Divac o trejdu za Brajanta i Dončiću: Nisam bio srećan, ali bih i ja menjao sebe za Kobija - zbog Foksa sam preskočio Luku

U julu 1996. godine Los Anđeles Lejkersi i Šarlot Hornetsi su napravili trejd koji je kasnije poneo epitet istorijskog. Jezerdžije su tom prilikom poslale Divca u redove Stršljena, za šta su dobili prava na Kobija Brajanta, tada perspektivnog igrača izabranog kao 13. pik na draftu 1996. godine.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Lejkersi su odlučili da se odreknu srpskog centra kako bi oslobodili prostor pod seleri kepom kako bi potpisali Šekila Onila. Iako je bio važan deo tima Vlade Divac je praktično žrtvovan, a niko nije mogao ni da nasluti koliko će dubok trag u Los Anđelesu ostaviti Brajant.

Mamba je potom u Lejkersima dostigao status legende, a Divac je u emisiji kod Bajrona Skota pričao o trejdu.

“Bio sam u Evropi kada me je agent pozvao i rekao mi da sam trejdovan. Imao sam osećaj kao da je neko stajao iza mene sa bejzbol palicom i udario me toliko jako da nisam mogao da se pomerim. Naravno da nisam bio srećan, volim Los Anđeles, volim franšizu Lejkersa. To je za mene zaista bila porodica. Ali, znate kako, vreme prolazi… I ja bih sam sebe menjao za Kobija, a menjao bih i ceo tim za Kobija”, rekao je uz osmeh Vlade Divac.

Pričao je i o svom odlasku u NBA, boravku u Lejkersima.

“Odrastajući u Evropi, nismo imali priliku da gledamo, kao danas, da možeš bilo gde u svetu da gledaš utakmice preko telefona. Tada smo mogli da dobijemo možda dve-tri utakmice na kaseti, možda godinu dana stare, Ol-star meč. Kada sam odlučio, bio sam igrač godine u Evropi sa 20 i osećao sam da moram da pređem na sledeći nivo. A sledeći nivo je NBA. Niko iz Evrope nije stigao do NBA pre toga i svi su mi govorili da sam lud. Rekao sam: probaću, najgore što može da se desi je da se vratim. Kada sam odlučio da izađem na draft, imao sam 21 godinu i rekli su mi da ću biti između 10. i 15. mesta. Gledam — Čikago Bulsi imaju tri pika, Golden Stejt nekoliko. Pomislio sam, možda će jedan potrošiti na mene. Sedim u Medison Skver Gardenu i niko me ne bira posle 20. mesta. Bilo me je sramota. Osećao sam se loše. A onda sam čuo Los Anđeles Lejkers i odmah sam se opet dobro osećao. Počeo sam da razmišljam — igraću sa Medžikom, sa Džejmsom Vortijem, Bajronom Skotom, Ej Si Grinom, Majklom Kuperom… A to je bila godina kada se Karim povukao.“

Radio je sa čuvenim Karimom Abdul Džabarom.

“Dakle, to je verovatno bila najbolja odluka Lejkersa, pretpostavljam Džerija Vesta i Peta Rajlija, što su zadržali Karima u timu da radi sa mnom na Havajima tokom trening kampa. Naučio sam toliko od njega, i u suštini me je pogurao ka mom uspehu.“

Kaže da je navijao za Lejkerse i pre nego što je otišao preko bare.

“Gledali smo te legendarne finalne serije protiv Seltiksa i bio sam navijač Lejkersa, dok je verovatno 90% njih bilo za Seltikse. Moj ormarić je bio Karimov u svlačionici. Otvorio sam ormarić. Znaš šta sam našao u ormariću? Naočare. One zaštitne naočare. Ne možeš da zamisliš koliko sam bio srećan, znaš, što sam ih imao u svom ormariću. Svih mojih sedam godina u ligi, iz poštovanja prema Karimu, držao sam te naočare na istom mestu.“

Bio je Divac poznat i po svojim dodavanjima.

“Rekao bih da sam to imao u sebi. Bio sam dobar saigrač. Oni vole da šutiraju, pa neko mora da dodaje loptu. Moj osećaj da dodam loptu i da moj saigrač postigne poen činio me je srećnijim nego da ja postignem koš. Naravno, Medžik je mnogo pomogao. On je veliki igrač, plejmejker, i kada imaju manjeg igrača na njemu, ide dole u post, a ja sam spolja i dodajem mu loptu. Kada ga udvoje, on izbaci loptu. Ja nisam mogao da pogađam mnogo, ali sam mogao da dodajem. Bila je to dobra kombinacija.“

U NBA je tih godina bilo tek nekoliko evropskih igrača uz njega.

“Bilo nas je četvorica, ali dvojica baš dobrih. Dražen i ja. Bio je neverovatan. O moj Bože. On i Sabonis — kada sam odrastao, ta dva momka su bila najbolja u Evropi. A kada je Dražen došao, nažalost nije imao sreće kao ja. Ja sam došao u Lejkerse i oni su brinuli o meni, pomagali mi. On je otišao u Portland i oni su bili popunjeni na njegovoj poziciji — Klajd, Teri Porter, Deni Ejndž… Imali su još jednog — Deni Jang. Kada su ga trejdovali u Nju Džerzi, tada je pokazao šta može. Ljudi ne shvataju koliko je bio dobar. Definitivno jedan od tri najbolja šutera u istoriji lige.“

Nastavio je priču o Draženu Petroviću.

“Njegova radna etika je bila neverovatna. Bio je pravi primer za mlade koji žele u ligu. Možete da imate talenat, ljubav prema igri, ali ako ne radite, biće teško da uspete – i Dražen je bio potpuno posvećen radu. Sećam se, dolazio je u LA, pokušavao sam da organizujem neku večeru, ali on je tražio da pre toga idemo u dvoranu, morao je da odradi trening pre večere“.

Pričao je i o odnosu sa Draženom i prekidu komunikacije između njih dvojice.

“Bilo je veoma teško za sve nas koji smo tamo odrasli. Odjednom su političari doneli užasne odluke, došlo je do ratova, ljudi su se ubijali… Morali ste da odaberete stranu. Imali smo utakmicu u Portlandu, obično kad je tako ili kad bi oni dolazili u Los Anđeles, čuli bi se dan ranije. Bio sam u Portlandu, očekivao sam da dođe po mene, da idemo na večeru – nije se pojavio. Imali smo šuterski trening pre Trejl Blejzersa, očekivao sam da će izaći i da ću ga videti. Svi su izašli na parket, osim njega. Otišao sam do svlačionice, rekao je da ima nevolje kod kuće, da vidimo šta će biti, kad sve bude dobro, videćemo se… Rekao sam mu da nemam prijatelje na određeno vreme i to je bilo to… Razišli smo se i naravno, tragedija se desila nekoliko godina kasnije. Bilo mi je mnogo teško. Nisam imao šansu da ponovo pričam sa njim, ali jesam sa njegovom majkom i porodicom, pa sam tako pronašao neki mir. Ne krivim nikoga, možda sam ja nešto loše uradio, a da nisam svestan. Teško je”.

Smatra da je Arvidas Sabonis mogao da bude jedan od najvećih u istoriji NBA lige.

“Mladi Sabonis, sa tim veštinama — mogao je da šutira, da dodaje, sve. Bio je kao ja, ali bolja verzija. Nemojte me pogrešno shvatiti, ljudi će pričati o tome, ali po mom mišljenju, jer sam imao priliku da igram protiv njega kada je imao 21-22, ja sam imao 18 — kada je bio zdrav, bio je neverovatan. Mislim da bi, da je došao zdrav u NBA sa 21 godinom, bio u istoj kategoriji kao MJ, Medžik, Leri!“

Naravno, danas mu je omiljeni igrač u NBA – Nikola Jokić.

“Nikola Jokić, obožavam ga. Igra na način na koji sam ja igrao. Podseća me na mene, ali on je na drugom nivou. Mnogi su me pitali kad sam se penzionisao, kako radiš ovo ili ono… Ne mogu to da objasnim. Jednostavno to vidim sekund ranije. Medžik je bio sjajan dodavač, video je igru nekoliko sekundi pre nego što bi se stvari desile – Nikola je isto takav. Pošalje loptu tamo gde ćeš biti…“

Izdvojio je još dvojicu igrača koje sa posebnim uživanjem prati.

“Volim da gledam i Derona Foksa, Luku… Foks je trejdovan kad nisam bio tu. Ja sam ga izabrao, preskočio sam Luku zbog njega, pokušao sam da gradim oko Derona… Ta brzina, nema mu ravnog. Zašto je otišao? Mislim da nije hteo da ostane, poručio je da neće potpisati ugovor i menadžment je pokušao da dobije nešto zauzvrat. Nisam 100 odsto siguran, ali tako mi je u sećanju. Teško je timu sa malog tržišta da igra tu igru, lako je Lejkersima“.

A onda je na red došla i čuvena tema, koju je sam Vlade prethodno pomenuo – zašto nije birao Dončiča na NBA draftu?

“Bio sam u Madridu da pričam sa Lukom, godinu dana pre drafta. Bio je na vrhu liste. Jasno, napravio sam grešku, on je neverovatan talenat, uz Nikolu jedan od najboljih u ligi. Svi asistenti su mi pričali da može da igra krilo, rekao sam da je Luka plejmejker, trener na terenu… Da sam dobio Luku, morao sam da trejdujem Foksa, a već sam imao dobar odnos sa njim, video sam šta može, savršen za tim na malom tržištu… Luka je igrač za velika tržišta. Smatrao sam da mogu ako izaberem Luku, mogao bi kasnije da ga izgubim. Bila je teška odluka, da mogu da se vratim izabrao bih ga, ima strašnu karijeru“, zaključio je Vlade Divac.

Bonus video: