.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Jedan od stubova njegovog uspona je upravo 216 centimetara visoki Hlinason. Centar Bilbaa je sa nacionalnim timom prošao gotovo čitav put od autsajdera do reprezentacije koja je prethodne kvalifikacije za Mundobasket završila na samo poen od istorijskog plasmana, a sada ponovo ima pravo da sanja. Pred prvi okršaj sa Jokićem, za Meridian sport govorio je o izazovu koji ga čeka u Beogradu, srpskim saigračima, rastu islandske košarke, rekordnoj partiji protiv Italije, odrastanju i odluci koja mu je promenila život.
Na početku razgovora se osvrnuo na dosadašnji boravak u Beogradu. Zbog obaveza reprezentacije nije imao mnogo prilika da upozna grad, pošto se njegovo vreme uglavnom svodilo na boravak u hotelu i odlaske na treninge. Ipak, utisci su mu pozitivni, a mnogo lepih stvari o srpskoj prestonici prethodno je čuo od nekadašnjih saigrača iz Srbije.
“Sva trojica su veoma intenzivni, posebno na terenu, kao što mi se čini da je slučaj sa gotovo svim Srbima“, rekao je uz osmeh Hlinason, koji je tokom karijere delio svlačionicu i teren u Španiji sa Stefanom Lazarevićem, Stefanom Jovićem i Borišom Simanićem.
Govoreći pojedinačno o nekadašnjim saigračima, prvo je izdvojio dvojicu Stefana.
“Lazarevića uvek zovem Estefan, jer mu tako ime izgovaraju u Španiji. Sa njim sam zaista uživao. Stefan Jović je sjajan igrač, ima veoma visok košarkaški IQ i igra izuzetno dobro. Boriša je veoma tih, ali je veliki radnik i veoma intenzivan.“
Iako se njihov temperament razlikovao od njegovog, upravo je u toj različitosti uživao.
“Zaista sam uživao u njihovoj energiji jer se razlikuje od moje. Ne bih rekao da smo potpune suprotnosti, ali ja imam malo drugačiji način ponašanja. Svi su veoma ponosni Srbi, a ja sam veoma ponosan Islanđanin, pa smo često upoređivali naše zemlje i šalili se na tu temu.“
S obzirom na to da su sva trojica nosila dres Crvene zvezde, Hlinason je od njih mnogo toga mogao da čuje i o rivalstvu sa Partizanom.
“Gotovo svaki put kada bismo razgovarali o nekom rivalstvu u Španiji, bilo da su u pitanju Real Madrid i Barselona, Bilbao i Baskonija ili Tenerife i Gran Kanarija, neko od njih bi rekao: ‘To nije pravo rivalstvo. Nije to isto’. To mi je uvek bilo veoma zabavno. Ovde je sve veoma strastveno i zbog toga je veoma lepo.“
Posle priča koje je od saigrača čuo o srpskoj košarci, Hlinason će njenu snagu sada osetiti iz prve ruke. Island upravo protiv Orlova započinje drugu fazu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, a u Beogradskoj areni očekuje ga i prvi duel sa Nikolom Jokićem.
“Znamo da nas očekuje veoma teška utakmica, posebno ovde u Srbiji. Žestoko smo se borili da stignemo dovde, ali sada je pred nama još veći izazov i moramo da mu pristupimo na isti način. Nikola je igrač na potpuno drugačijem nivou i biće veoma zanimljivo igrati protiv takvog talenta.“
Uprkos kvalitetu trostrukog MVP-ja NBA lige, priprema islandske reprezentacije ne odstupa značajno od uobičajene.
“Ne mislim da zbog jednog igrača treba potpuno menjati filozofiju i način igre. Pokušaćemo da radimo ono što inače radimo i da idemo posed po posed. Ne postoji jedna stvar kojom možete da zaustavite Jokića. On je izvanredan napadač, a stotine ekipa su pre nas pokušavale da pronađu rešenje.“
Dodatnu težinu izazovu daće pune tribine Beogradske arene, ali Hlinason se raduje prilici da zaigra u takvom ambijentu.
“Znam koliko su ljudi u Srbiji privrženi svojoj zemlji i koliko su navijači strastveni. Uživam da igram pred punim tribinama i nadam se da ćemo uspeti da ih povremeno rastužimo ili malo naljutimo. Očekujem lepu utakmicu i veliku borbu.“
Zbog rasporeda kvalifikacija i obaveza sa Denver Nagetsima Jokić izvesno neće igrati na gostovanju Srbije u Rejkjaviku, zakazanom za februar. Hlinasonu je ipak draže što se sa njim sastaje u Beogradu.
“Iskreno, verovatno više volim što igram protiv njega ovde. U narednoj utakmici ćemo možda imati veću mogućnost da eventualno ukrademo pobedu na Islandu, nego sada u Srbiji. Bilo bi sjajno za naše igrače, navijače i ljude na Islandu da uživo vide Jokićevu igru, ali mogu da ga gledaju i na televiziji.“
Island je dobrim rezultatima u prvoj fazi stigao u poziciju da se bori za istorijski plasman na Svetsko prvenstvo. Hlinason veruje da rivali njegovu reprezentaciju više ne posmatraju kao protivnika kojeg mogu unapred da otpišu.
“Napravili smo velike korake ka boljoj budućnosti i višem nivou kvaliteta. Danas više ne postoji reprezentacija koja na Island gleda kao na tim protiv kojeg samo treba da izađe na teren i odigra utakmicu. Svi moraju ozbiljno da nas shvate i da se bore sa nama za svaki poen.“
Iako žali zbog poraza od Velike Britanije u Rejkjaviku, zadovoljan je učinkom u prvom delu kvalifikacija.
“Pobede protiv Litvanije i Italije dovele su nas u dobru poziciju da se borimo za Svetsko prvenstvo. Nalazimo se u veoma jakoj grupi. U njoj su verovatno četiri ekipe za koje se smatra da pripadaju Svetskom prvenstvu, ali i mi smo tu. Pokušaćemo da izbacimo jednu od njih i pokažemo šta možemo.“
Upravo ga za Italiju vezuje jedna od najznačajnijih utakmica u reprezentativnoj karijeri. U pobedi posle dva produžetka, još u februaru 2022. godine, ostvario je rekordni statistički učinak sa 34 poena, 21 skokom i indeksom korisnosti 50, za koji veruje da će ga teško ponoviti.
“Odmah posle utakmice rekao sam da verovatno nikada više neću dostići takve brojke. Bio sam mnogo mlađi i, tehnički gledano, slabiji igrač nego danas, ali ponekad vas ponese trenutak i uspete da pružite takvu partiju.“
Više od individualnog učinka pamti značaj te pobede za razvoj čitave ekipe.
“Igrali smo dva produžetka i ostvarili ogromnu pobedu protiv Italije. Ta utakmica bila je deo našeg razvoja, jer smo počeli da pružamo otpor i nerviramo veće reprezentacije, ako je to pravi način da se kaže. Veoma sam ponosan na rekord, a saigrači me i danas povremeno zadirkuju zbog njega.“
Protivničke ekipe sada mu posvećuju više pažnje, zbog čega bi takvu partiju bilo još teže ponoviti.
“Sada je takav učinak verovatno teže ostvariti zbog pažnje koju dobijam i načina na koji me protivnici obrađuju u skautingu. Idealno bi bilo da rekord oborim protiv Srbije, ali realno će to biti veoma teško.“
Rezultati poput pobede nad Italijom doprineli su promeni statusa reprezentacije, ali se njen uspon nije dogodio izolovano. Hlinasona posebno raduje što zajedno sa nacionalnim timom napreduje i celokupna košarka na Islandu.
“Nisam ponosan samo na to što reprezentacija ostvaruje bolje rezultate. Uporedo sa njom, celokupna košarka na Islandu raste i po kvalitetu i po brojnosti. Sve više dece trenira, a napreduju rad trenera, celokupan nivo i profesionalizam. Košarke je sve više na televiziji i raste gledanost. Ona raste zajedno sa nama, a mi rastemo zajedno sa njom. Lepo je biti deo toga, a napredak možete da primetite svake godine i svaki put kada se vratite kući.“
Današnja deca na Islandu mogu da se ugledaju na Hlinasona i ostale članove aktuelne generacije, dok je on košarku počeo da trenira tek sa 16 godina. Uzori su mu bili reprezentativci koji su prethodnih godina utirali put ovom sportu u njegovoj zemlji.
“Počeo sam kasno, pa sam kao uzore gledao igrače koji su tada nastupali za reprezentaciju. Bili su to Jon Stefanson, Pavel Ermolinski, Hlinur Beringson… Neki od njih igrali su na veoma visokom nivou, dok su drugi nastupali na Islandu.“
Posebno pamti Evrobasket 2015. godine, prvi na kojem je učestvovala reprezentacija Islanda.
“Tada sam još išao u školu i gledao utakmice tokom časova. Prišao bih profesoru i rekao: ‘Gledaću ovu utakmicu. Ako ne želite da je gledam na času, jednostavno ću otići kući i tamo je pogledati’. Uglavnom bi mi dozvolili da ostanem i gledam.“
Kao visoki igrač, posebno se ugledao na Hlinura Beringsona, koji je tu ulogu u reprezentaciji imao pre njega.
“Hlinur je bio visoki igrač reprezentacije pre nego što sam ja stigao, a tu je bio i tokom mojih prvih godina. Čuvao je košarkaše poput Paua Gasola i Dirka Novickog i radio sjajan posao. Mislim da je imao više skokova od obojice braće Gasol. To je neverovatno jer je visok oko 201 centimetar“
Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je od navijača te generacije postao njen saigrač, a zatim i uzor nekim novim klincima.
“I ja sam imao zvezde na koje sam se ugledao, a ubrzo sam postao njihov saigrač. To je bio ogroman trenutak ponosa i pomoglo mi je da se veoma rano upoznam sa evropskom košarkom. Sada sam ja neko na koga se ugledaju mlađa deca, što predstavlja veliku čast.“
Njegov put do te uloge bio je krajnje neobičan
“Živeo sam na farmi. Tamo sam bio sa svojom šestočlanom porodicom, četvoro članova porodice moje majke i bakom. Bilo nas je ukupno 11, zajedno smo se brinuli o svemu, a do škole smo putovali automobilom oko 45 minuta.“
Njegov život promenio se sa 16 godina, kada je zbog nastavka školovanja otišao grad udaljen oko sat vremena od porodične farme.
“Prešao sam na sledeći nivo školovanja, nešto što bi otprilike odgovaralo srednjoj školi. Otišao sam u Akurejri i odjednom imao mnogo slobodnog vremena tokom kojeg praktično nisam radio ništa. Pomislio sam da bi trebalo da počnem da se bavim nekim sportom.“
Izbor je sveo na rukomet i košarku, a odluka koju je tada doneo odvela ga je do profesionalne karijere u Španiji.
“Birao sam između rukometa i košarke, a na kraju sam izabrao košarku. Nekoliko godina kasnije našao sam se u Valensiji. Stvari su počele da se odvijaju jedna za drugom i evo me sada ovde.“
Košarka je danas veoma rasprostranjena na Islandu, ali rukomet zahvaljujući drugačijem sistemu velikih takmičenja češće dobija priliku da privuče pažnju šire javnosti.
“Mislim da se danas na Islandu više ljudi bavi košarkom, a domaća liga je sve gledanija. Ipak, rukomet ima Evropsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo i Olimpijske igre, pa gotovo svakog leta dobija priliku da bude u centru pažnje. Mi Evrobasket imamo jednom u četiri godine, pod uslovom da se plasiramo, a veoma je teško izboriti mesto. Svetsko prvenstvo nam je pre nekoliko godina bilo nadohvat ruke, kada nas je od plasmana delio jedan poen, ali se nije završilo u našu korist.“
Zbog toga je poseban izazov privući ljude koji vole sport, ali ne prate redovno košarku.
“Ljubitelji košarke će nas uvek pratiti, ali su nam velika takmičenja potrebna kako bismo privukli i širu javnost. Ni ja ne volim da gledam fudbal, ali kada se igraju Svetsko ili Evropsko prvenstvo, pogledam poneku utakmicu samo zato što to svi rade.“
Put koji je počeo na porodičnoj farmi doveo je Hlinasona do profesionalne košarke, reprezentacije i predstojećeg duela sa Srbijom i Nikolom Jokićem.
“Kad novim saigračima ispričam svoju priču, shvatim koliko male odluke mogu sve da promene. Nisam želeo samo da sedim u domu i ništa ne radim, pa sam počeo da treniram košarku. Danas se čitav moj život vrti oko nje i tako će verovatno biti dok se ne penzionišem. Bila je to prava avantura. Video sam i doživeo stvari koje većina ljudi nikada neće imati priliku da iskusi. Veoma sam zadovoljan odlukama koje sam doneo.“
Novo poglavlje te avanture očekuje ga upravo u Beogradu.
“Sada igramo protiv Srbije, velike reprezentacije sa mnogo talenta i kvalitetnih igrača. To predstavlja veliki izazov i nadam se da ćemo uspeti da zajedno uživamo u njemu,” zaključio je Trigvi Hlinason u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
