Mijailović postavlja pitanja

Sredina je januara, a evropska klupska košarka već je duboko zagazila u drugi deo sezone. Bilans Partizana trenutno izgleda ovako:

• poslednji u Evroligi, sa skorom 6-16, uz još 16 kola do kraja ligaške faze i niz od sedam vezanih poraza

• prvi u Grupi A ABA lige, sa učinkom 12-1 i serijom od osam uzastopnih pobeda

Zaključak se nameće sam po sebi. U Evroligi postoji još samo puka teorija da crno-beli mogu da dohvate makar minimum zacrtan pred početak sezone – plasman u plej-in.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Ipak, posle svega što je ekipa iz Humske prošla tokom prethodna dva meseca, ali i na osnovu onoga što je prikazala u duelima sa najboljim ekipama kontinenta poslednjih nedelja, čak i Top 10 deluje kao čista fantazija.

S druge strane, u ABA ligi Partizan ide pravim putem. Kao branilac titule uglavnom je delovao sigurno, a jedini kiks upisao je na gostovanju u Dubaiju. Bilo je slabijih izdanja i nešto teže izvojevanih pobeda nego što se očekivalo, ali opšti utisak ostaje pozitivan – posao je odrađen za visoku ocenu. Neka to bude pet minus.

Kada se podvuče crta, jasno je da, uprkos svemu, Partizan i dalje ima više nego realne šanse da ostvari cilj u regionalnom takmičenju, što se ne može reći i za Evroligu. Bez obzira na velike ambicije u elitnom evropskom rangu, prilika za spas sezone – uslovno rečeno – leži na Jadranu.

Uostalom, ni prethodne sezone Partizan, iako znatno konkurentniji u Evroligi, nije uspeo da izbori plej-in. Na kraju je osvojio trofej ABA lige, potom i titulu u Superligi, pa je, kada se sve sabralo, u klubu, pa I među navijačima, moglo da se govori o zadovoljavajućem epilogu.

Ove sezone, posle svega što se izdešavalo – od odlaska Željka Obradovića, rastanaka sa pojedinim igračima, slabih partija najvećih pojačanja, nezadovoljstva navijača – trofej ABA lige delovao bi kao melem na ranu.

Ipak, utisak je da bi pristalicama crno-belih još više prijala afirmacija nekog od mladih igrača za naredne sezone. Ako je već Evroliga otišla u neželjenom pravcu, onda bi logičan potez bio da se postavi makar deo temelja za budućnost.

Još ima vremena za Alekseja Pokuševskog, koji je protiv Igokee pokazao da polako hvata zalet, pa ostaje da se vidi kakvu će ulogu imati kod Penjaroje kako sezona bude odmicala.

Ipak, navijačima bi posebnu iskru u očima zapalila afirmacija nekog od izdanaka omladinskog pogona. U tom kontekstu, Uroš Mijailović deluje kao najrealniji kandidat.

Crno-belu publiku kupio je još krajem prošle sezone u Superligi, kada je bio jedan od heroja desetkovanog Partizana na putu ka trofeju koji klub godinama nije uspevao da unese u vitrine.

Kao nagradu, dobio je priliku da i ove sezone trenira sa prvim timom, uz povremene minute u ABA ligi. Vrata su mu se širom otvorila u Laktašima, usled kadrovskih problema – i ostvario je zapažen učinak.

Za 17 minuta na parketu postigao je devet poena, uz četiri skoka, jednu asistenciju i jednu ukradenu loptu protiv ekipe koja je ove sezone znala da bude vrlo nezgodna pred svojim navijačima (početkom godine savladala je i Kluž na domaćem terenu). Svakako su protivnici bili daleko iskusniji od njega. Nije pritom izgubio nijednu loptu, šutirao je 2/3 za tri poena, skrenuo je pažnju i jednim snažnim prodorom, a pogodio je i jedno od dva slobodna bacanja, nakon što je posle još jednog prodora naterao 12 godina starijeg Dževona Besa da ga faulira.

Meč je završio sa indeksom korisnosti devet, pre svega zbog pet ličnih grešaka koje se mogu pripisati neiskustvu i velikoj želji. Ipak, podatak da je Partizan sa njim na terenu bio na +13 dovoljno govori o njegovom učinku.

Pokazao je da se ne plaši, da mu ruka ne drhti i da već sa 17 godina može da se snađe na seniorskom nivou. I to u ABA ligi, fizički zahtevnom takmičenju u kojem dominiraju iskusni igrači.

Nije srljao, upijao je savete saigrača, a u nekoliko navrata moglo se videti i da im tokom prekida postavlja pitanja. Bio je disciplinovan, pratio zamisli stručnog štaba – u suprotnom, teško da bi na parketu proveo 17 minuta, a još manje da bi Partizan sa njim imao dvocifrenu prednost.

Zato je, posle pobede nad Igokeom, dospeo u centar pažnje i utisak je da bi u nastavku sezone mogao da dobija još prilika u regionalnom takmičenju. Možda u nekom trenutku i u Evroligi.

Na kraju krajeva – zašto da ne? Da li bi ekipa mogla da izgleda lošije nego u duelima sa Žalgirisom i Olimpijakosom? Teško. Možda bi upravo njegova energija, glad i mladost mogle da donesu i neki benefit timu u kriznim momentima.

Naravno, na treneru Penjaroji i njegovom stručnom štabu je da procene koliko Mijailović trenutno može i kada je pravi trenutak za novu šansu. Ukoliko bi do kraja sezone pokazao da zaslužuje mesto u timu i naredne godine, uz još veću ulogu, bila bi to – u ovoj zasad prilično tmurnoj sezoni, uprkos dobrim rezultatima u ABA ligi – velika pobeda za Partizan.

Bonus video: