Pokuševski od Tomovića čuo ’sloboda’ i zahvalio se grčkim velikanima: Samo sam tražio ulogu i poštovanje! Nisam bio košarkaški srećan u Partizanu – žao mi je, jer mogu mnogo da dam

Kao da je bilo neko drugo vreme, neki drugi košarkaški univerzum, kada je Sem Presti – isti onaj idejni tvorac šampionske Oklahome Siti sa Gildžus-Aleksanderom i isti onaj mozak koji je na jednom mestu okupio dečake na čijim dresovima je pisalo Durent, Harden i Vestbruk – kao visokog 17. pika. na draftu izabrao Alekseja Pokuševskog.

Bilo je to davne 2020. godine. Bilo je to pre nego što će Aleksej odigrati četiri NBA i dve evroligaške sezone. A opet, dečak koji je smatran Jednorogom zbog specifičnih karakteristika, zbog retkog, maltene nikad ranije viđenog dara za košarku sa tom visinom i tim telom, izrastao je „samo“ u momka.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Pokuševski ima 24 godine. U tom uzrastu igrači u modernoj košarci spadaju u klince. Privikavaju se na status seniora u Evropi ili na veću ulogu u NBA. Aleksej, sa druge strane, kao što je jedinstven igrački, tako ima i potpuno drugačiji put. Sada je u fazi karijere kada (ponovo) traži put kako da poseban talenat „otključa“ i postane ono što mu je suđeno.

Na tom neravnom putu, Poku je odlučio da napravi korak „u stranu“, malo se skloni od reflektora i – radi. Pomerio se u Rusiju. Dobio pozivnicu na kojoj je pisalo (otprilike): „Aleksej, dođi, dobićeš slobodu da budeš to što jesi“, uz potpis Tomislava Tomovića.

„Menadžeri su, u komunikaciji sa mnom, radili celog leta na traženju prave sredine. Popričao sam sa Tomom (Tomovićem) i bukvalno se sve završilo za nekoliko dana“, objašnjava Pokuševski u intervjuu za Meridian sport odluku da se preseli u živopisni Krasnodar.

„Apsolutno glavnu ulogu odigrao je trener. On je izrazio želju da budem njegov igrač. Kad sam čuo za to, odmah smo popričali i posle tog razgovora sve je u mojoj glavi bilo kristalno čisto. Nisam imao više pitanja. Pustio sam da prođe veče i već sutradan sam potvrdio da želim da pređem u Lokomotivu. Posle su ostali samo detalji oko ugovora, ali u suštini je moja želja, posle razgovora sa Tomom, bila ogromna. Baš sam srećan zbog svega kako se odvilo.“

U tom razgovoru, nekadašnji asistent u stručnom štabu Crvene zvezde Meridianbet (i prvi trener u pobedi crveno-belih nad Fenerbahčeom) i sada već bivši igrač i kapiten Partizana, dotakli su se veoma konkretnih detalja.

„Pričao mi je da je dosta razgovarao sa drugima i da je video da može da mi veruje. Smatra da mi je potrebna sloboda i vreme na terenu. Da neko mora da pokaže veru u mene. Isto mislim i ja, mada je to glavno za svakog igrača. U suštini, to je glavno što sam čuo od Tomovića, a tu su i detalji. Razume igru, kao bivši košarkaš ima dobar osećaj za ono što je potrebno igračima, kako treba sve ’hendlovati’. Sviđaju mi se ideje koje ima za mene, da igram na petici i na četvorci, da imam slobodu da povučem loptu, da se u pozicionom napadu koristim kao razigravač, da nalazim igrače iz kretnji… On smatra da posedujem dobru viziju.“

Pokuševski je igrao u NBA i Evroligi, dok je košarkaški odrastao u podmlatku Olimpijakosa. Da li se, kada je donosio odluku da pređe u Lokomotivu, pojavio crv sumnje da li je to dobar potez s obzirom da ruski klubovi (još) ne mogu da igraju evropska takmičenja?

„Nije postojala dilema“, odgovara Aleksej. „Kad sam poželeo da se vratim iz Amerike, jedina ideja mi je bila da odem negde gde ću dosta igrati, gde ću biti srećan košarkaški i uživati na terenu znajući da me trener podržava i da imam dosta slobode. Tada, verujem, mogu da vratim na pravi način. Nisam razmišljao mnogo oko toga što Lokomotiva ne igra u Evropi. Glavno mi je bilo samo da budem negde gde će me trener poštovati, verovati u mene i imati košarkašku viziju koja se i meni sviđa. Stvarno sam mnogo srećan.“

Ime Lokomotive bi moglo da piše podebljanim slovima u biografiji Pokuševskog kao klub koji je predstavljao prekretnicu u njegovoj karijeri.

„Rano sam otišao u NBA i naigrao se. Bio sam i dobar i loš. Svega je bilo. Posle toga sam došao u Evroligu, u Partizan, gde nisam bio najsrećniji kako je sve prošlo i kako se završilo. Želeo sam bolje i verovao da može da bude. Mnogo je razloga zašto nije bilo kako sam očekivao i ja, a verovatno i svi drugi. Ali, ne bih da ulazim u to: Partizan stvarno volim i voleću ga zauvek. Osećam – mada sam tako verovao i za crno-bele pa se ispostavilo drugačije – da će mi prelazak u Lokomotivu košarkaški pružiti dosta više nego Partizan, posebno sa trenerom Tomovićem kojem stvarno verujem. Siguran sam da je čovek koji kad kaže nešto, stoji iza toga kroz celu sezonu. Čuo sam to od mnogih ljudi i osetio kroz priču sa njim. Možemo jedan drugom da pomognemo.“

Kad gore pišemo da bi Lokomotiva mogla da bude prekretnica, znači da bi mogla da bude i odskočna daska ne samo ka boljim igrama već i ka najvećoj svetskoj sceni.

„Sigurno da razmišljam o povratku u NBA“, ne krije Pokuševski. „Ne volim da mislim o nerealnim stvarima, ali smatram da je ovo nešto realno, posebno ako se uzmu u obzir moje godine. Biće vremena da dođem do tog nivoa. Ne razmišljam o NBA svakog dana, ali u glavi mi je. Moram svakog dana da pravim korake ne da bih došao do NBA, već do nivoa gde mogu da igram dobru košarku sa pravim statusom, u Lokomotivi ili nekoj evroligaškoj ekipi. Naravno da želim u NBA, ali do toga može da se dođe jedino prirodnim tokom i dobrim odlukama.“

Jedna od tih odluka je bila da ne pristane na pozive velikih grčkih timova bez „garancije“ da će tamo biti srećan. U javnosti se pominjalo da ga žele praktično svi ambiciozni klubovi kojih je, sada, u zemlji Helena još više nego prethodnih godina.

„Da, postojale su priče sa većinom glavnih grčkih timova. Ali, ne želim da idem negde gde nisam poželjan u ulozi koju ja smatram da zaslužujem i u kojoj mogu da igram dobro u ovom trenutku karijere. Da li će do toga doći, videćemo? Želim da budem u nekom velikom klubu sa jakom ulogom, a sada to ne bih dobio. Bilo je ozbiljnih razgovora, ali je moj stav u ovom trenutku da ne jurim za velikim klubovima, pažnjom i parama. Sada želim samo da igram košarku, jer to me čini srećnim. To je razlog zašto sam želeo u Partizan i zašto sam sada u Lokomotivi. Ne tražim ništa osim toga. Na taj način sam pričao sa svim trenerima i klubovima ovog leta. To su i moji menadžeri govorili klubovima, da Aleksej Pokuševski neće za pare, već da ima dobru ulogu i da mu neko veruje. Do tog poverenja, gde ću ja reći ’može’ nije došlo sa njihove strane. Što razumem. Posle onakve dve sezone u Partizanu ne mogu da očekujem veće poverenje nekih timova.“

Prezime Pokuševski nije se pominjalo samo uz grčke klubove, već i kada je u pitanju dobijanje pasoša.

„Na ovu temu je odgovor samo – istina. Splet životnih okolnosti je bio takav da sam osetljive godine proveo u Grčkoj, od 13. do 18. Svakog leta sam tamo, imam kuću, buduća žena mi je Grkinja. Volim tu zemlju, kao što volim i Srbiju. Osećam se tako da bih želeo da moja deca jednog dana odrastaju u Grčkoj. Zato je i logičan sled da se dobije pasoš. Bez presije, ništa ne jurim, kad bude trebalo da se dogodi – dogodiće se. To je normalno. Za Grčku me veže prošli život i budućnost kakvu bih voleo da imam. A možda me veže i neka košarka.“

Mediji su povezivali dobijanje grčkog pasoša sa potencijalnim igranjem za tu reprezentaciju:

„Kao što sam rekao, grčki pasoš nema veze sa košarkom“, pojednostavio je Aleksej i stavio tačku na ovu priču.

Što se tiče druge teme, nije udarena tačka, već tri tačke. Tri tačke kao simbol da bi priča mogla da traje u nedogled… Ili kao simbol da postoji nastavak… Ili da je nešto bolje ostaviti neizrečenim.

Priča o Partizanu.

„Vratio sam se u Srbiju i došao u Partizan. Bio sam i kapiten u većem delu sezone zbog, nažalost, povrede Vanje (Marinkovića). Stvarno mi je velika čast što sam bio prvo zamenik kapitena, a posle i kapiten kluba. Nažalost, u te dve godine nisam bio srećan što se košarkaškog dela tiče. Moglo je bolje i sa moje strane, moglo je i sa strane drugih. Volim Partizan i poštujem sve ljude sa kojima sam tamo radio. Ne krivim nikoga. Tako se sve desilo. Nema mnogo mudrovanja.“

Nekoga kome je dečački san bio da nosi dres kluba iz Humske, teško da će zadovoljiti dve godine kakve je Pokuševski proveo u Partizanu.

„Ne zatvaram vrata nijednom klubu, posebno ne Partizanu. Ako se u budućnosti desi prava prilika, zašto da ne. Bila bi opet velika čast i želja. Sada se nije završilo kako sam želeo. Nije postojala neka velika želja ni sa njihove strane, a ni sa moje što se košarke tiče, da ostanem. Žao mi je, jer mislim da mogu mnogo da dam. Žao mi je i kada neki srpski košarkaš ide u strane klubove i tamo doprinosi. Sve je češća pojava da Srbi ne budu u domaćim klubovima. Neki ni ne žele da se vraćaju. Sigurno može malo više računa da se povede o domaćim igračima.“

Aleksej je napustio Humsku sa gorčinom u ustima. Isti ukus koji su tokom prošle godine osećali svi navijači Partizana, samo jačeg intenziteta, s obzirom da je Pokuševski bio deo teške priče.

„Tokom ove druge sezone u Partizanu se toliko toga ružnog desilo da ne znam šta da kažem ljudima kad me pitaju. A mogao bih da nabrajam sve  što se dešavalo, što javnost zna, ali i ne zna. Nema potrebe za tim. Mnogo je teško bilo igračima i navijačima. Voleo bih da Partizan već ove, a onda i svake sledeće sezone, polako izlazi iz tog lošeg niza“.

Za to vreme, Aleksej Pokuševski će u Lokomotivi dobiti priliku da raste, da postaje ono što mu je zapisano u kartama. A onda – ko zna. Njegov put je ionako uvek bio drugačiji.

Bonus video: