Majkl Oliveira, novi UFC heroj Brazila, sklonio se od pogleda na dilere i drogu: U Beogradu menjam život, imam šansu da kupim majci kuću! Jedan trening sa Poatanom – pet godina iskustva (VIDEO)

Majkl Oliveira je tih, ali neposredan. Nasmejan, ali za protivnike izrazito opasan. Vojnički disciplinovan, ali sa tragovima najveće favele Rio de Žaneira koja ga je oblikovala u prvim godinama života.

Njegova širina – fizički ali i psihički – očarala je i zaposlene u Meridianu, kompaniji koja je sa Oliveirom sklopila saradnju uoči velikog UFC događaja u Beogradskoj areni. Poseta prostorijama srpske firme koja se proširila i na Brazil bila je trenutak i kada će Oliveira sesti preko puta kamera Meridian sporta i govoriti o svom putu, uzorima, preprekama i načinima na koje se one prevazilaze.

Govoriće i gledati u Bobana Petkovića – rođenog brata Dejana Ramba Petkovića – koji je vladanjem portugalskog jezika pomogao da se ovaj intervju sprovede u delo. Upravo je legendarni srpski fudbaler i ikona Flamenga ispratio Oliveiru put Beograda, na događaj koji bi mogao da promeni život ovom 28-godišnjaku.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

„Imali smo jednu brigu kako ćemo uspeti da povedemo ceo tim. Jer UFC je dao samo jednu kartu. Onda je ’Pet’ imao tu senzacionalnu ideju da mi pomogne preko Meridian Beta. Bio sam presrećan što postoji partnerstvo sa tom kompanijom koja ima ogromno ime, istoriju… Biti deo svega toga i debitovati u UFC za mene je fenomenalno“, poručio je Majkl i objasnio koliko je za ceo njegov put, pripremu i mir pred borbu značajna saradnja sa kompanijom Meridian Bet?

„Baš sam razgovarao sa trenerima o tome koliki je značaj. Meridan Bet mi je pomogao da budem sa svojim timom, da mogu da imam potpunu podršku, da radim. Jer to je ceo jedan zajednički rad. Svi smo tu i mogu da budem sto odsto fokusiran na borbu i imam njih uz mene. Meridam Bet mi je to omogućio. Zahvalan sam.“

Nadimak PQD dolazi od skraćenice za jedinicu u kojoj je Majkl služio vojsku. Ne krije koliko mu to znači što ga i u Padobranskoj gledaju sa posebnim ponosom.

„Bilo je to 2017, kada sam služio vojsku, što mi je bio dečački san. Oduvek sam hteo da postanem padobranac, a skraćenica jedinice je PQD. Služio sam osam godina u Padobranskoj brigadi, koja me mnogo oblikovala kao osobu. Tada nisam znao šta hoću od života, bio sam samo klinac bez ikakve perspektive. Postati padobranac – dalo mi je svrhu. Isto kao i biti borac. PQD je praktično skraćenica za sve – za moju priču.“

Iz putne torbe je u jednom trenutku izvadio beretku i pokazao maskirnu majicu koju je poneo sa sobom na ovaj turnir. Jednostavno, simbol vojske Brazila je uvek uz njega.

„Da. Beretku nosim svuda sa sobom – ipak je to bilo osam godina mog života. Bio je to najduži period kada sam radio nešto i nosim celo to vreme sa sobom koje mi je pomoglo da dođem do oktagona. Da pamtim koliko sam se bio posvetio da postanem padobranac. To je uvek sa mnom, prati me, dodatno me ojačava iz dana u dan.“

Oliveira dolazi iz favele Rosinja, najveće u Rio de Žaneiru i Brazilu. Kada vrati film na početke i pomisli na put kojim je prošao, iz njega izbija ponos zbog svega što je već postigao i što će tek postići.

„Počeo sam tamo u socijalnom projektu borilačkih sportova, u Sportskom kompleksu Rosinje, u mom kraju. Pre toga sam operisao slepo crevo. Da je prošao jedan dan više, umro bih, jer je postojao rizik da slepo crevo pukne, bio sam na ivici. Onda mi je rođak rekao: ’Moraš da upoznaš neku borilačku veštinu.’ Mnogo sam bio smršao. Tako sam počeo, u tom socijalnom programu. Stigao sam tamo sa pirsingom, minđušom. Bio sam klinac, dečko iz kraja. Počeo sam kroz taj projekat i pomoglo mi je da se izvučem. Da pobegnem od loših mesta, jer u mojoj faveli gledali smo mnogo loših stvari. To je neizbežno. Mi gledamo dilovanje, ljude kako se drogiraju… To je sasvim uobičajeno. To ti postane referenca i onda kažeš sebi: ’Hoću da budem kriminalac’, jer taj je okružen ženama, ima pare… Na kraju počneš da gledaš tog tipa kao uzor. Hvala Bogu, pronašao sam sport i to mi je polako menjalo život. Naravno, nismo imali nekog idola blizu nas, kao što su Anderson Silva, ili Minotaur Ngouera. Nešto iznutra me, hvala Bogu, teralo da nastavim i postanem ono što danas jesam. Da nađem mesto u svetu. Stigao sam u najveću organizaciju na svetu, prvi sam borac iz Rosinje, najveće zajednice u Latinskoj Americi, koji je stigao u UFC.“

Posebna veza Majkla Oliveire je sa slavnim Nogueirom.

„Kad sam počeo, on je došao na jedan projekat UFC u zajednici. Bukvalno me video kako treniram i rekao: ’Brate, idi u MMA’. On je to tek tako izgovorio. Pamtim to što je rekao. Onda sam izgubio kik-boks meč koji je, zapravo, bio samo razmena udaraca. Pomislio sam: ’Minotaur mi je rekao za MMA’ i otišao tamo. Posle smo stupili u kontakt, na kraju mi postao i kum. Savetovao me da nastavim, odveo me na pravo mesto. Tako sam upoznao LFA, čiji je potpredsednik Rafael Feižao i stvari su počele da se dešavaju kad je on umešao prste. Minotaur je fantastičan tip. Moj kum, gledam ga kao oca.“

Postoji snimak gde sparinguje sa moćnim Aleksom Pereirom, Poatanom.

„Bio je jedan trening gde on se pojavio u teretani niotkuda. Rekao sam sebi: ’Hoću da treniram s tim tipom, da vidim kako on to radi’. Gledali smo ga samo na televiziji. Hteo sam da vidim kako se kreće, kakav mu je „flou“. I imao sam priliku da sparingujem. Bio sam nervozan, ali sam imao priliku da ga gledam kako radi udarce, na meni. Odmah posle toga bila je moja borba u Las Vegasu. Ponudio mi je veliko iskustvo. Apsurdno je, jer sam sam sebi rekao: ’Sigurno se neću boriti sa boljim tipom od ovog’. Trenirati sa njim, primiti neke jake udarce od njega… Na kraju sam mu kazao: ’Brate, ti si pravi’. Bilo je fantastično. Od jednog treninga sa tim čovekom dobio sam pet godina iskustva.“

Trenutak kada je odskočio ka UFC svetu desio se u Las Vegasu, gde ga je gledao i Dejna Vajt, prvi čovek ove organizacije.

„Godinu dana smo čekali priliku da uđemo u Contender Series. Ali, nismo dobili tu šansu. Čekali smo, nadali se, ali nismo bili pozvani te godine. Tada sam pomislio da možda to jednostavno nije za mene. Počela je sumnja koja je normalna kod ljudi. Sedeo sam kod kuće i govorio sebi da moram da ostanem čvrst. Proveo sam godinu dana bez borbe. Onda sam imao jednu borbu, sledećeg meseca desio se taj trening sa Poatanom i odmah posle toga sam pozvan u Contender. Rekao sam sebi: ’Čoveče, sad je trenutak’. Čekao sam još celu godinu da se borim u The Night of Contender Series, pred Dejna Vajtom, da osvojim mesto u UFC. Najteži razgovor za posao na svetu. Nisam osećao nervozu, mnogo sam radio na ovome. Ceo moj sportski život, 11 godina. Ovo je prilika da pokažem koliko zaista želim da budem tamo. To sam rekao na intervjuu: ’Pokazaću mu koliko zaslužujem da budem u UFC-u’.“

Kad smo već pomenuli Poatana, hajde da završimo sa tom temom. Top 5 najvećih brazilskih boraca u istoriji po mišljenju Majkla Oliveire?

„Prvi je Anderson Silva, bez premca. Ceo kraj bi ga gledao. Bile su žurke u faveli – u vreme kad sam još išao na žurke, kad sam bio mlad. Sve bi stalo da bismo gledali Andersonovu borbu. Jer, Silva se borio kasno noću, pa bi svi gledali. Silva je, dakle, broj jedan. Pa, Aleks Poatan, pa Minotauro Nogueira, koji je fenomenalan borac. Tu je i Žakare (Ronaldo Souza), tu je i Ljoto Mačida… To su borci koje sam gledao. I Marta (Tijago Santos) koji je isto bio padobranac. Oni su me izdaleka motivisali. Gledao sam ih i rekao sebi: ’Hoću da dođem tamo, da osetim borbu sa najboljima’. Hvala Bogu, danas smo na, na najvećem događaju i možemo se popeti i boriti sa najboljima. Hoću da se borim sa najboljima i da pokažem da sam i ja najbolji.“

Iz prošlosti se selimo u sadašnjost, odnosno najbližu moguću budućnost – borba protiv Obana Eliota u Beogradskoj areni u subotu.

„Pojavljivale su nam se i druge borbe, ali nisam mogao da prihvatim jer sam operisao ruku, slomio sam je. Stavili su mi dvadeset šrafova. Imam dve titanijumske pločice u šaci. Ponudili su nam nekih dve borbe pre toga, ali nismo mogli da prihvatimo zbog medicinskog odobrenja. Onda se ova borba pojavila baš u pravo vreme, kada smo imali medicinsko odobrenje. To mi je sad u glavi, pred debi u UFC-u. Protivnik je već iskusan borac, ali ja ću pokazati koliko želim da budem tamo, koliko sam se posvetio, koliko zaslužujem da budem u UFC. Za mene je on samo još jedan rival. Nije važno ko dođe i šta je pre radio. Za mene je to samo još jedna osoba koja se bori za isti san kao i ja, pa ću dati sve od sebe.“

Koliko je ovo veliki trenutak ne samo u njegovoj karijeri MMA borca, već u životu? Deluje kao da bi mogao da oseća pritisak…

„Pričao sam čak i sa svojim trenerom. Ja ne osećam pritisak, jer za mene je ovo prava šansa da budem u UFC-u, da promenim život. Da mogu nešto da osvojim, da pronađem svoje mesto. Da mogu da promenim život svoje porodice, život moje majke. Da mogu da joj kupim kuću. Dakle, ne osećam pritisak, osećam da imam priliku da promenim živote. I ja ću tamo da dam sve od sebe. Znači, nije pritisak, već je prilika koju sam zaslužio. Tako da sam opušten kad to radim. Tu sam da se zabavim.“

Bilo bi lepo da Beograd bude mesto gde će promeniti život?

„Stalno razmišljam o tome kakva je slučajnost. Prvog avgusta, ovde u Beogradu, dobiti sponzorski ugovor od Meridiana… Sve se poklopilo! Ipak je znak što sam dobio tu podršku – znak da će ići dobro.“

Zanimljivo da je jedan trener u stručnom štabu Majkla Oliveire navijač Flamenga (Rafael), drugi Fluminensea (Eduardo)…

„Tu je više klubova zastupljeno. Rafael prati mnogo timova, on je jedan izuzetan čovek. Mi smo se već ranije poznavali, odlično se slažemo. Što se tiče tima, ne marim mnogo, jer sam navijač Flamenga, ali bio sam samo dva puta na Marakani. Dakle, ja sam tip koji voli fudbal, ali više volim Svetsko prvenstvo. To mi daje neku drugu emociju“, zaključio je Oliveira, momak koji bi u Beogradu mogao da promeni život.

Bonus video: