Osećaj kojeg Luka Mitrović ne može da se zasiti: Nisam mogao ni da sanjam da ću osvojiti ovoliko trofeja sa omiljenim klubom

Ko je čitao knjigu, ali i gledao film “Hari Poter i Kamen mudrosti”, sigurno se seća scene u kojoj glavni junak i njegov najbolji drug Ron Vizli, stoje ispred mističnog ogledala Erised, koje pokazuje “najdublje i najočajnije želje srca”.

Član mnogobrojne riđokose porodice čarobnjaka je u ogledalu video sebe kao kapitena Kvidič tima i kako drži Pehar kuća u svojim rukama. Verovatno bi večina dečaka videla nešto slično kao Ron. Kako, recimo, u dresu tima za koji navijaju, drže trofeje.

Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!

Isto važi i za Luku Mitrovića. Da je kao dečak imao prilike da se ogleda u mističnom ogledalu iz serijala romana o Hariju Poteru, verovatno bi video sebe u bojama Crvene zvezde, sa peharom u rukama.

Mada, teško da bi i magično ogledalo pokazalo Luku kao najmlađeg kapitena u istoriji tima sa Malog Kalemegdana, kako drži 19 trofeja: pet osvojenih ABA liga, šest titula u domaćem prvenstvu i čak osam Žućkovih levica.

Ipak, njegovi snovi su se i van svake mašte ostvarili. Poslednji pehar podigao je sinoć u niškoj dvorani Čair, posle 45 minuta ludačke borbe sa večitim rivalom, Partizanom, u finalu Kupa Radivoj Korać.

“Kad sam dolazio u Zvezdu, verovatno nisam mogao ni da sanjam da ću ovoliko trofeja osvojiti sa omiljenim klubom. Privilegija je osvajati titule sa Crvenom zvezdom, koliko god da ih ima. Uvek je radost velika i teško je zasititi se tog osećaja“, rekao je Luka Mitrović za Meridian sport posle još jednog pečata na sertifikatu za legende Crvene zvezde.

Osvrnuo se centar Crvene zvezde, od kojeg više nastupa u istoriji kluba ima samo kapiten Branko Lazić, i na poslednji susret i trijumf nad večitim rivalom.

“Odlična utakmica, pravo finale. Čestitao bih Partizanu na dobroj utakmici i velikoj borbi. Posle ovakvih mečeva, čovek se isprazni i nema šta mnogo da kaže, ali presrećni smo zbog prvog trofeja u ovoj sezoni i još jednog u vitrinama. Zato smo i ovde, zato se i bavimo sportom, zbog ovakvih momenata. Sada imamo malo i da odmorimo, da dođemo sebi posle ovog napornog rasporeda. Daleko od toga da se zaustavljamo na ovome“, jasno poručuje nekadašnji kapiten srpskog šampiona da je ovo samo početak.

A velike zasluge za poslednji trofej koji je podigao, idu i na račun šefa struke crveno-belih, Janisa Sferopulosa. Zasad je osvojio sve što je mogao na domaćoj i regionalnoj sceni.

“Janis je zaista jedan od najposvećenijih trenera sa kojima sam radio. Za njega nema ni nebitne utakmice, ni nebitnog treninga. Ne voli da gubi vreme na terenu, a naročito ne na utakmicama koje donose trofeje. Uvek nas dobro spremi i neke stvari koje se možda nama čine dosadnim i koje ponavlja mnogo puta, sve je to sa razlogom i iz želje da budemo što spremniji i fokusiraniji na ono što nas čeka. Tako nas je pripremao i za ovaj trofej, imali smo i sastanaka i analize i motivacionih govora… Zaista velike zasluge idu i njemu za sve ovo“, skida Mitrović kapu svom treneru.

Iako sledi prekopotrebna pauza, zbog osam utakmica u 16 dana, nije bilo mnogo vremena da se proslavi još jedan sjajan uspeh. Žućkova levica je spakovana u gepek timskog autobusa i krenulo se put Beograda.

“Slavlje u busu, poneko pivo… Pet dana smo bili ovde i u hotelu, naredna četiri dana ne želim nikoga ni da vidim, dok se ne okupimo opet“, zaključio je Luka Mitrović u šaljivom maniru i krenuo ka izlaznim vratima Čaira.

Posle samo nekoliko koraka zaustavljen je, uz molbu navijača da im pokloni dres, što je naravno i učinio.

Usledilo je zasluženo pivce na putu ka kući, a onda će sigurno nekoliko dana provesti uz porodicu, pre nego što nastavi da brani crveno-bele boje u pohodu na plej-of Evrolige, nove pobede i titule.

Bonus video: